Стрпљивост у подношењу зла

Ми не можемо дозволити себи да се љутимо због сваког стварног или измишљеног зла које нам је учињено. Наше ја је непријатељ кога се морамо плашити. Ниједан облик порока нема тако злокобне последице по карактер као људска страст која није подређена власти Светог Духа. Ниједна друга победа коју постигнемо неће нам бити тако драгоцена као победа над самим собом.EP 348.3

Не смемо дозволити својим осећањима да буду лако повређена. Ми морамо живети, не зато да чувамо своја осећања или свој углед, већ да спасавамо душе. Када се будемо заинтересовали за спасавање душа, престаћемо да примећујемо мала размимоилажења која се тако често појављују приликом нашег међусобног дружења. Шта год да други мисле о нама, то не сме да омете наше јединство са Христом, наше заједништво с Духом. “Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него, ако добро чинећи муке трпите, то је угодно пред Богом.” (1. Петрова 2,20)EP 348.4

Немојте се светити. Колико год до вас стоји, уклоните сваки узрок неспоразума. Избегавајте и оно што само личи на зло. Чините све што је у вашој моћи, и што не тражи занемаривање начела, да се помирите с другима. “Зато, дакле, ако принесеш дар свој олтару и онде се опоменеш да брат твој има нешто на тебе, остави онде дар свој пред олтаром и иди пре те се помири с братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.” (Матеј 5,23.24)EP 349.1

Ако су ти биле упућене нестрпљиве речи, никада не одговарај у истом духу. Имај на уму да “одговор благ утишава гњев” (Приче 15,1) Прекрасна снага се крије у тишини. Речи изговорене као одговор некоме ко је љут понекад служе само да га озлоједе; међутим, када се гнев суочи са тишином, с нежним, трпељивим духом, брзо нестаје.EP 349.2

Под олујом жестоких, осуђивачких речи, усредсредите своје мисли на Божју Реч. Нека се ум и срце баве Божјим обећањима. Ако према вама неправедно поступају или сте погрешно оптужени, уместо да одговорите гневно, поновите себи драгоцено обећање:EP 349.3

“Не дајте се злу надвладати, већ надвладајте зло добрим!” (Римљанима 12,21)EP 349.4

“Предај Господу пут свој и уздај се у њега. Он ће учинити. И извешће као видело правду твоју и правицу твоју као подне.” (Псалам 37,5.6) “Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати.” (Лука 12,2) “Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањи у воду, али си нас извео на одмор!” (Псалам 66,12)EP 349.5

Ми смо склони да од својих ближњих очекујемо саучешће и охрабрење, уместо да гледамо на Исуса. У својој милости и верности, Бог често дозвољава да нас изневере они у које имамо поверења да бисмо научили да је лудо уздати се у човека и ослањати се на тело. Ослонимо се потпуно, понизно, несебично, на Бога. Он зна жалости које осећамо до дубине свог бића, али које не можемо да изразимо. Када све око нас изгледа мрачно и необјашњиво, сетимо се Христових речи: “Што Ја чиним ти сада не знаш, али ћеш после дознати!” (Јован 13,7)EP 349.6

Проучавај историју Јосифа и Данила. Господ није спречио заверу људи који су желели да им учине зло; али је учинио да сви ти планови изађу на добро Његових слуга; који су усред невоља и сукоба сачували своју веру и оданост.EP 350.1

Све док се будемо налазили у свету, мораћемо да се суочавамо са супротним утицајима. И тешкоћама изазова да се испита темперамент; и ако се будемо суочавали с њима у правом духу развијаћемо праве хришћанске врлине. Ако Христос буде становао у нама, ми ћемо бити стрпљиви, љубазни, попустљиви, добро расположени усред брига и изазова. Из дана у дан и из године у годину ми ћемо побеђивати себе, и расти у свом племенитом хероизму. То је задатак који нам је одређен; али га не можемо обавити без Исусове помоћи, чврсте одлуке, непоколебљиве намере, сталне будности и непрестане молитве. Ни сам Бог не може да учини да наш карактер буде племенит или наш живот користан, уколико не постанемо Његови сарадници. Они који одбијају да се боре, губе снагу и радост победе.EP 350.2

Ми не треба да водимо свој извештај о невољама и тешкоћама, жалостима и тугама. Све је то записано у књигама и Небо ће се постарати за њих. Док ми будемо израчунавали оно што је неугодно, много од онога што је угодно изгубиће се из нашег сећања; као што су милосрдна Божја доброта која нас окружује сваког тренутка, Његова љубав којој се диве анђели, чак и то, да је Бог дао свога Сина да умре за нас. Ако ви, као радници за Бога мислите да сте имали веће бриге и невоље од оних које су стизале друге, имајте на уму да имате мир који је непознат онима који избегавају терете које ви носите.EP 350.3

У Христовој служби има радости и утехе. Зато нека свет види да живот с Њим не представља промашај.EP 350.4

