ПАЖЉИВОСТ У ПОНАШАЊУ И ОДЕВАЊУ

Поповедник мора да има на уму да се повољни или неповољни утисци на слушаоце остављају држањем у јавности, понашањем, начином говора и одевања. Он мора да негује учтивост и оплемењеност у понашању, треба да зрачи тихим достојанством које одговара његовом високом позиву. Свечаност и извесни побожан ауторитет прожет кротошћу, треба да обележава његово држање. Грубост и неотесаност се не смеју трпети ни у обичним звањима у животу, а још мање се могу дозволити у раду проповедника. Проповедниково држање треба да буде у складу са светим истинама које он објављује. Његове речи треба да у сваком погледу буду озбиљне и добро изабране.EP 126.2

Проповедници немају дозволу да се за проповедаоницом понашају као позоришни извођачи, заузимајући држање и правећи израз лица само због утиска. Они нису глумци, већ учитељи истине. Недостојанствени, бучни потези не додају снагу изговореним истинама; сасвим супротно томе, они вређају осећања људи и жена смиреног расуђивања и исправих погледа.EP 126.3

Проповедник који се научио од Христа увек ће бити свестан да је Божји весник, коме је Бог дао задатак да обави посао чији ће се утицај осећати у току целе вечности. Не би смео себи поставити циљ да пажњу привлачи на себе, своју ученост и своје способности. Његов циљ треба да доведе грешнике до покајања указујући им и примером и прописом на Јагње Божје које узима на Себе грехе света. Он треба да говори као онај чија снага и ауторитет долазе од Бога. Његово излагање треба да има озбиљност, ватреност, снагу уверавања којима ће навести грешнике да потраже уточиште у Христу.EP 126.4

Пажљивост у одевању је веома важна. Проповедник треба да буде одевен у складу с достојанством свог положаја. Неки проповедници су у томе погрешили. У неким случајевима није се само показао недостатак укуса и уреднодности у одевању, већ је одећа била заиста неуредна и аљкава.EP 127.1

Небески Бог, чија рука покреће свет, који нам даје живот и здравље, слави се или срамоти одећом оних који служе Њему у част. Мојсију је дао посебна упутства о свему што се односило на службу у светилишту, а посебно је навео и одећу коју треба да носе они који ће служити пред Њим. “И начини свете хаљине Арону, брату својему, за част и дику.” (2. Мојсијева 28,2) гласило је упутство дато Мојсију. Све што је било повезано с одећом и држањем свештеника морало је да буде тако да гледаоце испуни осећањем Божје светости, светости Његовог богослужења, и неокаљаности која се захтевала од оних који долазе у Његову присутност.EP 127.2

Свештеницима није било дозвољено да улазе у светилиште с обућом на ногама; јер би честице прашине које би прионуле уз њу обесветиле то свето место. Морали су да оставе обућу у предворју пре него што уђу у светилиште, али и да оперу своје ноге и своје руке пре него што служе у светилишту или код олтара за жртве паљенице. То је стално подсећало на правило да се сва нечистота мора уклонити од оних који долазе у Божју близину.EP 127.3

Утицај проповедника који је немаран у свом одевању вређа Бога, а на оне који га слушају оставља утисак да дело у коме ради не сматра ништа светијим од сваког другог обичног посла. И не само то, уместо да им покаже важност прикладности и укуса у одевању, пружа им пример немарности и неуредности, и многи неће дуго чекати да га следе.EP 127.4

Бог очекује од својих проповедника да у свом понашању и у свом одевању дају прикладан приказ начела истине и светости свога посла. Они треба да пруже пример који ће помоћи људима и женама да достигну висока мерила.EP 128.1

*****

Људи имају снагу да ућуткају Божјег Духа; поверена им је моћ одлучивања. Њима је осигурана слобода деловања. Они могу да буду послушни захваљујући имену и благодати нашег Откупитеља или могу да буду непослушни и да осете последице.EP 128.2

Човек је одговоран за примање или одбацивање свете и вечне истине. Божји Дух их непрестано осведочава, а душе се одлучују за или против истине. Како је важно, онда, да свако дело у животу буде такво да се не морамо кајати због њега, а посебно ако спадамо у Христове амбасадоре, који говоре у Његово име!EP 128.3