НАГРАДА ЗА СЛУЖБУ

Христос је рекао: “Када дајеш објед или вечеру, не зови пријатеља својих, ни браће своје, ни рођака својих, ни суседа богатих, да не би и они када тебе позвали и вратили ти. Него, када чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме и слепе, и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсенију прведнех.” (Лука 14,12-14)EP 376.2

Овим речима Христос истиче разлику између себичних обичаја света и несебичне службе којој је Он послужио као пример у свом животу. За такву службу Он не нуди награду у световном добитку или признању. Али зато додаје: “Него ће ти се вратити о васкрсенију праведних!” Тада ће се показати резултати сваког живота и сваки појединац ће пожњети оно што је посејао.EP 376.3

Сваком раднику за Бога ова мисао треба да буде подстицај и охрабрење. У овом животу наш рад за Бога често изгледа скоро потпуно бесплодан. Наши напори на чинимо добро могу да буду озбиљни и истрајни, али нама, можда, неће бити дозвољено да видимо његове резултате. Нама може изгледати да су наши напори били потпуно узалудни. Међутим, Спасиетељ нас уверава да је наше дело запажено на Небу и да награда не може изостати. Апостол Павле, надахнут Светим Духом, каже: “А добро чинити да вам се не досади, јер ћемо у своје време пожњети, ако се не уморимо!” (Галатима 6,9) У списима псалмисте читамо: “Иде и плаче који носи семе да сеје; поћи ће с песмом носећи снопове своје!” (Псалам 126,6)EP 376.4

Иако се велика коначна награда даје приликом Христовог доласка, служба Богу из чистога срца доноси награду, чак и у овом животу. Радник ће морати да се суочи с препрекама, противљењем, горким разочарањима од којих се ломи срце. Он можда неће ни видети плодове свог тешкога рада. Али, суочен са свим тим, он у самом свом раду налази благословену награду. Сви који предају себе Богу, који несебично служе људском роду, сарађују с Господом славе. Та мисао заслађује све напоре, она буди вољу, даје снагу духу да се суочи са свиме што га може задесити. Радећи с несебичним срцем, оплемењени тиме што учествују у свим Христовим страдањима, делећи с Њим његове наклоности, они помажу да се подигне плима Његове радости и да се донесе част и слава Његовом уздишеном имену. У заједништву с Богом, са Христом и са светим анђелима, они су окружени небеском атмосфером, атмосфером која доноси здравље њиховом телу, живахност њиховом интелекту и радост њиховој души.EP 376.5

Сви који цело своје тело, дух и душу посвете Господњој служби непрестано ће добијати нове залихе физичке, менталне и духовне силе. Неисцрпне ризнице Неба стоје им на располагању. Христос им даје дах свога Духа, живот свога живота. Свети Дух даје своје највеће снаге да делују у срцу и у уму.EP 377.1

“Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, и слава Господња биће ти задња стража. Тада ћеш призивати и Господ ће те чути, викаћеш и рећи ће: ево ме!” “Тада ће засјати у тами видело твоје, и тама ће твоја бити као подне, јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен, и као извор којему вода не пресише.” (Исаија 58,8-11)EP 377.2

Бог је онима који служе потребама Његових невољних дао многа обећања. Он каже: “Благо ономе који разуме ништега. Господ ће га избавити у зли дан. Господ ће га сачувати и поживеће га; биће блажен на Земљи. Нећеш га дати на вољу непријатељима његовим. Господ ће га укрепити болна на одру. Сасвим мењаш постељу његову у болести његовој!” (Псалам 41,1-3) “Уздај се у Господа и твори добро; живи на земљи и храни истину!” (Псалам 37,3) “Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка својега и биће пуне житнице твоје обиља и пресипаће се вино из каца твојих.” (Приче 3,9.10) “Један просипа и све више има, а други тврдује сувише и све је сиромашнији.” (Приче 11,24). “Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово!” (Приче 19,17) “Подашна рука бива богатија и ко напаја и сам ће бити напојен!” (Приче 11,25)EP 377.3