Ако се не осећате угодно и радосно, не говорите о својим осећањима. Не бацајте никакву сенку на живот других. Хладна, мрачна религија никада неће привући душе Христу. Она их одбија од Њега, гура у мреже које је сотона разапео за ноге оних који лутају. Уместо да мислите о својим разочарањима, мислите о сили коју можете затражити у Христово име. Нека вас ваша машта поведе да мислите о ономе што је невидљиво. Нека се ваше мисли усмере према доказима велике љубави коју Бог гаји према вама. Вера може да издржи невољу, да се одупре искушењима, да савлада разочарања. Исус живи као наш заступник. Наше је све што нам Његово посредовање осигурава.EP 350.5

Не мислите да Христос не цени оне који живе само за Њега? Не мислите да Он не посећује оне који се, као вољени Јован у изгнанству, Њега ради налазе у тешким и опасним местима? Бог неће дозволити да неки од Његових искрених и поштених радника буде остављен сам, да се бори против непремостивих тешкоћа и да буде побеђен. Он чува као скупоцени драгуљ свакога чији је живот сакривен у Њему. О свакоме таквом човеку Он каже: “Поставићу те као печат, јер сам те изабрао!” (Агеј 2,23)EP 351.1

Онда говорите о обећањима; говорите о Исусовој спремности да благослови. Он нас не заборавља ни једног кратког тренутка. Када, упркос неповољним околностима, ми почивамо с поверењем у Његовој љубави и окружујемо се њом, свест о Његовој присутности надахнуће нас дубоком, спокојном радошћу. Христос каже о себи: “Ја ништа сам од себе не чиним; него како Ме научи Отац мој онако говорим. И онај који Ме посла са Мном је. Не остави Отац Мене сама; јер Ја свагда чиним што је Њему угодно.” (Јован 8,28.29)EP 351.2

Негујте навику да говорите добро о другима. Бавите се добрим особинама оних с којима се дружите и примећујте што је мање могуће њихове заблуде и пропусте. Када сте у искушењу да се жалите на оно што је неко рекао или учинио, похвалите нешто у животу или карактеру те особе. Негујте захвалност. Хвалите Бога због Његове прекрасне љубави када је дао Христа да умре за нас. Никада се не исплати мислити о својим недаћама. Бог нас позива да мислимо о Његовој милости и Његовој неупоредивој љубави, тако да можемо да будемо надахнути да га славимо.EP 351.3

Озбиљни радници немају времена да се баве грешкама других. Ми не можемо дозволити себи да живимо од плеве грешака или пропуста других. Говорити зло о другима је двоструко зло, које пада више на говорника него на слушаоца. Онај ко расипа семе раздора и сукоба, жање у својој властитој души смртоносне плодове. Сам чин тражења зла у другом развија зло у онима која га траже. Бавећи се грешкама других, ми се мењамо у то исто обличје. Међутим, гледајући Исуса, говорећи о Његовој љубави и савршенству Његовог карактера, ми се преображавамо у Његово обличје. Размишљајући о високим идеалима које је Он ставио пред нас, ми ћемо се уздићи до непорочне и свете атмосфере, до Божје присутности. Када боравимо у њој, од нас се шири светлост која обасјава све који се налазе у нашој близини.EP 351.4

Уместо критицизма и осуђивања других, кажите: “Морам да градим своје спасење. Ако будем сарађивао с Њим, с Оним који жели да спасе моју душу, морам пажљиво да пазим на себе. Морам да одбацим свако зло из свог живота. Морам да савладам сваку своју ману. Морам да постанем ново створење у Христу. А онда, уместо да ослабљујем оне који се боре против зла, ја могу да их ојачам охрабрујућим речима.”EP 352.1

Ми смо сувише равнодушни једни према другима. Сувише често заборављамо да су наши сарадници у потреби за снагом и радошћу. Потрудите се да их уверите у своју заинтересованост и наклоност. Помозите им својим молитвама и ставите им до знања да ви то чините. (MH 483-493)EP 352.2

*****

Сви који говоре да су Божја деца треба да имају на уму да ће као мисионари долазити у додир са свим врстама умова. Постоје оплемењени и сирови, скромни и охоли, религиозни и сумњичави, образовани и неуки, богати и сиромашни. Са свим овим разноликим умовима не може се поступати на исти начин; али је свима потребна љубазност, потребно им је саучешће. Међусобним додирима наш ум стиче углађеност и оплемењеност. Ми зависимо једни од других, уско смо повезани једни с другима везама људског братства...EP 352.3

Управо преко друштвених веза, хришћанство долази у додир са светом. Сваки човек и свака жена који су примили божанско просветљење треба да шире светлост на мрачне стазе оних који нису упознати с бољим путем. Друштвена снага, посвећена Христовим Духом, мора се искористити да доводи душе Христу. Христос се не сме сакривати у срцу као неко пожељно благо, свето и слатко, тако да у њему ужива само онај који га има. Ми треба да имамо Христа у себи као извор воде, која тече у живот вечни, освежавајући све који долазе у додир с нама. (MH 495.496)EP 352.4