Trideset I Peto Poglavlje—Evanđeoski Red

„I u te dane, kada se umnoži broj učenika, nasta mrmljanje među Grcima protiv Jevreja, jer se njihove udovice zapostavljahu u svakodnevnom staranju.” Ovi Grci su bili stanovnici drugih zemalja u kojima se govorilo grčkim jezikom, dok su ostali obraćenici najvećim delom pripadali jevrejskom narodu i govorili su jevrejskim jezikom. Kao podanici Rimskog carstva obraćenici, nazvani Grcima, govorili su samo grčki. Među njima se javilo nezadovoljstvo što se grčke udovice ne snabdevaju tako obilno kao siromašne udovice među Jevrejima. Svaka takva pristrasnost budila je i Božje nezadovoljstvo, pa su smesta bile preduzete potrebne mere da se obnovi mir i sklad među vernicima.IO 217.1

Sveti Duh je predložio metodu kojom bi apostoli bili oslobođeni dužnosti da dele sledovanja siromašnima, ali i sličnih poslova, tako da slobodno propovedaju Hrista. „Tada Dvanaestorica pozvaše k sebi sve mnoštvo učenika i rekoše: nije razumno da mi ostavljamo Reč Božju i da služimo kod stolova. I zato, braćo, potražite među sobom sedam ljudi poštenih i uglednih, punih Svetoga Duha i mudrosti, kojima ćemo moći da poverimo ovaj posao. A mi ćemo ostati neprestano u molitvi i u službi Reči.”IO 217.2

U skladu s ovim rečima Crkva je izabrala sedam ljudi, punih vere i mudrosti od Duha Božjega, da se staraju o poslovima koji se odnose na to delo: prvi je bio izabran Stefan, Judejac po rođenju i religiji, koji je govorio grčki i bio upoznat s običajima i ponašanjem Grka. Bio je zato smatran najpogodnijom osobom da stane na čelo posla i da nadgleda raspodelu sredstava namenjenih udovicama, siročadi i dostojnim siromasima. Ovaj izbor je bio po volji svima, pa je utihnulo nezadovoljstvo i gunđanje.IO 217.3

Sedmorica izabranih ljudi bili su svečano odvojeni za svoju dužnost molitvama i polaganjem ruku. Međutim, oni koji su na taj način bili rukopoloženi nisu bili oslobođeni propovedanja. Sasvim suprotno tome, zapisano je da je „Stefan, pun vere i sile, činio velika čuda i znake među ljudima”. Oni su bili savršeno osposobljeni da poučavaju u istini. Bili su i ljudi smirenog rasuđivanja i razboriti, sposobni da se bave teškim slušajevima sukoba ili nezadovolstva ili zavisti.IO 218.1

Biranje ljudi da obavljaju crkvene poslove, tako da apostoli ostanu slobodni za svoje posebno delo poučavanja u istini, Bog je veoma blagoslovio. Crkva je napredovala po broju i snazi. „I Reč Božja napredovaše; i veoma se umnožavaše broj učenika u Jerusalimu; i veliko mnoštvo sveštenika pokoravaše se veri.”IO 218.2

Neophodno je da se isti sistem i isti red održava u Crkvi u sada, kao i u dane apostola. Napredovanje dela u velikoj meri zavisi od toga da li će različitim odeljenjima Crkve upravljati sposobni ljudi, kvalifikovani za svoju dužnost. Oni koje je Bog izabrao da budu starešine u Božjem delu, da imaju opšti pregled nad duhovnim interesima Crkve, treba da budu oslobođeni, koliko god je to moguće, od briga i neprilika prolazne prirode. Oni koje je Bog pozvao da služe u Reči i nauci moraju imati vremena za razmišljanje, molitvu i proučavanje Pisma. Njihovo jasno duhovno rasuđivanje će potamneti ukoliko se budu upuštali u manje važne pojedinosti poslovne prirode, ako se budu bavili raznim tempermentima onih koji je okupljaju da rešavaju crkvene poslove. Sva pitanja prolazne prirode treba da se iznose pred odgovarajuće službenike da ih oni rešavaju. Međutim, ako su tako teškog karaktera da nadmašuju njihovu mudrost, treba da se iznesu pred odbor onih koji vode nadzor nad celom Crkvom.IO 218.3