Adam i Eva opomenuti

Bog je okupio anđeoske čete da preuzme mere kojima bi sprečio preteće zlo. Na nebeskom savetovanju bilo je zaključeno da anđeli posete Eden i da opomenu Adama da se nalazi u opasnosti od neprijateljeve lukavosti. Dva anđela su brzo krenula na put da posete naše praroditelje. Sveti par ih je dočekao u radosnoj nevinosti, izražavajući svoju zahvalnost Stvoritelju što ih je okružio s takvim obiljem svojih darova. Mogli su da uživaju u svemu što je bilo lepo i privlačno, I sve om je izgledalo mudro prilagođeno njihovim potrebama; a ono što su cenili više od svih drugih blagoslova bilo je druženje sa Božjim Sinom i nebeskim anđelima, jer su imali tako mnogo da im pričaju u toku svake posete, o svojim novim otkrićima na području prirodnih lepota u svom ugodnom edemskom domu, ali su imali i mnoštvo pitanja daim postave o mnogo čemu što su uspevali samo nejasno da shvate i razumeju.IO 21.1

Anđeli su im ljubazno i s ljubavlju davali podatke koje su tražili. Pričali su im i o žalosnoj istoriji Sotonine pobune i pada. Onda su im jasno kazali da je drvo poznanja dobra i zla stavljeno u vrt da bude zalog njihove poslušnosti i ljubavi prema Bogu; da su i sveti anđeli svoj visoki i srećni položaj mogli zadržati jedino ako ispune uslov poslušnosti, pa se, prema tome, nalaze u istom položaju; da imaju mogućnost da poslušaju Božji zakon i da budu neizrecivo srećni, ili da ga prekrše i da izgube svoj visoki položaj i da budu bačeni u beznadežnost i u očajanje.IO 21.2

Kazali su Adamu i Evi da ih Bog neće silom naterati na poslušnost - da im nije uskratio priliku da se ponašaju protivno Njegovoj volji; da su moralna bića, slobodna da poslušaju ili da ne poslušaju. Postojala je samo jedna jedina zabrana za koju je Bog do tada našao za dobro da im postavi. Ukoliko budu prekršili Božju volju sigurno će umreti! Kazali su Adamu i Evi da je najuzvišeniji anđeo, po položaju odmah iza Hrista, odbio poslušnost Božjem zakonu koji je Bog postavio da upravlja ponašanjem nebeskih bića; da je ta pobuna izazvala rat na Nebu, koji je doveo do toga da buntovnik bude isteran sa Neba, da je sa Neba bio izbačen i svaki anđeo koji se ujedinio s njime u odbacivanju autoriteta velikog Gospoda Boga; da je taj pali neprijatelj sada postao neprijatelj svemu što predstavlja interese Boga i Njegovog dragog Sina.IO 21.3

Kazali su im da Sotona namerava da im naškodi i da je zato neophodno da budu oprezni, jer se može dogoditi da se sretnu s palim neprijateljem; i da im on neće moći naškoditi sve dok budu držali Božje zapovesti i da će im u slučaju potrebe doći u pomoć svi anđeli na Nebu radije nego da dozvole d aim naudi na bolo koji način. Međutim, ukoliko budu neposlušni Božjim zapovestima, Sotona će dobiti vlast da ih stalno muči, da ih zbunjuje i uvaljuje u nevolje. Ukoliko ostanu čvrsti prilikom prvih Sotoninih pokušaja kušanja, biće isto tako sigurni kao i nebeski anđeli. Ali, ako popuste kušaču, Onaj koji nije poštedeo uzvišene anđele neće poštedeti ni njih. Moraće da pretrpe kaznu za svoje prestupe, jer je Božji zakon svet kao što je svet i sam Bog, koji zahteva bezuslovnu poslušnost svih bića i na Nebu i na Zemlji.IO 22.1

Anđeli su savetovali Evi da se prilikom svojih poslova ne odvaja od svoga muža, jer bi se mogla sresti s ovim palim neprijateljem. Ukoliko se budu odvojili jedno od drugoga, biće u većoj opasnosti nego da ostanu zajedno. Anđeli su im naložili da tačno slede uputstva koja im je Bog dao o postupanju s drvetom poznavanja dobra i zla, jer će u biti sigurni samo u savršenoj poslušnosti, i pali neprijatelj neće imati snage da ih prevari. Bog neće dozvoliti Sotonu da sledi sveti par I da ih uzlaže trajnim kušanjima. Imaće pristup k njima samo kod drveta poznanja dobra i zla.IO 22.2

Adam i Eva su uveravali anđele da nikada neće prekršiti jasnu Božju zapovest, jer da u izvršavanju Njegove volje nalaze svoje najviše zadovoljstvo. Anđeli su se pridružili Adamu i Evi u svetim zvucima skladne muzike, i dok su se njihove uzdizale iz sjajnog Edema, Sotona je slušao zvuke pesama radosnog obožavanja Oca i Sina. I dok ih je slušao, njegova zavist, mržnja i zloćudnost su rasli, pa je svojim sledbenicima izrazio svoju zabrinutost da li će uspeti da navede Adama i Evu na neposlušnost i da tako postigne da se Božji gnev izlije na njih i da njihove pesme slavljenja izmeni u pesme mržnje i proklinjanja njihovog Stvoritelja.IO 23.1