Četrdeset dana s učenicima

Isus je ostao sa svojim učenicima četrdeset dana, ispunjavajući njihovo srce radošću i veseljem dok im je potpunije objašnjavao stvarnosti Božjega carstva. Zapovedio im je da svedoče o onome što su videli i čuli o Njegovim patnjama, smrti i uskrsnuću; o Njegovoj žrtvi koju je prineo za greh, tako da svi koji dolaze k Njemu mogu da dobiju život. Nežno i iskreno govorio im je da će biti progonjeni i mučeni, ali da će nalaziti utehu sećajući se Njegovog iskustva i reči koje im je upućivao. Rekao im je da je pobedio iskušenja kojima ga je Sotona izlagao i da je postigao pobedu u patnjama i stradanjima. Sotona nema više vlasti nad Njime, ali će zato svoja kušanja neposrednije usmeravati prema njima i prema svima koji će poverovati u Njegovo ime. Međutim, i oni mogu da pobede kao što je On pobedio. Isus je obdario svoje učenike snagom da čine čuda i rekao im da će s vremena na vreme slati svoje anđele da ih izbavljaju kada ih budu progonili zli ljudi; da im niko neće moći oduzeti život dok ne završe svoju misiju; i da će se tek tada od njih, možda, zatražiti da svojom krvlju zapečate svedočanstvo koje su objavili.IO 198.2

Njegovi iskreni sledbenici radosno su slušali Njegove pouke, željno upijajući svaku reč koja je dolazila s Njegovih svetih usana. Sada su sigurno znali da je On Spasitelj sveta. Njegove reči su prodirale u dubinu njihovog srca, pa su bili žalosni što će se uskoro rastati od svog nebeskog Učitelja i što više neće imati priliku da slušaju utešne, ljubazne reči s Njegovih usana. Ipak, njihova srca su se ponovo zagrejala ljubavlju i prevelikom radošću kada im je Isus rekao da će otići da im pripremi stanove i da će opet doći da ih uzme k sebi da budu s Njime zauvek. Obećao im je da će im poslati Utešitelja, Svetoga Duha, da ih povede u svaku istinu. „I podiže ruke svoje i blagoslovi ih.” (Luka 24,50)IO 199.1