Nagomilano bogatstvo nije samo beskorisno, ono je prokletstvo. U ovom životu ono je zamka za dušu koja odvlači privrženost daleko od nebeskog blaga. U veliki Božji dan čovekovo bogatstvo optužiće svog vlasnika za neiskorićene talente i zanemarene prilike.SPS 142.1

Ima mnogih koji u svom srcu terete Boga da je tvrd gospodar jer polaže pravo na njihovu imovinu i njihove usluge. Ali mi ne možemo doneti Bogu ništa što nije Njegovo. „Od Tebe je sve”, rekao je car David, „i iz Tvojih ruku primivši, dali smo Tebi!” (1. Dnevnika 29,14) Sve stvari su Božje ne samo po stvaranju, već i po otkupljenju. Sve blagoslove ovog života i života koji dolazi dobijamo sa utisnutim golgotskim krstom. (R&H, 23. decembar 1902.)SPS 142.2

Preobraženi ljubavlju

Kada bude odomaćena u srcu po Božjem Duhu, istina će istisnuti ljubav prema bogatstvu. Isusova ljubav i ljubav prema novcu ne mogu boraviti u istom srcu. Božja ljubav tako daleko prevazilazi ljubav prema novcu da onaj koji ga poseduje raskida sa svojim bogatstvom i postaje odan Bogu. Njega tada vodi ljubav da služi potrebama nevoljnih i pomaže Božjem delu. Njegov najveći užitak je da ispravno raspodeli dobra svog Gospoda. Ništa što ima on ne smatra svojim i verno izvršava svoje dužnosti kao Božji pristav. U tom slučaju ispuniće obe velike zapovesti Zakona: „Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom misli svojom”, i: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe!” (Matej 22,37.39)SPS 142.3

Samo tako bogataš može ući u Božje carstvo. „I svaki, koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena Mojega radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život vječni.” (Matej 19,29) Tu je nagrada onima koji se žrtvuju za Boga. Oni primaju stostruko u ovom životu, a primiće i večni život. (R&H, 16. septembar 1884.)SPS 143.1

Ako Božji pristavi izvrše svoju dužnost, ne postoji opasnost da će se bogatstvo povećati tako naglo da postane zamka, jer će se koristiti sa praktičnom mudrošću i Hristovom velikodušnošću. (R&H, 16. maj 1882.)SPS 143.2

Imovinu bi trebalo ceniti, a ne nagomilavati

Onaj ko je u potrazi za večnim blagom, treba za njim da teži sa mnogo većom ozbiljnošću i upornošću i sa nastojanjem koje je srazmerno vrednosti cilja kome ide. Svetovan čovek žudi za zemaljskim, prolaznim stvarima. On stavlja svoje blago u zemlju i radi upravo ono što mu je Isus rekao da ne sme da čini.SPS 143.3

Iskreni hrišćanin ceni upozorenje koje mu upućuje Isus, izvršava Njegovu reč i tako polaže svoje blago u Nebo, baš kao što mu je Otkupitelj sveta rekao. On smatra da je večno blaženstvo vredno istrajnog i neumornog truda. On ne rasipa svoje napore. Privržen je stvarima koje su gore, gde Hristos sedi sa desne strane Bogu. Preobražen milošću, njegov život sakriven je sa Hristom u Bogu.SPS 143.4

Ni na koji način on nije izgubio sposobnost sakupljanja, već koristi sve svoje aktivne snage u potrazi za duhovnim dostignućima; i tada će sve talente koji su mu povereni ceniti kao Božje darove koje treba iskoristiti Njemu na slavu. On će imovinu ceniti, a ne nagomilavati, a ceniće je samo u onolikoj meri u kojoj se može koristiti za širenje istine. Radiće kao što je Hristos radio dok je bio na Zemlji da blagoslovi čovečanstvo. U tu svrhu upotrebiće svoje snage ne da ugađa sebi ili veliča sebe, već da razvije svaki dar koji mu je poveren kako bi mogao da ispuni zadatak koji mu je Bog poverio. Za njega se može reći da nije lenj u poslu, da je iskren u duhu i da služi Gospodu, kao što stoji u nalogu apostola Pavla.SPS 143.5

Bog ne osuđuje razboritost i dalekovidnost u korišćenju stvari ovoga života, ali grozničava briga i preterana strepnja zbog svetovnih stvari nisu u skladu sa Njegovom voljom. (R&H, 1. mart 1887.)SPS 144.1

31 - Sotonine zamke

33 - Saosećanje sa siromašnima