Поповедник мора да има на уму да се повољни или неповољни утисци на слушаоце остављају држањем у јавности, понашањем, начином говора и одевања. Он мора да негује учтивост и оплемењеност у понашању, треба да зрачи тихим достојанством које одговара његовом високом позиву. Свечаност и извесни побожан ауторитет прожет кротошћу, треба да обележава његово држање. Грубост и неотесаност се не смеју трпети ни у обичним звањима у животу, а још мање се могу дозволити у раду проповедника. Проповедниково држање треба да буде у складу са светим истинама које он објављује. Његове речи треба да у сваком погледу буду озбиљне и добро изабране. EP 126.2
Проповедници немају дозволу да се за проповедаоницом понашају као позоришни извођачи, заузимајући држање и правећи израз лица само због утиска. Они нису глумци, већ учитељи истине. Недостојанствени, бучни потези не додају снагу изговореним истинама; сасвим супротно томе, они вређају осећања људи и жена смиреног расуђивања и исправих погледа. EP 126.3
Проповедник који се научио од Христа увек ће бити свестан да је Божји весник, коме је Бог дао задатак да обави посао чији ће се утицај осећати у току целе вечности. Не би смео себи поставити циљ да пажњу привлачи на себе, своју ученост и своје способности. Његов циљ треба да доведе грешнике до покајања указујући им и примером и прописом на Јагње Божје које узима на Себе грехе света. Он треба да говори као онај чија снага и ауторитет долазе од Бога. Његово излагање треба да има озбиљност, ватреност, снагу уверавања којима ће навести грешнике да потраже уточиште у Христу. EP 126.4
Пажљивост у одевању је веома важна. Проповедник треба да буде одевен у складу с достојанством свог положаја. Неки проповедници су у томе погрешили. У неким случајевима није се само показао недостатак укуса и уреднодности у одевању, већ је одећа била заиста неуредна и аљкава. EP 127.1
Небески Бог, чија рука покреће свет, који нам даје живот и здравље, слави се или срамоти одећом оних који служе Њему у част. Мојсију је дао посебна упутства о свему што се односило на службу у светилишту, а посебно је навео и одећу коју треба да носе они који ће служити пред Њим. “И начини свете хаљине Арону, брату својему, за част и дику.” (2. Мојсијева 28,2) гласило је упутство дато Мојсију. Све што је било повезано с одећом и држањем свештеника морало је да буде тако да гледаоце испуни осећањем Божје светости, светости Његовог богослужења, и неокаљаности која се захтевала од оних који долазе у Његову присутност. EP 127.2
Свештеницима није било дозвољено да улазе у светилиште с обућом на ногама; јер би честице прашине које би прионуле уз њу обесветиле то свето место. Морали су да оставе обућу у предворју пре него што уђу у светилиште, али и да оперу своје ноге и своје руке пре него што служе у светилишту или код олтара за жртве паљенице. То је стално подсећало на правило да се сва нечистота мора уклонити од оних који долазе у Божју близину. EP 127.3
Утицај проповедника који је немаран у свом одевању вређа Бога, а на оне који га слушају оставља утисак да дело у коме ради не сматра ништа светијим од сваког другог обичног посла. И не само то, уместо да им покаже важност прикладности и укуса у одевању, пружа им пример немарности и неуредности, и многи неће дуго чекати да га следе. EP 127.4
Бог очекује од својих проповедника да у свом понашању и у свом одевању дају прикладан приказ начела истине и светости свога посла. Они треба да пруже пример који ће помоћи људима и женама да достигну висока мерила. EP 128.1
*****
Људи имају снагу да ућуткају Божјег Духа; поверена им је моћ одлучивања. Њима је осигурана слобода деловања. Они могу да буду послушни захваљујући имену и благодати нашег Откупитеља или могу да буду непослушни и да осете последице. EP 128.2
Човек је одговоран за примање или одбацивање свете и вечне истине. Божји Дух их непрестано осведочава, а душе се одлучују за или против истине. Како је важно, онда, да свако дело у животу буде такво да се не морамо кајати због њега, а посебно ако спадамо у Христове амбасадоре, који говоре у Његово име! EP 128.3