14. Поглавље—Велика Борба Је Завршена

Христос се после хиљаду година поново враћа на Земљу. Прати га мноштво откупљених и поворка анђела. Док силази са узвишеним величанством, заповеда умрлим безаконицима да устану и приме своју казну. Они устају као моћна армија, безбројни као песак на морској обали. Какве ли разлике између њих и оних који су устали у Првом васкрсењу! Праведни су били одевени у бесмртну младост и лепоту. Безаконици носе трагове болести и смрти.SrPGC 175.1

Свако око у том безбројном мноштву види славу Божјега Сина. Безбројне чете безаконика једногласно извикују: »Благословен који долази у име Господње!” Међутим, љубав према Исусу није их навела да изговоре ове речи! Сила истине истиснула је овај нежељени узвик с њихових усана. Као што су отишли у гробове, тако су изашли из њих, носећи исто непријатељство и исти дух побуне против Христа. Њима неће бити дато неко ново време милости да поправе грешке из свог прошлог живота. Тиме нико ништа не би добио. Цео живот проведен у преступима није омекшао њихово срце. Неко ново време милости, које би им било дато, било 6и проведено као и прво у покушајима да избегну Божје захтеве и у распиривању бунтовништва против Њега.SrPGC 175.2

Христос се спушта на Маслинску гору, одакле се после васкрсења вазнео и одакле су анђели поновили обећање о Његовом повратку. Пророк каже: »Доћи ће Господ Бог мој, и сви ће свети бити с тобом!« »И ноге ће његове стати у тај дан на гори Маслинској, која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди ... да ће бити продол врло велика.” »И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један, и име његово једно.« (Захарија 14,5.4.9) Када се Нови Јерусалим у свом блиставом сјају, буде спустио с Неба, зауставиће се на месту које је било очишћено и припремљено за њега. Христос, заједно са својим народом и анђелима, ући ће у Свети град.SrPGC 176.1

Сотона се сада припрема да уђе у последњу велику битку за превласт. Док је био лишен своје снаге и онемогућен у свом делу обмане, кнез зла осећао је јад и потиштеност, али када су мртви грешници устали из својих гробова и када је видео непрегледно мноштво на својој страни, његове наде су оживеле и одлучио је да не одустане од даље борбе. Све армије изгубљених прикупиће под своју заставу и покушаће да уз њихову помоћ оствари своје планове. Грешници се налазе у сотониној власти. Одбацујући Христа, прихватили су владавину свог побуњеног вође. Спремни су да прихвате његове предлоге и изврше његове налоге. Ипак, веран свом ранијем лукавству, он и даље не признаје да је Сотона. Тврди да је кнез, законити власник овога света, и да му је наследство незаконито одузето. Својим обманутим поданицима представља се као избавитељ, уверава их да их је његова моћ позвала из гробова и да ће их ускоро ослободити најсуровије тираније. Сотона чини чуда да потврди своје изјаве, јер Христос није на видику. Он чини да слаби постану јаки, надахњује све безаконике својим духом и својом енергијом. Предлаже да их поведе на логор светих, да заузму Свети град. С пакленим уживањем показује небројене милионе васкрслих из гробова и изјављује да је као њихов вођа потпуно способан да заузме Град, и поврати свој престо и своје царство.SrPGC 176.2

У овом мноштву налазе се и представници дуговечног нараштаја који је живео пре Потопа; људи горостасног раста и блиставог разума, који су, покоривши се власти палих анђела, посветили све своје способности и знање настојању да уздигну сами себе, људи чија су сјајна уметничка дела навела свет да обожава њихову генијалност, али који су својом суровошћу и штетним проналасцима покварили Земљу и уништили божански лик на њој, тако да је Бог био приморан да их уклони са лица Земље. Ту су цареви и војсковође који су покорили многе народе, храбри људи који никада нису изгубили ниједну битку, охоли, частољубиви ратници од чијег су приближавања царства дрхтала. Из гробова су устали непромењени. Када су оживели, наставили су у мислима тамо где је их је смрт прекинула. Надахнути су истом жељом да поробљавају као и онда када су пали на бојном пољу.SrPGC 177.1

Сотона се прво саветује са својим анђелима, а онда и с царевима, освајачима и моћницима. Они одмеравају снагу и мноштво на својој страни, и изјављују да је армија у Граду мала у поређењу с њиховом, и да може бити савладана. Стварају планове како да преузму богатства и славу Новог Јерусалима. Сви одмах почињу да се припремају за битку. Вешти мајстори израђују ратна оруђа. Војни заповедници, познати по својим успесима, организују мноштво ратоборних људи у војне формације.SrPGC 177.2

Коначно је издата заповест за покрет, и безбројно мноштво полази - армија какву никада до тада нису прикупили земаљски освајачи, какву ни сједињене снаге свих векова, откако је започео рат на Земљи, никада нису покренуле. Сотона, најмоћнији од свих ратника, предводи, а његови анђели уједињују своје снаге за ову коначну битку. Цареви и ратници су у његовој пратњи, а мноштво следи подељено у безбројне чете, свака са својим посебним заповедником. С војничком тачношћу, њихови збијени редови напредују према Божјем граду преко Земљине неравне и разорене површине. На Исусову заповест, врата Новог Јерусалима се затварају, а сотонине армије опкољавају град и спремају се за напад.SrPGC 177.3

Христос се сада поново појављује на видику својим непријатељима. Високо изнад града, на темељима од блиставог злата, налази се престо, висок и уздигнут. На престолу седи Божји Син, а око Њега су поданици Његовог царства. Моћ и величанство Исуса Христа ниједан језик није у стању да опише, ниједно перо да прикаже. Слава Вечнога Оца окружује Сина. Сјај Његове присутности испуњава Божји град, и разлива се изван његових зидова, преплављујући целу Земљу својим зрацима.SrPGC 178.1

Најближи престолу су они који су некада били ревносни у раду за Сотону и који су, као главња истргнута из огња, у дубокој и ватреној оданости следили свога Спаситеља. Ту су и они који су усред лажи и неверства усавршили свој хришћански карактер, они који су поштовали Божји закон, када га је хришћански свет проглашавао неважећим, и милиони оних који су током свих времена претрпели мученичку смрт због своје вере. Иза њих је »народ многи, којега не може нико избројити, од свакога колена и језика, народа и племена, стајаше пред престолом, обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.« (Откривење 7,9) Њихова борба је завршена, њихова победа сигурна. Они су своју трку завршили и добили награду. Палмове гранчице у њиховим рукама представљају симбол њихове победе, а бела одећа, знак савршене Христове праведности, сада је постала и њихова.SrPGC 178.2

Откупљени удружују гласове у песми хвале која несметано одјекује небеским пространствима: »Спасење Богу нашему који седи на престолу и Јагњету!« (Откривење 7,10) Анђели и серафими сједињују своје гласове у обожавању. Пошто су се откупљени уверили у сотонину моћ и злобу, увидели су, као никада до тада, да их никаква сила осим Христове не би могла учинити победницима. У том целом блиставом мноштву спасених нема ниједнога који би своје спасење приписао себи, који би помислио да је победио својом силом и добротом. Они не спомињу ништа од свега што су учинили или претрпели; тема сваке песме, садржина сваке химне је иста: Спасење Богу нашему и Јагњету!SrPGC 178.3

Крунисање Божјег Сина обављено је у присутности окупљених становника Земље и Неба. Цар над царевима заогрнут узвишеним величанством и силом, изриче пресуду над побуњеницима против своје владавине, изриче правду над онима који су преступили Његов закон и тлачили Његов народ. Божји пророк каже: »И видех велики бели престо и онога што сеђаше на њему од чијег лица бежаше небо и земља, и места им се не нађе. И видех мртваце мале и велике где стоје пред Богом и књиге се отворише и друга се књига отвори, која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по делима својима.« (Откривење 20,11.12)SrPGC 178.4

