8. Поглавље—сукоб Који Се Приближава

Oд самог почетка великог сукоба на Небу, Сотона је желео да сруши Божји закон. У намери да постигне овај циљ, упустио се у побуну против Створитеља. Иако је био прогнан са Неба, наставио је исту битку и на Земљи. Циљ за којим је истрајно тежио, огледао се у његовој тежњи да превари људе и да их наведе да прекрше Божји закон. Последице ће бити потпуно исте, без обзира да ли ће га постићи тако што ће их навести да одбаце цео Закон, или да уклоне само једну од његових одредаба. Онај који погреши »у једноме” показује презир према целом закону; својим утицајем и примером стаје на страну преступа, и зато постаје »крив за све”. (Јаков 2,10)SrPGC 101.1

Трудећи се да изложи презиру божанске уредбе, Сотона је изопачио библијску науку, па су се заблуде на тај начин увукле и у веру хиљада људи који су сматрали да верују у Библију. Последњи велики сукоб између истине и заблуде представља коначну битку у дуготрајном рату око Божјег закона. Управо сада улазимо у ту битку - у битку између људских закона и Господњих одредаба, између религије Библије и религије бајки и традиција.SrPGC 101.2

Силе које ће се ујединити против истине и правде у овом сукобу већ су активно на послу. Божја света реч, која нам је предата пo високој цени патњи и проливене крви, данас се мало цени. Библија је у нашем времену свима на располагању, али је мало оних који је стварно прихватају као водича у животу. Неверство преовладава у застрашујућој мери, преовладава не само у свету, већ и у самој Цркви. Многи одбацују науке које представљају главне стубове хришћанске вере. Велике истине о стварању, као што су их објавили надахнути писци, пад човека у грех, помирење, трајност Божјег закона, све то у ствари је одбацио, у целини, или делимично, велики део хришћанског света. Хиљаде које се поносе својом мудрошћу и независношћу, потпуно поверење у Библију проглашавају знаком слабости, мисле да ће показати надмоћну обдареност и ученост уколико приговарају Светом писму и уколико симболички тумаче и објашњавају његове најважније истине. Многи проповедници уче своје вернике, многи наставници и професори говоре својим ђацима и студентима да је Божји закон промењен или чак укинут; и да они који његове захтеве и даље сматрају обавезнима, који сматрају да морају бити дословно примењивани, заслужују једино презир и поругу.SrPGC 101.3

Одбацујући истину, људи одбацују и њеног Аутора. Газећи Божји закон, одбацују ауторитет Законодавца. Од лажних наука и теорија исто је тако лако начинити идола као и од дрвета и камена. Погрешно представљајући Божје особине, Сотона наводи људе да погрешно замишљају и Његов карактер. Многи су на престо уместо Господа ставили неког филозофског идола, док живога Бога, Онога који је откривен преко своје Речи, преко Христа, преко својих дела стварања, славе само ретки појединци. Хиљаде обожавају природу као бога, истовремено одбацујући Бога природе. Идолопоклонство, иако у промењеном облику, постоји и данас у хришћанском свету исто тако стварно као што је постојало у старом Израиљу у Илијино време. Бог многих који себе сматрају мудрим људима, бог филозофа, песника, државника, новинара, бог углађених помодних кругова, многих високих школа и универзитета, па чак и неких теолошких установа - скоро да није ништа бољи од Вала, феничанског бога Сунца.SrPGC 102.1

Ниједна заблуда, прихваћена у хришћанском свету, не удара смелије на ауторитет Неба, ниједна није непосредније супротстављена здравом разуму, ниједна није отровнија по својим последицама, као наука новог доба, која брзо стиче присталице, јер истиче да Божји закон није више обавезан за људе. Сваки народ има своје законе, који захтевају поштовање и послушност; ниједна влада не би могла да опстане без њих, па зар бисмо онда могли претпоставити да Створитељ неба и Земље није прописао никакав закон којим би регулисао понашање својих створења? Претпоставимо да истакнути проповедници почну јавно да говоре да закони по којима се управљају грађани њихове земље, закони који штите права њених становника, нису више обавезни - да само ограничавају народне слободе и да зато не морају бити поштовани; колико дуго 6и ти проповедници остали на својим местима? Зар је већи преступ потцењивати законе земље и народа него газити божанске уредбе које представљају темељ сваке власти?SrPGC 103.1