Иако велики део рода њихових напора неће бити видљив у овом животу, Божји радници имају Његово сигурно обећање о коначном успеху. Као Откупитељ света, Христос се непрестано суочавао с привидним промашајима. Изгледало је као да успева на обави само део посла који је чезнуо да обави у делу уздизања и спасавања. Сотонске силе су непрестано радиле да му препрече пут. Међутим, Он се није дао обесхрабрити. Увек је пред добом гледао резултате своје мисије. Он је знао да ће истина на крају победити у сукобу са злом, па је говорио својим ученицима: “Ово вам казах да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу, али, не бојте се, јер Jа надвладах свет.” (Јован 16,33) Живот Христових следбеника треба да буде сличан Његовом, низ непрекидних победа — победа које се овде неће видети као победе, али које ће бити признате као победе у великом будућем свету.EP 378.1

Они који раде за добро других раде у заједништву с небеским анђелима. Они се непрекидно налазе у њиховом друштву, уживају њихову непрестану подршку. Анђели светлости и силе стално се налазе у њиховој близини да их заштите, утеше, излече, поуче и надахну. Највише образовање, права култура, најузвишенија служба могућа људском створењу у овом свету, постаје њихова.EP 378.2

Често наш милостиви Отац храбри своју децу и јача њихову веру дозвољавајући им да овде виде доказе силе Његове благодати на срцима у животу оних са којима раде. “Јер мисли моје нису ваше мисли, нити су ваши путови Моји путови, вели Господ. Него колико су небеса виша од земље, толико су путови Моји виши од ваших путова, и мисли Моје од ваших мисли. Јер како пада дажд или снијег с неба и не враћа се онамо, него натапа земљу и чини да рађа и да се зелени, да даје семена да се сеје и хљеба да се једе, тако ће бити реч Моја када изиђе из Мојих уста: неће се вратити к Мени празна, него ће учинити што Ми је драго и срећно ће свршити на што је пошљем. Јер ћете с весељем изаћи и у миру ћете бити вођени; горе и брегови певаће пред вама од радости и сва ће дрвета пољска пљескати рукама. Место трња никнуће јела, место коприве никнуће мирта; и то ће бити Господу у славу, за вечан знак, којега неће нестати.” (Исаија 55,8-13)EP 378.3

У преображавању карактера, у одбацивању злих страсти, у развоју складних врлина Божјег Светог Духа, ми видимо испуњење обећања: “Место трња никнуће јела; место коприве никнуће мирта!” Ми гледамо тако се томе радује животна пустња и како “процветава као ружа” (Исаија 35,1).EP 379.1

Христос се радује да узме, привидно, безнадежан материјал, оне које је сотона унизио и преко којих је радио, и да их претвоти у поданике своје благодати. Он се радује да их ослободи патњи. Он чини да Његове слуге постану Његова оруђа за довршење Његовог дела и да у његовом успеху, већ у овом животу, нађу своју драгоцену награду.EP 379.2

Међутим, шта је она када се упореди с радошћу која ће бити у велики дан коначног обрачуна? “Тако сада видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу, сада познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.” (1. Коринћанима 13,12)EP 379.3

Христови радници добијају награду да уђу у Његову радост. Та радост, коју и сам Христос очекује с великом чежњом, представљена је у Његовом захтеву који је упутио свом Оцу: “Хоћу да и они које си ми дао буду са Мном где сам Ја, да виде славу Моју коју си Ми дао, јер си имао љубав к Мени пре постања света!” (Јован 17,24)EP 379.4

Анђели су чекали да поздраве Исуса, када се Он уздизао после свога васкрсења. Небеске чете су чезнуле да поново поздраве свог вољеног Заповедника, који се вратио из тамнице смрти. Жељно су се окупљали око Њега када је прошао кроз врата Неба. Међутим, Он их је вратио. Његово срце је било са усамљеном, ожалошћеном групом ученика које је оставио на Маслинској гори. Он је и даље био са својом децом која се боре на Земљи, и којима тек предстоји битка с непријатељем. Он каже: “Хоћу да и они које си Ми дао буду са Мном где сам Ја!”EP 379.5

Христови откупљени су Његови драгуљи, Његово драгоцено и посебно благо. “Јер ће се као камење у венцу подигнути у земљи његовој” (Захарија 9,16) — “које је богатство славе наследства његова у светима.” (Ефесцима 1,18) У њима ће видети “труд душе своје и наситиће се, праведни слуга мој!” (Исаија 53,11)EP 379.6