Чим се књиге извештаја буду отвориле, чим Исусово око буде погледало безаконике, они ће постати свесни сваког греха који су учинили. Видеће тачно где је њихова нога скренула с пута непорочности и светости, и докле су их њихова охолост и бунтовност одвеле у кршењу Божјег закона. Заводничка искушења која су призивали својом попустљивошћу према греху, злоупотребљени благослови, презрени Божји гласници, одбачене опомене, непокајано срце - све то, као да је написано огњеним словима, појавиће им се пред очима.SrPGC 179.1

Изнад престола појавиће се крст; и као у панорамском приказу појаљиваће се и призори Адамовог искушења и пада, и свега што се догађало приликом великог плана спасења. Спаситељево скромно рођење, Његово детињство у једноставности и послушности, Његово крштење у Јордану, пост и кушање у пустињи, Његова јавна служба, која је пред људима откривала најдрагоценије небеске благослове, дани испуњени делима љубави и милости; ноћи проведене на молитви и бдењу у планинској самоћи завере из зависти, мржње и злобе којима су људи узвраћали Његовим доброчинствима, страшна, недокучива душевна борба у Гетсиманији, када се ломио под тешким теретом греха целога света, издајничко предавање у руке крвожедној гомили, страшни догађаји у току те ноћи ужаса - када су беспомоћног Затвореника, кога су оставили Његови вољени ученици, грубо проводили улицама Јерусалима; када су Божјега Сина ликујући изводили пред Ану, доводили у палату поглавара свештеничког, у Пилатову судницу, пред подлог и суровог Ирода, када су Га исмејавали, вређали, мучили и осудили на смрт - све то биће живо приказано.SrPGC 179.2

А онда ће се пред уздахталим мноштвом показати завршни призори - стрпљиви Паћеник који корача према Голготи; Кнез Неба који виси на крсту, охоли свештеници и подругљива гомила који се смеју Његовој самртној борби, натприродна тама, усколебана земља, одваљене стене, отворени гробови, све чиме је био обележен тренутак у коме је Откупитељ света дао свој живот.SrPGC 180.1

Страшни призори су приказани управо онако како су се и одиграли. Сотона, његови анђели и његови поданици немају снаге да одврате поглед од слике која приказује њихово дело. Сваки учесник сећа се дела које је учинио. Ирод, који је побио невину децу у Витлејему с циљем да уништи Цара Израиљевог, подмукла Иродијада, на чијој души лежи крв Јована Крститеља, слаби, превртљиви Пилат, подругљиви војници, свештеници и главари, као и гневна гомила која виче: »Крв његова на нас и на децу нашу”, сви увиђају величину своје кривице. Узалудно покушавају да се сакрију од божанског достојанства Његовог лица, које сјајем надмашује славу Сунца, док откупљени стављају своје круне пред Спаситељеве ноге, узвикујући: »Он је умро за мене!”SrPGC 180.2

У откупљеном мноштву налазе се и Христови апостоли: храбри Павле, ватрени Петар, вољени Јован пун љубави, њихова искрена браћа, а с њима и мноштво мученика; док се изван зидова, заједно са свим што је срамно и нечисто, налазе они који су их прогонили, затварали и убијали. Ту је Нерон, окрутно и порочно чудовиште, који посматра радост и одушевљење оних које је некада мучио и у чијем је најтежем болу налазио сотонско уживање. Његова мајка је присутна да види резултате свога посла, да види како су зао печат, који је утиснула у карактер свога сина и несавладиве страсти које је својим утицајем и примером подржавала, донели плод злочина од којих је дрхтао свет.SrPGC 180.3

Ту су и папски свештеници и прелати, који су себе проглашавали Христовим представницима, иако су се служили мучилиштима, ломачама и тамницама да овладају савешћу Његовог народа. Ту су и охоли понтифекси који су себе уздизали изнад Бога и усуђивали се да мењају Закон Највишега. Ти самозвани црквени оци мораће да положе рачун пред Богом, рачун који би радо избегли. Прекасно су увидели да Свезнајући ревнује за свој Закон и да неће ни на који начин оправдати кривога. Схватају сада да Христос изједначава своје интересе с интересима свога напаћеног народа, и осећају моћ Његових речи: »Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте!” (Матеј 25,40)SrPGC 180.4