Било би много прихватљивије да народи укину своје законодавство и дозволе људима да се понашају по својој вољи, него да Владар свемира укине свој Закон и остави свет без мерила којим би били осуђивани кривци, а оправдавани послушни. Да ли можете замислити какве 6и последице имало укидање Божјег закона? Такав експеримент је већ био учињен. Ужасни призори догађали су се у Француској у време када је атеизам постао владајућа сила. Тада је целом свету било показано да укидање ограничења, које је Бог поставио значи прихватање владавине најсуровијег од свих тирана. Одбацивање мерила правде отвара пут кнезу таме да успостави своју власт на Земљи.SrPGC 103.2

Одбацивањем божанске уредбе, грех престаје да изгледа грешан или праведност привлачна. Они који одбијају да се покоре Божјој владавини постају неспособни да владају собом. Преко својих отровних учења, дух непокорности усељава се у срца деце и младих, којима је у природи да не подносе ограничења, и друштво тако запада у стање безакоња и разузданости. Док осуђује лаковерност оних који се покоравају Божјим захтевима, већина људи радо прихвата сотонине обмане. Људи попуштају узде страстима и чине исте грехе који су изазвали изливање божанских судова на незнабошце.SrPGC 103.3

Они који уче народ да олако схвата Божје заповести сеју непослушност и пожњеће непослушност. Када би ограде постављене божанским законом биле уклоњене, и људски закони убрзо би били занемарени. Пошто Бог забрањује непоштено поступање, похлепу, лагање и варање, људи су спремни да погазе Његове уредбе као сметњу свом световном напредовању, али последице одбацивања тих уредаба биће потпуно неочекиване. Ако закон није на снази, зашто би се ико плашио да га прекрши? Имовина више не 6и била сигурна. Људи 6и силом узимали имовину свога ближњега и најснажнији 6и постао и најбогатији. Ни живот не 6и био поштован. Брачно обећање не би више стајало као свети одбрамбени бедем око породице. Онај који има моћ, могао 6и, уколико жели, да силом узме и жену свога ближњега. Пета заповест била би одбачена заједно са четвртом. Деца се не би устручавала да одузму живот својим родитељима, уколико 6и на тај начин могла да задовоље жеље свога грешног срца. Цивилизовани свет био 6и испуњен хордама убица и разбојника, а мир, спокојство и срећа ишчезли 6и са Земље.SrPGC 104.1

Наука која истиче да су људи ослобођени послушности Божјим захтевима ослабила је снагу моралних обавеза и отворила уставе неправди у свету. Безакоње, раскалашност и поквареност потапају нас као незадржива поплава. Сотона је на послу у породици. Његова застава вијори се чак и у такозваним хришћанским домовима. У њима су завист, зла сумњичења, лицемерје, отуђеност, супарништво, сукоби, издавање светог поверења, попуштање страстима. Целокупни систем верских начела и науке, који треба да образује оквир друштвеног живота, изгледа да се љуља и готов је да се распадне. Најгори злочинци, када допадну затвора због својих злодела, често су обасипани даровима и пажњом као да су учинили нека хвале вредна дела. Велики публицитет даје се њиховом карактеру и злочинима. Новине објављују одвратне појединости о пороцима, и тако подстичу и друте на преваре, отимање и убиства, а Сотона се радује успеху својих паклених замисли. Слепа занесеност пороцима, самовољно одузимање живота, страховито умножавање неумерености и безакоња сваке врсте и обима, треба да побуди све који се боје Бога да се упитају шта је могуће учинити да се заустави поплава зла.SrPGC 104.2

Судови су подмитљиви. Људи у власти надахнути су жељом за добитком и склоностима према чулним уживањима. Неумереност је ослабила способности многих, тако да Сотона има готово неограничену власт над њима. Правници су недоследни, подмитљиви, варалице. Пијанство и уживање, страсти, завист, непоштење сваке врсте, све то заступљено је међу онима који примењују законе. »Зато суд одступа натраг и правда стоји далеко; јер истина паде на улици и правда не може да прође.« (Исаија 59,14)SrPGC 105.1