И зар се Његови радници неће радовати када и они буду видели плод свог рада? Апостол Павле, пишући обраћеницима у Солуну, каже: “Јер ко је наш над или радост или венац славе? Нисте ли и ви пред Господом нашим Исусом Христом о Његову доласку? Јер сте ви наша слава и радост.” (1. Солуњанима 2,19.20) Он опомиње и вернике у Филиби да буду “прави и цели”, да “светлите као видела у свету, придржавајући реч живота, на моју хвалу у дан Христов, да ми не буде узалуд трчање и труд.” (Филибљанима 2,15.16)EP 380.1

Сваки подстицај Светог Духа, који наводи људе на добро, који их враћа Богу, записан је у књигама на Небу, и у онај велики Божји дан свако ко је себе предао на располагање Светом Духу као Његово оруђе, добиће прилику да види шта је постигао својим животом.EP 380.2

Биће то дивно када се низови светог утицаја, с њиховим драгоценим резултатима, буду приказали. Каква ће бити захвалност душа с којима ћемо се срести у небеским дворовима, када буду сазнале какав је интерес пун саучешћа и љубави био уложен у њихово спасење! Сва слава, хвала и част биће дата Богу и Јагњету за наше откупљење; али, Божја слава неће бити умањена када се буде изражавала захвалност оруђима којима се послужио да би спасао душе које су пропадале.EP 380.3

Откупљени ће се срести са онима чију су пажњу усмерили на уздигнутог Спаситеља и препознаће их. Какве ће благословене разговоре водити с тим душама! “Био сам грешник”, говориће се тада, “без Бога и без наде у свету; и ти си ми приступио и скренуо си моју пажњу на драгоценог Спаситеља као на моју једину наду. И ја сам поверовао у Њега. Покајао сам се за своје грехе, и био сам примљен да седим са свим Његовим светима у небеским становима.” Други ће казати: “Био сам незнабожац у земљи незнабожаца. Ти си оставио своје пријатеље и удобан дом и дошао си да ме научиш како да нађем Исуса и да поверујем у Њега као у свог јединог Спаситеља и Бога. Уништио сам своје идоле, и почео сам се клањати Богу, а сада га гледам лицем у лице. Спасен сам, спасен за сву вечност да вечно гледам Онога кога волим. Онда сам га гледао само очима вере, а сада Га гледам као што јесте. Сада могу да изрази своју захвалност за спас од мојих греха.”EP 380.4

Други ће изразити своју захвалност онима који су хранили гладне и одевали неодевене. “Када је очајање држало моју душу у тамници неверства, Господ је тебе послао к мени да ми упутиш речи наде и утехе. Ти си ми донео хране за моје тело и отворио си ми Божју Реч, помажући ми да схватим своје духовне потребе. Понашао си се према мени као према брату. Саучествовао си са мном у мојим жалостима, помогао си да оздрави моја рањена душа, тако да сам могао да препознам Христову руку која се испружила да ме спасе. У мом незнању стрпљиво си ме поучавао да имам Оца на Небу, који ме воли. Читао ми ми драгоцена Божја обећања у Његовој Речи. Ти си надахнуо у мени веру да ће ме Он спасти. Моје срце је било омекшано, покорено, сломљено, док сам размишљао о жртви коју је Христос принео за мене. Постао сам гладан хлеба живота, и истина је постала драгоцена мојој души. И ево мене, спасеног, вечно спасеног, да живим у Његовој присутности, и да славим Оног ко је дао свој живот за мене.”EP 381.1

Какве ли ће радости бити када откупљени буду срели и поздравили оне који су носили одговорност за њих. И они који су живели, не зато да угоде себи, већ да буду на благослов несрећнима који су имали тако мало благослова — како ће њихово срце куцати задовољно! Они ће схватити обећање: “И благо ће ти бити што ти они не могу вратити, него ће ти се вратити о васкрсењу праведних!” (Лука 14,14)EP 381.2

“Тада ћеш се веселити у Господу и извешћу те на висине земаљске, и даћу ти да једеш наследство Јакова оца твојега; јер уста Господња рекоше.” (Исаија 58,14) (6Т 305-312)EP 381.3