ПАВЛЕ, АПОСТОЛ НЕЗНАБОЖАЦА

Истакнуто место међу онима који су позвани да проповедају Христово Јеванђеље заузима апостол Павле, који је сваком проповеднику пример верности, оданости и неуморног рада. Његово искуство и његове поуке о светости рада проповедника представљају извор помоћи и надахнућа свима који су се посветили служби Јеванђеља.EP 40.1

Пре свог обраћења, Павле је био огорчен прогонитељ Христових следбеника. Међутим, на вратима Дамаска чуо је глас како му говори, светлост са Неба обасјала је његову душу, и у откривењу Распетога које је тада добио, угледао је оно што је променило целокупни смер његовог живота. Од тада је љубав према Господу славе, кога је тако неуморно прогонио у лику Његових светаца, имала предност пред свим осталим. Њему је била поверена служба да објави “тајну” која је била “сакривена од постања света” (Римљанима 14,24.25). “Јер ми је он суд изабрани”, рекао је анђео који се показао Ананији. “да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве!” (Дела 9,15)EP 40.2

И у току целе своје дугогодишње службе, Павле се никада није поколебао у својој оданости Спаситељу. Филибљанима је написао: “Браћо! Ја још не мислим да сам достигао, једно пак велим: што је одостраг заборављам, а за оним што је напред сежем се. И трчим к биљези, к дару горњега звања Божјега у Христу Исусу.” (Филибљанима 3,13.14)EP 40.3

Павлов живот је био испуњен снажним и различитим делатностима. Он је путовао, из града у град, из земље у земљу, говорећи о крсту, задобијајући обраћенике за Јеванђеље, оснивајући цркве. О тим црквама је водио непрекидну, сталну бригу, написао им је многа саветодавна писма. Понекад је радио као занатлија да заради свој свакодневни хлеб. Међутим, у свим тим пословним делатностима, никада није губио из вида једну велику намеру — да иде напред према циљу свог високог звања.EP 40.4

Павле је носио са собом атмосферу Неба. Сви који су се дружили с њим осећали су утицај његовог јединства с Христом. Чињеница да је његов живот приказивао истину коју је објављивао, давала је уверљиву снагу његовом проповедању. И ту се крије сила истине. Ненамерни, несвесни утицај светог живота представља најуверљивију проповед која се може одржати у корист хришћанства. Докази, чак и када су необориви, могу само да изазову противљење; али, побожан пример има силу којој се нико не може потпуно одупрети.EP 40.5

Апостолово срце је горело љубављу према грешницима и он је усмерио све своје снаге на дело задобијања душа. Никада није живео радник који би показивао више самоодрицања и истрајности од њега. Благослове које је примао ценио је исто толико као предности које се могу искористити на благослов ближњима. Није пропуштао ниједну прилику да проговори о Спаситељу или да помогне онима који су у невољи. Када год би чуо да се догађа неко зло, трудио се да устане против њега и да стопе људи и жена усмери према путу праведности.EP 41.1

Павле никада није заборављао одговорност која је почивала на њему као проповеднику Исуса Христа; или да ће Господ, уколико се душе буду изгубиле његовом кривицом, њега позвати на одговорност. Говорио је: “Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију!” (Дела 20,26) “Којој ја постадох слуга”, говорио је о Јеванђељу, “по наредби Божјој, која му је дана међу вама да испуним реч Божју. Тајну која је била сакривена од постања света и нараштаја, а сада се јави светима његовим. Којима Бог науми показати како је богата слава тајне ове међу незнабошцима, која је Христос у вама, нада славе; којега ми проповедамо светујући свакога човека и учећи свакој премудрости да покажемо свакога човека савршена у Христу Исусу. За што се и трудим и борим по Његовој моћи која у мени силно чини.” (Колошанима 1,25-29)EP 41.2

Ове речи износе пред свакога који ради за Христа високо мерило достигнућа, али то мерило могу да достигну сви који су спремни да се ставе под управу великог Учитеља и да свакога дана уче у Христовој школи. Бог има на располагању неограничену силу, и проповедник који се у својој великој потреби ослања на Господа, може да буде сигуран да ће примити оно што ће његовим слушаоцима бити мирис живота за живот.EP 41.3

Павлови списи показују да проповедник Јеванђеља треба да буде пример истине коју проповеда: “Никакво ни у чему не дајте спотицање, да се служба не куди!” (2. Коринћанима 6,3) Титу је написао: “Тако и младиће саветуј да буду поштени. А у свему сам себе подај за углед добрих дела, у науци целост, поштење, реч здраву, незазорну, да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити на нас.” (Титу 2,6-9)EP 41.4

О свом раду оставио нам је слику у својој посланици коринћанским верницима: “Него у свему покажите се као слуге Божје, у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама, у ранама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту, у чистоти, у разуму, у подношењу, у доброти, у Духу Светоме, у љубави истинитој, у речи истине, у сили Божјој, с оружјем правде и на десно и на лево, славом и срамотом, куђењем и похвалом, као варалице и истинити, као незнани и познати, као они који умиру и ево смо живи, као накажени, а не уморени, као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћавају, као они који ништа немају, а све имају.” (2. Коринћанима 6,4-10)EP 42.1

Павлово срце је било испуњено дубоком, трајном свешћу о својој одговорности; и он је радио у уској заједници са Оним који је извор праведности, милости и истине. Држао се Христовог крста као своје једине гаранције успеха. Спаситељева љубав била је неумрла побуда која га је одржавала у његовим сукобима са самим собом и у његовој борби против зла, и као и у Христовој служби он је ишао напред супротстављајући се непријатељству света и противљењу својих противника.EP 42.2

У овим данима опасности Цркви је потребна армија радника који су се, слично Павлу, васпитали да буду корисни, који су стекли дубоко искуство у ономе што је Божје, који су пуни озбиљности и ревности. Потребни су посвећени људи, спремни на жртву; људи који су верни и храбри; људи у чијим срцима станује Христоис, “нада славе” (Колошанима 1,27), људи који ће уснама које су додирнуте светим огњем “проповиједати ријеч” (2. Тимотију 4,2). Услед недостатка таквих радника Божје дело се млитаво обавља, а кобне заблуде, као смртоносни отров, слабе моралну снагу и помрачују наду великог дела људског рода.EP 42.3

Када верни, уморни и исцрпљени заставници буду жртвовали свој живот на олтару истине, ко ће ступити напред да заузме њихово место? Хоће ли наши млади људи прихватити свети залог из руку својих отаца? Да ли се они припремају да попуне празна места која су остала после смрти верних? Хоће ли послушати апостолов налог, хоће ли чути позив у службу, изложени себичности и частољубљу које мами младе људе?EP 42.4