Неваљалство и духовна тама за време превласти Рима представљали су само неизбежне последице његовог настојања да забрани Библију, али где данас пронаћи разлог широко распрострањеног неверства, одбацивања Божјег закона и из тога настале покварености, при пуној светлости Јеванђеља и у времену верске слободе? Сада, када више није у стању да ускраћивањем Светог писма држи свет под својом влашћу, Сотона прибегава другим средствима у напору да оствари исти циљ. Уништење вере у Библију подједнако служи његовим намерама као и уништење саме Библије. Ширећи веровање да Божји закон није више на снази, он успешно наводи људе да га крше у истој мери као да уопште и не знају за његове прописе. И сада, као и у ранија времена, он се служи Црквом да оствари своје планове. Савремене верске организације одбиле су да слушају неомиљене истине јасно објављене у Писму; а у борби против њих прихватиле су тумачења и ставове преко којих су широко посејале семе неверства Држећи се папске заблуде о урођеној бесмртности и свесном стању човека после смрти, одбациле су једину одбрану од спиритистичке обмане. Наука о вечним мукама навела је многе да одбаце Библију. Када народу буду објављени захтеви четврте заповести и када људи схвате да они траже светковање седмог дана Суботе, као седмичног дана одмора, многи популарни учитељи као једини начин да се ослободе дужности, коју нису спремни да изврше, изјављују да Божји закон више никога не обавезује. На тај начин одједном одбацују и Закон и Суботу. Када се дело реформе у области светковања седмичног дана одмора буде проширило, ово одбацивање Божјег закона у жељи да захтеви четврте заповести буду избегнути, постаће скоро општа појава. Учења верских предводника отворила су врата неверству, спиритизму и презирању Божјег светог закона, а управо на овим предводницима почива и страшна одговорност за безакоње које влада у хришћанском свету.SrPGC 105.2

А ипак, ова иста група предводника тврди да се широко распрострањено безакоње највећим делом може приписати непоштовању такозване »хришћанске суботе”, односно недеље, и да би озакоњење светковања недеље унапредило морал у друштву. Тај захтев се посебно гласно поставља управо у Америци, у земљи у којој је наука о правом дану одмора највише објављивана. У тој земљи покрет за умереност и трезвеност, једна од најистакнутијих и најважнијих моралних реформи, често се повезује са покретом за светковање недеље, чији се заступници представљају као људи који делују у складу с највећим друштвеним интересима, па оне који одбијају да се уједине с њима, проглашавају непријатељима трезвености и реформе. Међутим, чињеница да се покрет који подупире заблуду повезује са делом које је само по себи добро, није никакав доказ у прилог заблуди. Ми можемо прикривати отров мешајући га са здравом храном, али тиме не можемо променити његову праву природу. Супротно томе, он постаје још опаснији, јер га нехотице можемо узети. Једна од сотониних метода је да уз лаж дода само онолико истине колико је неопходно да лаж постане прихватљива. Вође покрета за озакоњење недеље могу заступати и реформу која је потребна народу, начела која су у складу са Библијом, али, пошто с тим делом повезују и захтев који је супротан Божјем закону, Божје слуге не могу да им се придруже. Те људе ништа не може да оправда зато што одбацују Божју заповест да 6и уместо ње уздизали људске прописе.SrPGC 106.1

Сотона ће двема великим заблудама, заблудом о бесмртности душе и заблудом о светости недеље, подвластити људе својим преварама. Док прва поставља темеље спиритизму, друга омогућава пријатељске везе с Римом. Протестанти у Сједињеним Државама први ће пружити руку преко провалије и прихватити руку спиритизма, они ће премостити и амбис да 6и се руковали с римском силом и под утицајем овог троструког савеза, ова земља кренуће стопама Рима и погазити права савести.SrPGC 107.1

Пошто спиритизам верно подражава хришћанство нашега времена по имену, он има и већу снагу да превари и ухвати људе у своје замке. Сотона се и сам прилагодио савременим условима. Он ће се појављивати у облику анђела светлости. Посредством спиритизма догађаће се натприродна збивања, болесници ће оздрављати, и бити чињена многа непобитна чуда. Пошто ће зли духови изјављивати да верују у Библију и показивати поштовање према црквеним установама, њихово деловање биће прихваћено као изражавање божанске силе.SrPGC 107.2