Цео грешни свет стоји пред Божјом судијском столицом оптужен да је издао небеску власт. Грешници немају никога да заступа њихов случај, а пресуда на вечну смрт им је изречена.SrPGC 181.1

Свима постаје јасно да плата за грех није жељена независност и вечни живот, већ робовање, пропадање, и смрт. Безаконици виде шта су изгубили својим побуњеничким животом. Они су презрели вечну и од свега претежнију славу, када им је била понуђена, а како им пожељна сада изгледа! »Све то«, узвикује изгубљена душа, »могла сам имати, али одлучила сам да то удаљим од себе! О, какве ли несхватљиве заслепљености! Заменила сам мир, срећу и част за беду, срамоту и очајање!« Сви увиђају да је њихово искључење са Неба праведно. Својим животом они као да су говорили: »Не желимо да тај Човек (Исус) влада над нама!«SrPGC 181.2

Грешници, као у заносу, прате крунисање Божјег Сина. У Његовим рукама виде плоче Божјег закона, правила која су презирали и преступали. Гледају изливе дивљења, усхићења и обожавања из редова спасених, и док мелодије песама допиру до мноштва изван зидина, сви једногласно узвикују: »Велика су и дивна дела твоја, Господе Боже Сведржитељу, праведни су и истинити путеви твоји, царе светих« (Откривење 15,3), и падајући ничице, обожавају Кнеза живота.SrPGC 181.3

Сотона занемео посматра славу и величанство Исуса Христа. Он, који је некада био херувим заклањач, сећа се одакле је пао. Блистави серафим, »син зоре«, колико се променио, колико се покварио! Заувек је искључен из Савета у коме је некада био поштован. Сада види другога како стоји у Очевој близини и заклања Његову славу. Види како један анђео високог раста и величанствене појаве ставља круну на Христову главу, и зна да је узвишени положај тога анђела могао да припадне њему.SrPGC 181.4

Оживљавајући сећање, враћа се на место своје невиности и непорочности, сећа се мира и спокојства које је уживао, све док се није препустио гунђању против Бога, зависти против Христа. Његове оптужбе, његова бунтовност, његове обмане, којима је задобијао наклоност и подршку анђела, његова тврдоврата упорност да не поправи своју грешку, када му је Бог понудио опроштење - све му се то живо враћа у сећање. Размотрио је и своје деловање међу људима и његове последице - непријатељство човека према човеку, ужасно уништавање живота, подизање и пропадање царстава, обарање престола, непрестано смењивање побуна, сукоба и револуција. Сећа се својих упорних напора да спречи Христово дело, и да све дубље обори човека. Увиђа да су његове паклене завере биле немоћне да униште оне који су се ослањали на Исуса. Док посматра своје царство, плодове својих напора, види само поразе и пропаст. Навео је мноштво да поверује да ће им Божји град пасти у руке као лак плен; али добро зна да није тако. У великој борби, увек је био побеђиван и присиљаван на одступање. Моћ и величанство Вечнога веома је добро упознао.SrPGC 182.1

Циљ великог бунтовника одувек је био да оправда себе и докаже да је божанска управа изазвала побуну. У жељи да то постигне, напрезао је све силе свога дивовског разума. Радио је промишљено и систематски и са зачуђујућим успехом, наводећи непрегледно мноштво да прихвати његово објашњење толико дуге и велике борбе. Хиљадама година овај велики завереник подметао је лаж уместо истине. Међутим, сада је дошло време да побуна буде коначно сломљена и да сотонина историја и карактер буду обелодањени. У свом последњем великом напору да Христа збаци с престола, да уништи Његов народ и заузме Божји град, велики варалица потпуно се разоткрио. Они који су се сјединили с њим, схватили су да је његово дело доживело потпуни пораз, а Христови следбеници и верни анђели сагледали су у пуној светлости његове сплетке против Божје владавине. Тако је постао предмет свеопштег презира.SrPGC 182.2

Сотона је схватио да га је његова својевољна побуна онеспособила за Небо. Он је увежбао своје снаге за рат против Бога; небеска непорочност, мир и склад за њега 6и представљали најстрашније мучење. Његове оптужбе против Божје милости и праведности сада су ућуткане. Срамота коју је покушао да пребаци на Господа потпуно је пала на њега. Зато признаје праведност своје осуде.SrPGC 183.1

»Ко се неће побојати тебе, Господе, и прославити име твоје? Јер си ти један свет; јер ће сви незнабошци доћи и поклонити се пред тобом, јер се твоји судови јавише.” (Откривење 15,4) Свако питање о истини и заблуди које се појавило за време дугог трајања велике борбе сада је разјашњено. Последице побуне, плодови одбацивања божанских правила, све је изложено погледу свих створених бића. Разлика између сотонине владавине и божанске управе представљена је целом свемиру. Сотону су осудила властита дела. Божја мудрост, Његова праведност и Његова доброта потпуно су одбрањене. Сада је постало јасно да су сви Његови поступци у великој борби били учињени тако да донесу вечно добро Његовом народу и добро свим световима које је створио. »Нека те славе, Господе, сва дела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.« (Псалам 145,10) Историја греха за сву вечност стајаће као сведочанство да је са постојањем Божјег закона повезана срећа свих бића која је Бог створио. Са свим чињеницама о великој борби на видику, цео свемир, и веран и бунтован, једногласно узвикује: »Праведни су и истинити путеви твоји, царе светих!”SrPGC 183.2

Целом свемиру јасно је представљена велика жртва коју су Отац и Син принели за човека. Дошло је време да Христос заузме своје место и буде прослављен више од сваког поглаварства и власти и од сваког другог имена. Издржао је крст и претрпео срамоту само због радости која му је била обећана - да ће многе синове довести у славу. Иако је жалост била неописиво велика, срамота неисказана, али је неупоредиво већа радост била, а слава блиставија! Христос посматра откупљене, обновљене по Његовом обличју, бића чије срце носи савршени отисак божанства, док свако лице савршено одсјајује лик свога Цара. У њима гледа плод труда своје душе, и потпуно је задовољан. Гласом који допире до свих окупљених праведника и масе безбожника, објављује: »Погледајте оне које сам откупио својом крвљу! За њих сам трпео, за њих сам умро, да у свим вековима вечности могу боравити у мојој присутности!« Песме хвале уздижу се из мноштва у белим хаљинама које се окупило око престола: »Достојно је јагње заклано да прими силу и богатство и премудрост и јачину и част и славу и благослов!« (Откривење 5,12)SrPGC 183.3

Сотона је био присиљен да призна Божју праведност и да се поклони пред Христовом премоћи, али његов карактер остао је непромењен. Дух побуне, сличан моћној реци, поново је провалио из њега. Пун гнева, одлучио је да не одустане од борбе и да је дошло време да уложи последњи очајнички напор против Цара Неба. Пожурио је међу своје поданике, покушавајући да их надахне својим гневом, да их покрене да пођу у битку. Међутим, међу свим безбројним милионима својих поданика, које је навео на побуну, није нашао ниједнога који је спреман да призна његову власт. Његова моћ је исцрпљена. Грешници су обузети истом мржњом према Богу која испуњава и Сотону, али увиђају да је њихов случај безнадежан, да не могу победити Господа. Њихов гнев против Сотоне и оних који су му помагали у делу преваре зато се распаљује и у демонском бесу окрећу се против њих.SrPGC 184.1

Господ каже: »Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим, зато ево ја ћу довести на тебе иностранце, најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје и убиће светлост твоју. Свалиће те у јаму.” »Затрћу те између камења огњенога, херувиме заклањачу... бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају... обратићу те у пепео на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.... бићеш страхота и неће те бити довека.” (Језекиљ 28, 6-8. 16-19)SrPGC 184.2

»Јер ће обућа свакога ратника који се бије у граји и одело у крв уваљано, изгорети и бити храна огњу.” »Јер се Господ разгневио на све народе, разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.« »Пустиће на безбожнике дажд од живога угљевља, огња и сумпора, и огњени ветар биће им део из чаше.” (Исаија 9,5; 34,2; Псалам 11,6) Огањ пада од Господа са неба. Земља се растаче. Оружје сакривено у дубини Земље је извучено. Пламен који прождире избија из сваке разјапљене раселине. Стене су захваћене огњем. Освануо је дан који гори као пећ. Елементи се топе од жестоке врућине, али гори и Земља и сва дела која су на њој (Малахија 4,1; 2. Петрова 3,10). Површина Земље изгледа као растопљена маса - огромно, узаврело огњено језеро. To је време суда и пропасти безбожних људи, »јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион«. (Исаија 34,8)SrPGC 185.1

Безаконици примају своју плату на Земљи (Приче 11,31). »И сви ће поносити и сви који раде безбожно бити стрњика, и упалиће ће их дан који иде, вели Господ над војскама.” (Малахија 4,1) Неки су уништени у једном тренутку, док други пате много дана. Сви су кажњени »по делима својим”. Пошто су греси праведника положени на Сотону, он мора да пати не само због своје побуне, већ и због свих греха на које је навео припаднике Божјег народа. Његова казна биће много тежа од казне оних које је преварио. Када нестану сви који су подлегли његовим обманама, он ће и даље морати да живи и пати. Пламеном очишћења грешници су коначно уништени, и корен и гране - Сотона као корен, његови следбеници као гране. Извршена је пуна казна по Закону, задовољени су његови праведни захтеви, а Небо и Земља потврђују Господњу праведност.SrPGC 185.2

Сотонино разорно дело заувек је завршено. Шест хиљада година спроводио је своју вољу, испуњавајући Земљу јадом, изазивајући жалост у целом свемиру. Целокупно дело стварања стењало је и уздисало од муке. Сада су Божја створења заувек ослобођена његове присутности и искушења. »Сва Земља почива и мирна је; певају иза гласа.« (Исаија 14,7) Слављеничке и победоносне песме уздижу се из целог верног свемира: »Алилуја, јер царује Господ Бог Сведржитељ!” (Откривење 19,6)SrPGC 185.3

Док је Земља била обавијена огњем уништења, праведни су били сигурни у Светом граду. Над онима који су добили део у првом васкрсењу, друга смрт нема власти. Док је безаконицима као огањ који прождире, Бог је своме народу Сунце и Штит (Откривење 20,6; Псалам 84,11).SrPGC 186.1

»И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше.« (Откривење 21,1) Огањ који је уклонио безаконике очистио је Земљу. Сваки траг проклетства је избрисан. Никакав вечно разгорели пакао неће подсећати откупљене на страшне последице греха.SrPGC 186.2

Само једно једино подсећање остаје: наш Откупитељ заувек ће носити ожиљке свога распећа. На Његовом рањеном челу, на Његовом боку, на Његовим рукама и ногама, налазе се једини трагови суровог дела које је грех обавио. Пророк, посматрајући Христа у Његовој слави каже: »Светлост му беше као сунце, зраци излажаху му из руку, и онде беше сакривена сила његова.” (Авакум 3,4) У прободеним ребрима из којих је потекла црвена река која је помирила човека са Богом, налазила се Спаситељева слава, ту је била »сакривена сила његова”. »Моћан да спасе” својом жртвом откупљења, био је моћан и да изврши правду над онима који су презрели Божју милост. Знаци Његовог понижења представљају и ознаке Његове највише части; током свих бескрајних векова у вечности ране са Голготе служиће My на славу и објављиваће Његову моћ.SrPGC 186.3

»И ти, куло стаду, стено кћери Сионске, теби ће доћи прва власт.« (Михеј 4,8) Дошло је време које су с чежњом очекивали свети људи од времена у коме је пламени мач првом пару препречио пут у Едем, времена »за избављење течевине на хвалу славе његове”. (Ефесцима 1,14) Земља која је првобитно била предата човеку као његово царство али која је његовом издајом прешла у сотонине руке, и коју је овај моћни непријатељ тако дуго држао, враћена је човеку захваљујући плану откупљења. Све што је грехом било изгубљено сада је враћено. »Јер овако вели Господ... који је саздао земљу, и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава.« (Исаија 45,18) Божја првобитна намера приликом стварања Земље сада је остварена, сада је она постала вечно боравиште откупљених. »Праведници ће наследити земљу, и живеће на њој довека.” (Псалам 37,29)SrPGC 186.4

Из страха да своје будуће наследство не схвате сувише материјално, многи симболички тумаче управо оне истине које нас упућују да га сматрамо својим домом. Христос је уверавао своје ученике да одлази да им у кући Оца својега припреми станове. Они који прихватају учење Божје речи не могу остати у незнању, када је у питању њихово небеско боравиште. А ипак, »што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно утотови Бог онима који га љубе”. (1. Коринћанима 2,9) Људски језик нема моћи да опише награду коју ће добити праведни. Она ће бити позната само онима који је буду угледали. Ниједан смртни ум не може да схвати славу Божјег раја.SrPGC 187.1

У Библији се наследство спасених назива »отацбина” (Јеврејима 11,14-16; Чарнић). Тамо небески Пастир води своје стадо на изворе живе воде. Дрво живота доноси своје плодове свакога месеца, а лишће тога дрвета служи (за исцељење) народима. Тамо се налазе и потоци који не пресушују, бистри као кристал, а на њиховим обалама лелујаво дрвеће својом сенком наткриљује стазе припремљене за Господње откупљене. Тамо се широке равнице продужују у прекрасне брежуљке иза којих Божје планине уздижу своје величанствене врхове. Божји народ, који је толико времена провео као путник и дошљак, наћи ће свој дом на тим спокојним пропланцима и поред живих потока.SrPGC 187.2

»И мој ће народ седети у мирну стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.« »Неће се више чути насиље у твојој земљи, ни пустошње и потирање на међама твојим; него ћеш звати зидове своје спасењем и врата своја хвалом.” »И они ће градити куће и седеће у њима, и садиће винограде и јешће род њихов. Неће они градити, а друти се населити; неће садити, а друти јести; јер ће дани народу мојему бити као дани дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.« (Исаија 32,18; 60,18; 65,21.22)SrPGC 187.3

Тамо, »радоваће се ... пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процветати као ружа.” »Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта, и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, којега неће нестати.« »И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом; теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дете водиће их... неће удити ни потирати на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Господњега као море воде што је пуно.” (Исаија 35,1; 55,13; 11,6.9)SrPGC 188.1

Бол неће постојати у небеској атмосфери. Тамо више неће бити суза, ни погребних поворки, ни знака жалости. »И смрти неће бити више, ни плача ни вике... јер прво прође.« »И нико од становника неће рећи: болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.” (Откривење 21,4; Исаија 33,24)SrPGC 188.2

Ту је и Нови Јерусалим, престони град прослављене нове Земље, »венац у руци Господњој, царска круна у руци Бога својега.« »И светлост његова беше као драги камен, као камен јаспис светли«. »И народи који су спасени ходиће у виделу његову, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега.” Господ каже: »И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа својега!« »Ево скиније Божје међу људима, и живеће с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима Бог њихов.« (Исаија 62,3; Откривење 21,11.24; Исаија 65,19; Откривење 21,3)SrPGC 188.3

У Божјем граду »ноћи ... неће бити«. Никоме више неће бити потребан одмор, нити ће га пожелети. Нико се више неће умарати испуњавајући Божју вољу или одајући хвалу Његовом имену. Увек ћемо осећати свежину јутра и она никада неће ни престајати. »Нити ће потребовати видела од жишка, ни видела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог.« (Откривење 22,5) Сунчева светлост биће замењена сјајем који неће бити болно заслепљујући, али ће ипак високо надмашивати његов подневни сјај. Божја и Јагњетова слава испуниће Свети град непролазном светлошћу. Откупљени ће живети у слави непролазног дана без сунчеве светлости.SrPGC 188.4

