Завршетак времена милости неопажено пролази, СЕПТЕМБАР 13

»А за насе и времена, браћо, није вам требе писати. Јер сами знате јамачно da ћe дан Господњи doћu као лупеж no ноћи.« (1. Солуњанима 5,1.2)Мар 264.1

Људи ће садити и градити, јести и пити потпуно несвесни да је коначна, неопозива одлука изречена у Светињи на небу. Пре потопа, након што је Ноје ушао у барку, Бог је затворио, врата а безбожнике је спречио да уђу. Међутим, седам дана су људи, не знајући да је њихова судбина запечаћена, настављали су свој безбрижни живот ругајући се упозорењима. Спаситељ каже: »Такав ће бити долазак сина човечијег.« Тихо, неприметно попут лупежа у поноћ доћи ће одлучујући час који ће обележити запечаћење судбине сваког човека, коначно повлачење милости која је била понуђена грешним људима. (RH Nov. 9,1905)Мар 264.2

Људи се брзо уљуљкају у кобну сигурност, а буде се тек онда кад се Божји гнев излије. (ST Dec. 8,1909)Мар 264.3

Господ ће на крају времена проћи Земљом и страшан помор почеће да се излива. Онда ће они који су презирали Божју реч ићи од мора до мора и од севера чак до истока. Трчаће на све стране да траже Господњу реч, али је неће наћи. Божји проповедници завршиће свој последњи задатак, последњи пут се помолити, пролити своју последњу горку сузу за бунтовничку цркву и безбожнике. (MSI, 1857)Мар 264.4

Христос је казао: »Кад би ти знао у овај твој дан шта је за мир твој!« Још увек је твој дан, о, цркво Божја, којој је Он поверио свој закон. Овај дан вере и пробе иде свом крају. Сунце жури западу. Може ли бити да ће заћи а ти нећеш знати »шта је за мир твој«? Неопозива пресуда мора бити изречена; »Али је сад сакривено од очију твојих« (Лука 19,42). (Letter 58,1887)Мар 264.5