Граница раздвајања између хришћана по имену и безбожника данас се једва распознаје. Верници Цркве воле оно исто што и свет воли и спремни су да му се придруже, а Сотона је одлучио да их сједини у једно тело и ојача своје дело тиме што ће их све увести у редове спиритиста. Присталице Рима, које се хвале чудима као сигурним знаком да је њихова Црква права, биће лако преварени овом чудотворном силом, а протестанти, који одбацују штит истине, биће заведени том истом силом. Католички клерикалци, протестанти и световни људи подједнако ће прихватати ово обличје побожности без силе побожности и у овом заједништву видеће велики покрет за обраћење целога света и успостављање толико дуто очекиваног хиљадутодишњег царства.SrPGC 107.3

Сотона ће се преко спиритизма појавити као велики добротвор људског рода, лечећи болести међу људима, говорећи да успоставља нови и узвишенији систем религије, али истовремено деловаће и као разарач. Његова искушења одвући ће мноштво људи у пропаст. Неумереношћу ће им отупити разум, док ће их попуштањем чулним уживањима, сукобити и крвопролићима навести на следеће кораке. Сотона ужива у ратовању, јер оно буди најгоре страсти у човековој души, a онда у вечну пропаст баца своје жртве огрезле у пороцима и крви. Његов је циљ да покрене народе да ратују једни против друтих, јер на тај начин може да одврати мисли људи од неопходне припреме да у дан суда опстану пред Богом.SrPGC 107.4

Сотона делује и преко природних сила с циљем да прикупи своју жетву неприпремљених душа. Он је проучио тајне лабораторије природе и уложио све своје снаге да завлада елементима природе, онолико колико му то Бог дозвољава. Када му је било дозвољено да походи Јова, како брзо су нестала стада, слуте, куће и деца, једна невоља је сустизала другу! Само Бог може да заштити своја створења и да их огради од деловања разарачеве силе. Међутим, хришћански свет презрео је Господњи закон; и Господ ће учинити оно што је обећао да ће учинити - повући ће своје благослове са Земље и уклонити своју заштитничку руку од оних који устају против Његовог закона, који поучавају и приморавају друге да то исто чине. Сотона у својој власти има све оне које Бог посебно не штити. Он ће подупирати и ићи наруку некима да би унапредио своје планове, а друге ће излагати невољама, наводећи људе на помисао да их Бог мучи.SrPGC 108.1

Док се пред синовима човечијим појављује као велики лекар, који може да излечи све њихове болести, он ће изазивати болести и катастрофе, све док густо насељени градови не буду претворени у развалине и пустош. Чак и сада је на делу. Сотона показује своју моћ несрећама и катастрофама на мору и копну, великим пожарима, разорним ветровима, ужасним градоносним олујама, бурама, поплавама, циклонима, великим плимним таласима, земљотресима, на сваком месту и у хиљадама различитих облика. Он уништава дозрелу жетву, a онда наступају глади и несреће. Он испуњава ваздух смртоносним узрочницима болести и хиљаде умиру за време епидемија. Ове појаве постајаће све чешће и све убитачније. Уништење ће погађати и људе и животиње. »Тужиће земља и опасти... изнемоћи ће главари народа земаљскога. Јер се земља оскврни под становницима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. « (Исаија 24, 4.5)SrPGC 108.2

Велики варалица затим ће уверити људе да су они који служе Богу проузроковали сва та зла. Они који су изазвали незадовољство Неба пребациће кривицу за све своје невоље на оне чија је послушност Божјим заповестима представљала стални укор за њих као преступнике. Биће објављено да ови људи вређају Бога својим кршењем недеље као дана одмора, да је тај грех донео невоље које неће престати, све док им не буде наметнуто строго светковање тог дана одмора, а да они који износе захтеве четврте заповести, и тиме поткопавају светковање недеље, само изазивају побуну у народу, спречавајући га да поново задобије божанску наклоност и земаљско благостање. Тако ће прастаре оптужбе против Божјих слуту опет бити поновљене, исто толико неосноване као и оне пре тога: »А када виде Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? А он рече: не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповести Господње и пристајући за Валима.” (1. O царевима 18, 17.18) И када лажне оптужбе буду изазвале гнев народа, он ће према Божјим посланицима поступати врло слично начину на који је отпали Израиљ поступио према Илији.SrPGC 109.1

