Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Еванђеоски Радници - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ДОБРИ ПАСТИР

    Христос, велики узор свих проповедника, упоредио је себе с пастиром. Рекао је: “Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце своје!” “Ја сам пастир добри, и знам своје и моје Мене знају! Као што Мене зна Отац и Ја знам Оца; и душу своју полажем за овце!” (Јован 10,11.14.15)EP 133.1

    Као што земаљски пастир познаје своје овце тако и божански Пастир познаје своје стадо, расејано по целом свету. “А ви сте стадо Моје, овце паше Моје, ви људи, а Ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.” (Језекиљ 34,31)EP 133.2

    У параболи о изгубљеној овци, пастир излази да тражи своју једну овцу — најмању која се могла избројати. Откривши да једна од његових оваца недостаје, он не гледа безбрижно на стадо које је сигурно смештено у тору и не говори: Имам деведесет и девет и могло би ме стајати сувише труда да идем и да тражим ту једну залуталу. Нека се сама враћа, а ја ћу јој отворити врата тора и пустићу је да уђе. Не! Чим је овца залутала, пастир је пун бриге и страховања. Оставивши деведесет и девет у тору, он одлази да тражи једну која је залутала. Маколико мрачна и олујна ноћ, маколико опасан и несигуран пут, маколико дугачка и напорна потрага, он се не колеба све док изгубљена није пронађена.EP 133.3

    С каквим олакшањем чује у даљини њен први слаби глас! Идући за звуком, он се пење уз највеће стрмине, иде до саме ивице провалије, излажући опасности свој живот. И тако тражи, док глас, постајући слабији, њему говори да је овца на умору.EP 133.4

    А када изгубљена овца буде пронађена, да ли јој заповеда да пође за њим? Да ли јој прети ударцима, да ли је тера пред собом, мислећи на неугодности и забринутост које је претрпео због ње? Не! Он подиже исцрпљену овцу на своје раме и радостан и захвалан, јер његова потрага није била узалудна, враћа се у тор. Његова захвалност налази свој израз у радосној песми. “И дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: радујте се са мном, ја нађох овцу своју изгубљену.”EP 134.1

    Исто тако, када Добри Пастир нађе изгубљеног грешника, Небо и Земља се сједињују у радовању и захваљивању. “Јер кажем вам да ће тако бити већа радост на Небу за једнога грешника који се каје, него ли за деведесет и девет праведника којима не треба покајања.” (Лука 15,6.7)EP 134.2

    Велики Пастир има своје потпастире, на које преноси старање о својим овцама и јагањцима. Прво дело које је Христос поверио Петру, када га је вратио у службу, било је да храни јагањце (Види Јован 21,15). Било је то дело у коме је Петар имао мало искуства. Оно ће захтевати велико старање и много нежности, много стрпљења и истрајности. Оно га је позивало да служи деци и младима, онима који су млади у вери, да поучава ненаучене, да им отвара Писма, да их припрема на корисну службу у Христовом делу. Све до тада Петар није био оспособљен да то чини или да чак само схвати важност те службе.EP 134.3

    Питање које је Христос поставио Петру веома је значајно. Он је споменуо само један једини услов за учеништво и службу. Рекао је: “Љубиш ли ме?” То је најбитнија оспособљеност. Иако је Петар могао да има и све друге, без љубави према Христу не би могао да буде верни пастир Господњег стада. Знање, добронамерност, речитост, захвалност и ревност представљају помоћ у добром раду; али, без љубави према Исусу у срцу, дело хришћанског проповедника ће се показати као промашај.EP 134.4

    Поуку коју му је Исус упутио на Галилејском језеру, Петар је носио целог свога живота у свом срцу. Пишући, надахнут Светим Духом, црквама, рекао је: “Старешине које су међу вама молим који сам и сам старешина и сведок Христова страдања и имам дијел у слави која ће се јавити; пасите стадо Божје, које вам је предато и надгледајте га, не силом, него драговољно и по Богу, нити за неправедне добитке, него из добра срца; нити као да владате народом, него бивајте углед стаду; и када се јави Поглавар пастирски примићете венац славе који неће увенути.” (1. Петрова 5,1-4)EP 134.5

    Овца која је одлутала из тора најбеспомоћнија је од свих створења. Она се мора тражити; јер не зна да нађе пут натраг. Тако је и са душом која је одлутала од Бога; она је исто тако беспомоћна као и изгубљена овца; и уколико јој божанска љубав не прискочи у помоћ, она никада неће наћи пут да се врати Богу. И зато, с каквим саучешћем, каквом жалошћу, с каквом истрајношћу, потпастир мора да тражи изгубљену овцу! Како спремно треба да издржи самоодрицање, тешкоће и лишавања!EP 135.1

    Постоји потреба за пастирима који ће, под управом Великог Пастира, тражити изгубљене и залутале. То ће значити подношење физичких неугодности и жртвовање удобности. То ће значити нежно старање о залуталима, божанско саучешће и подношење. То ће значити имати ухо које ће са саучешћем слушати болна искуства о неправдама, понижењима, очајању и беди.EP 135.2

    Дух доброг пастира је дух самозаборава. Он губи себе из вида да би могао да чини дела Божја. Проповедајући Реч и личном службом у домовима људи, он сазнаје њихове потребе, њихове туге, њихове невоље и сарађујући с Великим Носиоцем одговорности, он дели њихове патње, теши их у њиховом очајању, задовољава глад њихове душе и задобија њихово срца за Бога. У том послу проповедника прате небески анђели и он добија савете и просветљење у истини која га умудрује за спасење.EP 135.3

    *****

    У нашем раду, појединачни напори ће учинити много више него што би се могло мислити. Управо због тога што се не улажу појеидначни напори, душе пропадају. Једна душа има неизмерну вредност; Голгота говори о њеној вредности. Једна душа задобијена за Христа, биће средство да се задобију друге и тако ће се осећати све већи благослов и ширити спасење.EP 135.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents