Voda iz stene

Otputovali su iz pustinje Sin i podigli svoje šatore u Refidimu, ali tamo nije bilo vode da narod pije. „I narod se svađaše se Mojsijem i govoraše: daj nam vode da pijemo! A Mojsije im reče: zašto se svađate sa mnom? Zašto kušate Gospoda? Ali narod zaista beše žedan vode i gunđaše na Mojsija i govoraše: da li si nas zato izveo iz Egipta da pobiješ nas i decu našu i stoku našu žeđu? I zavapi Mojsije ka Gospodu, govoreći: šta da učinim sa ovim narodom? Još malo pa će me zasuti kamenjem!”IO 109.3

„I Gospod reče Mojsiju: izađi pred narod i uzmi sa sobom starešine Izraelove; i palicu svoju, kojom si udario po reci, uzmi u ruku svoju i idi. Gle, ja ću stajati pored tebe onde na steni u Horebu i ti ćeš udariti stenu i izaćiće voda iz nje da narod ima šta da pije. I učini Mojsije tako pred očima starešina Izraelovih. I nazva ono mesto Masa i Meriba, što se svađahu sinovi Izraelovi i što kušaše Gospoda, govoreći: da li je Gospod s nama ili nije s nama?”IO 109.4

Bog je naredio sinovima Izraelovim da se ulogore na tom mestu, na kojemu nije bilo vode, da bi ih okušao, da bi video hoće li 131 pogledati prema Njemu u nevolji svojoj ili će gunđati kao što su to ranije činili. Imajući pred očima sve što je Bog učinio za njih u toku njihovog prekrasnog oslobođenja, trebalo je da se oslone na Njega u svojoj nevolji. Trebalo je da znaju da On neće dozvoliti da pomru od žeđi oni kojima je obećao da će ih uzeti k sebi da budu Njegov narod. Međutim, umesto da se ponizno obrate Gospodu i da zatraže od Njega da zadovolji njihovu potrebu, oni su počeli gunđati protiv Mojsija i od njega zatražili da im nađe vode.IO 109.5

Bog je neprestano pokazivao svoju silu na prekrasan način pred njima, da bi ih naveo da shvate da svi blagoslovi koje primaju dolaze od Njega; da im On može davati ili uskraćivati svoja dobra po svojoj volji. Ponekad su to savršeno shvatali, i ponizno se klanjali pred Gospodom; ali, kada bi bili žedni ili gladni, optuživali bi Mojsija, kao da su napustili Egipat da ugode njemu. Mojsije se veoma žalostio zbog njihovog surovog gunđanja. Obratio se Gospodu i upitao ga šta da čini, jer je narod spreman da ga zaspe kamenjem. Gospod mu je naredio da udari po steni palicom Božjom. Oblak Njegove slave stao je neposredno iznad stene. „Rascepi stenu u pustinji, i dade im da piju kao iz velike dubine. Izvede i potoke iz stene, i učini da poteku vode kao reka.” (Psalam 78,15.16)IO 110.1

Mojsije je udario po steni, ali je Hristos stajao pored njega i učinio da voda poteče iz tvrde stene. Narod je kušao Gospoda u svojoj žeđi, i govorio: ako nas je Gospod izveo i doveo dovde, zašto nam ne da vode, kao što nam je dao hleba? Pokazavši time zločinačko neverstvo, narod je postigao da se Mojsije uplaši i da pomisli da će ih Gospod kazniti zbog tako opakog gunđanja. Gospod je ispitivao veru svoga naroda, ali narod nije položio ispit. Ljudi su gunđali zbog hrane i zbog vode i tužili se na Mojsija. Zbog njihovog neverovanja, Bog je pozvolio da njihovi neprijatelji zarate na njih da bi mogao da pokaže svom narodu odakle dolazi njegova snaga.IO 110.2