ПРОПОВЕДАТИ ХРИСТА

Постоје многе примедбе да су се, у својим излагањима, наши говорници бавили законом, а не Христом. Те примедбе нису потпуно тачне, али, зар није било разлога да се чују? Зар нису за говорницом стајали људи који нису имали истинског искуства у ономе што је Божје, људи који још нису примили Христову праведност? Многи наши проповедници су само држали проповеди, износећи теме образлагањем, једва и спомињући спасоносну силу Откупитеља. Њихово сведочење је било лишено спасоносне Христове крви. Њихова жртва је подсећала на Кајинову жртву. Он је донео Господу плодове земље, што је само по себи било прихватљиво у Божјим очима. Заиста, воће је било веома добро; али делатна сила жртве — крв закланог јагњета, које је представљало Христову жртву — је недостајала. Тако је и са проповедима у којима нема Христа. Оне не чине да задрхти срце у човеку; људи се не питају: шта да чиним да добијем живот вечни?EP 114.3

Од свих који себе сматрају хришћанима, адвентисти седмог дана би требало да буду међу првима који ће уздизати Христа пред светом. Објављивање треће анђеоске поруке позива на представљање истине о Суботи. Ова истина, с другима које су обухваћене у поруци, мора да се објављује; али велико привлачно средиште поруке, Исус Христос, не сме се изоставити. Управо су се крај Христовог крста среле милост и истина, а праведност и мир пољубиле. Грешник се мора навести да погледа на Голготу; једноставном вером малог детета он мора да се ослони на заслуге Спаситеља, прихватајући Његову праведност, верујући у Његову милост.EP 115.1