Stefanova odbrana

Stefan je morao da odgovori na pitanje da li su optužbe protiv njega istinite, pa je svoju odbranu započeo jasnim, zvonkim glasom koji je odjekivao sudskom dvoranom. Krenuo je pričom o istoriji izabranoga Božjega naroda rečima koje su svi prisutni bez daha slušali. Pokazao je svoje temeljito poznavanje jevrejskog sistema i njegovog duhovnog tumačenja koje je izašlo na videlo preko Hrista. Počeo je od Abraama, pa je pratio tokove istorije od naraštaja do naraštaja, navodeći događaje zapisane u nacionalnim izraelskim izveštajima do Solomona, naglašavajući najvažnije misli da njima opravda svoj slučaj.IO 220.4

Istakao je svoju odanost Bogu i jevrejskoj veri, pokazujući istovremeno da zakon na koji su se ljudi oslanjali da stekmu spasenje nije bio u stanju da sačuva Izrael od idolopoklonstva. Povezivao je Isusa Hrista s celokupnom jevrejskom istorijom. Spomenuo je građenje Solomonovog hrama i reči koje su izrekli i Solomon i Isaija: „Uza sve to, Svemogući ne stanuje u hramovima koji su rukama načinjeni!” „Nebo je presto moj, a Zemlja podnožje nogama mojim: koju kuću biste mi vi mogli sazidati? - govori Gospod: ili, na kojemu mestu bih ja mogao počinuti? Zar nisu ruke moje načinile sve to?” Mesto najuzvišenijeg uzdizanja Boga nalazi se na Nebu.IO 221.1

Kada je Stefan u svom izlaganju stigao do toga mesta, došlo je do bune u narodu. Zatvorenik je mogao da pročita svoju sudbinu na licima pred sobom. Primetio je otpor s kojim su se suočile njegove reči, koje su bil izgovorene po diktatu Svetoga Duha. Znao je da sada izgovara svoje poslednje svedočanstvo. Samo neki među onima koji čitaju Stefanov govor mogu da ga pravilno ocene. Prilike, vreme i mesto se moraju imati na umu da bi se ocenilo pravo značenje njegovih reči.IO 221.2

Kada je povezao Isusa Hrista s proročanstvima i kada je progovorio o hramu onako kao što je to učinio, veliki sveštenik, praveći se da je užasnut, razderao je svoj plašt. To delo je Stefanu bilo znak da će njegov glas uskoro biti zauvek ućutkan. Iako je bio tek u sredini svoga izlaganja, užurbano ga je završio, neočekivano prekidajući navođenje istorijskih podataka, pa je, okrenuvši se svojim sudijama, uzviknuo: „Vi tvrdovrati i neobrezanih srca i ušiju, koji se neprestano protivite Svetome Duhu: onako kako su to činili oci vaši, tako i vi činite! Kojega od proroka nisu progonili oci vaši? Pobili su one koji su unapred govorili o dolasku Pravednika; kojemu vi danas izdajnici i ubice postadoste; vi koji preko anđela zakon dobiste, ali ne održaste!”IO 221.3