»И цркве не видех у њему; јер је њему црква Господ Бог Сведржитељ и Јагње.« (Откривење 21,22) Божји народ има предност да се слободно дружи с Оцем и Сином. »Тако сада видимо као кроз стакло у загонетки.« (1. Коринћанима 13,12) У делима природе и Његовим поступцима према људима, ми сада видимо одраз Божјег лика као у огледалу, али тада ћемо Га, без тамног вела међу нама, видети лицем к лицу. Стајаћемо у Његовој присутности и гледати славу Његовог лица.SrPGC 189.1

Тамо ће откупљени све упознати, као што су и сами бити познати (1. Коринћанима 13,12). Љубав и наклоност, осећања која им је сам Бог усадио у душу, добиће тамо свој најлепши израз. Непорочно дружење са светим бићима, складан заједнички живот са блаженим анђелима и вернима из свих векова, који су опрали и убелили хаљине своје у крви Јагњетовој, свете везе које повезују »сву чељад и на небесима и на земљи” (Ефесцима 3,15), све то доприносиће срећи откупљених.SrPGC 189.2

Бесмртни умови тамо ће одушевљено и неуморно размишљати о чудима стваралачке моћи и тајнама откупитељске љубави. Тамо неће више бити суровог, преварљивог непријатеља да нас наводи да заборавимо Бога. Свака способност ће се развијати, сваки дар повећавати. Прикупљање знања неће умарати ум, нити исцрпљивати снагу. Тамо ће бити остварени најузвишенији подухвати, најплеменитије тежње достизане, највише жеље испуњаване, али и даље ће бити нових врхова на које се треба попети, нових истина које треба схватити, нових циљева који ће захтевати улагање свих снага ума и душе и тела.SrPGC 189.3

Онима које је Бог откупио све ризнице свемира биће отворене за истраживање. Неоптерећени смртношћу, они ће неуморно летети према далеким световима - световима који су дубоко жалили гледајући људске патње, али и песмама радости поздрављали вест о свакој откупљеној души. Деца Земље са уживањем упознаваће радост и мудрост безгрешних бића. Откриваће ризнице знања и разумевања, које су стваране вековним размишљањем о Божјим делима. Непомућеним погледом посматраће славу стварања - Сунца и звезда и њихових система, који према унапред одређеном реду круже око Божјег престола. Увидеће да је на сваком створеном делу, од најмањег до највећег, написано Створитељево име, и да свако објављује богатство Његове моћи.SrPGC 189.4

Године вечности, у свом току доносиће све славнија и богатија откривења о Богу и Христу. Умножавањем знања умножаваће се љубав, поштовање и срећа. Што више буду упознавали Бога, људи ће се све више и више дивити Његовом карактеру. Исус ће им откривати богатства откупљења и задивљујућа достигнућа у великој борби са Сотоном, а срца откупљених пламтеће све ватренијом оданошћу, и све већом радошћу подизати своје златне харфе; а десет тисућа пута десет тисућа и тисућу тисућа гласова сједињаваће се у силан хор.SrPGC 190.1

»И свако створење што је на небу и на земљи и под земљом и што је на мору и што је у њима, све чух где говоре: ономе што седи на престолу и јагњету благослов и част и слава и држава ва век века!” (Откривење 5, 13)SrPGC 190.2

Велика борба је завршена. Греха и грешника више нема. Цео свемир је чист. Склад и радост испуњавају бескрајно дело стварања. Од Онога који је све створио тече живот, и светлост, и радост у сва пространства безграничности. Од најситније честице до највећег света, све створено, живо и неживо, у својој непомућеној лепоти и савршеној радости, објављује да је Бог Љубав.SrPGC 190.3