Чудотворна сила која делује преко спиритизма својим утицајем устаће против оних који су одлучили да слушају Бога више него људе. Духови ће поручивати да их је Бог послао да противнике недеље осведоче да су у заблуди, и да се закони земље морају поштовати као да су Божји закони. Жалиће због велике покварености у свету и подржавати сведочење верских учитеља да је опадање морала наступило због кршења светости недеље. Тако ће настати велико негодовање против свих оних који су одбили да прихвате њихово сведочење.SrPGC 109.2

Сотонино поступање у овом коначном сукобу с припадницима Божјег народа биће врло слично поступању којим се служио у почетку велике борбе на Небу. Тада је говорио да жели да унапреди стабилност божанске владавине, иако је потајно улагао све снаге да је обори. За дело које је желео да обави, кривицу је пребацивао на одане анђеле. Иста политика преваре обележавала је и историју Римске цркве. Иако је тврдио да делује као намесник Неба, понтифекс је покушавао да уздигне себе изнад Бога и промени Његов закон. Под владавином Рима, они који су због своје верности Јеванђељу били осуђени на смрт, били су жигосани као злочинци, и проглашавани за сотонине савезнике. Сва средства била су употребљена да би били оклеветани, да би у очима народа, па чак и у својим, изгледали као најгори преступници. Тако ће бити и сада. Сотона ће, док се буде трудио да уништи оне који поштују Божји закон, учинити да буду оптужени као преступници закона, као људи који срамоте Бога и навлаче на свет Његове судове.SrPGC 109.3

Бог никада не приморава људе да поступају противно својој вољи или својој савести; али Сотона се непрестано служи приморавањем и суровошћу да би задобио власт над онима које на друти начин не успева да заведе. Он покушава да страхом или силом завлада савешћу и изнуди покорност. Да би то остварио, делује преко верских и световних ауторитета, наводећи их да проглашавају људске законе који се супроте Божјим законима.SrPGC 110.1

Они који светкују библијски дан одмора, Суботу, биће оптужени као противници закона и реда, као људи који крше морална правила друштва, који изазивају анархију и поквареност, призивају божанске судове на земљу. Њихово савесно држање Божјег закона биће проглашено упорношћу, тврдоглавошћу и презирањем ауторитета. Биће оптужени да не поштују власти. Проповедници који су одбацили Божји закон говориће с проповедаоница о дужности грађана да буду послушни грађанским властима које су постављене од Бога. Они који поштују Божје заповести биће у законодавним скупштинама и у судницама погрешно представљани и осуђивани. Њихове речи биће погрешно тумачене, биће им приписиване најгоре побуде.SrPGC 110.2

Када протестантске Цркве буду одбациле јасне библијске доказе у прилог Божјем закону, тежиће да ућуткају оне чију веру ни Библијом нису успеле да пољуљају. Иако нису свесне те чињенице, оне сада крећу путем који ће их довести до прогонства свих оних који одбијају да чине оно што сав остали хришћански свет чини, наиме, да признају обавезност римског дана одмора.SrPGC 111.1

Црквени и световни достојанственици ујединиће се да подмите, да наговоре или натерају све људе да уздигну недељу. Подршка божанског ауторитета биће замењена присилним мерама. Политичка поквареност уништиће љубав према правди и поштовање истине, па ће се државници и законодавци, чак и у слободној Америци, у жељи да осигурају наклоност јавности, покорити свеопштем захтеву да законом буде наметнуто светковање недеље. Слобода савести, извојевана уз толике жртве, више неће бити поштована. У сукобу, који ће ускоро избити, видећемо испуњавање речи пророка: »И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије с осталим семеном њезиним, које држи заповести Божје и има сведочанство Исуса Христа.” (Откривење 12,17) SrPGC 111.2