Као оштре стреле

Христове речи су биле као оштре стреле, које су продирале до сржи и рањавале срца Његових слушалаца. Он се обраћао људима, без обзира да ли је Његових слушалаца било много или мало, и Његове речи су имале спасоносни утицај бар на неку душу. Ниједна порука која је силазила с Његових усана није била изгубљена. Свака реч коју је изговарао стављала је нову одговорност на плећа оних који су га слушали. И данас проповедници који искрено објављују последњу поруку милости свету, ослањајући се на Бога да добију снагу, не треба да се плаше да ће њихови напори бити узалудни. Иако ниједно људско око не може да види путању стреле истине, ко може да каже да она није допрла до сржи и да није пробила душе оних који су слушали? Иако ниједно људско ухо није могло да чује крик рањене душе, истина је тихо пронашла свој пут до срца. Бог је проговорио души; и на дан коначног обрачуна, Његови верни проповедници ће стајати с трофејима откупитељске благодати да одају част Христу.EP 111.2

Нико није у стању да одреди шта се губи када говорник покушава да говори без помазања Светим Духом. У сваком скупу има душа које оклевају, које се налазе на ивици одлуке да се потпуно предају Богу. Одлуке се и доносе; али, сувише често проповедник нема ни духа ни силе, не упућује никакав непосредни позив онима који дрхте на теразијама неодлучности.EP 111.3

У овом времену моралне таме, потребно је нешто много веће од сувопарне теорије да покрене душе. Проповедници морају успоставити живу везу с Богом. Они морају проповедати као да верују у оно о чему говоре. Живе истине, које силазе с усана Божјег човека, учиниће да грешници задрхте, и да осведочени повичу: Господ је мој Бог; ја сам одлучио да станем потпуно на Господњу страну!EP 111.4

Божји весник никада не сме да престане да тежи за већом светлошћу и силом. Он треба да се труди, да се моли, да се нада, усред обесхрабрености и таме, одлучан да стекне темељно познавање Писма и да не заостане ни у једном дару. Све док постоји иједна душа којој би могао да послужи, он мора да с новом храброшћу улази у сваки свој подухват. Све док Исус говори: “Нећу те оставити, нити ћу од тебе одступити!” (Јеврејима 13,5), све док се венац правде нуди победницима, све док се наш Заступник моли за грешнике, Христови проповедници треба да раде неуморном снагом пуном наде, и са истрајном вером.EP 111.5

Људи који су прихватили одговорност да људима објављују реч из Божјих уста постају одговорни за утицај који шире на своје слушаоце. Ако су заиста прави Божји људи, они ће знати да циљ проповедања није да се људи забаве. То није ни једноставно преношење информација, ни напор да се разум осведочи.EP 112.1

Проповедање Речи треба да утиче на интелект и да преноси знање, али мора да чини и више од тога. Проповедникове речи, да би биле делотворне, морају да досегну до срца његових слушалаца. Он не треба да уноси забавне причице у своје проповеди. Уместо тога, мора се потрудити да схвати велике потребе и чежње душе. И када буде стајао пред људима, нека се увек сећа да међу његовим слушаоцима има и оних који се боре са сумњама, скоро са очајањем, које је блиско безнадежности; оних који су стално мучени искушењима, који се боре у тешким биткама с непријатељем душе. И зато нека тражи од Спаситеља да му удели речи које ће изговорити, речи којима ће ојачати те душе у њиховој борби са злом.EP 112.2