СТАРАЊЕ О ПРОПОВЕДНИЦИМА

Треба донети неке одредбе да бисмо се постарали за проповеднике и друге верне Божје слуге који су залагањем или прекомерним радом у Божјем делу постали болесни и којима је зато постао неопходан одмор или опоравак. Постоје они који због година или губитка здравља нису више способни да носе одговорности и врућину дана. Проповеднике често шаљу на подручја рада за која они сами знају да ће разорно деловати на њихово здравље; међутим, неспремни да избегавају тешка места, они полазе, надајући се да ће бити од помоћи и благослова људима. После неког времена примећују да их здравље издаје. Промена климе и рада не доноси никакво олакшање, и шта онда треба да чине?EP 313.1

Ови одани радници, који су Христа ради одустали од световних последица, бирајући сиромаштво уместо задовољства богатства; који су, заборављајући на себе, озбиљно радили да задобију душе за Христа; који су великодушнио давали да се унапреде разна подручја Божјег дела; и који су на крају сустали у борби, уморни и болесни, без средстава за живот, не смеју се препустити да страдају у сиромаштву и патњама, или да се осећају као просјаци. Када их снађе болест или немоћ, не би требало да се оптерећују питањима: “Шта ће се догодити с мојом женом и децом сада када више не могу радити и старати се за њихове потребе?” Исправно је да се донесу одредбе којима би се задовољиле потребе тих верних радника, и потребе оних који зависе од њих.EP 313.2

Великодушне одредбе су донете за ветеране који су се борили за своју земљу. Ти људи носе ожиљке и доживотна оштећења која говоре о њиховим опасним сукобима, њиховим усиљеним маршевима, њиховом излагању олујама, њиховом страдању у тамницама. Сви ови докази њихове оданости и пожртвовања дају им право да упуте праведан захтев народу за чије су се спасење борили — захтев који је признат и одобрен. Међутим, какве одредбе су адвентистички хришћани донели за Христове војнике?EP 313.3

Ми, као Црква, нисмо осетили као што би требало, неопходност решавања овог питања, и оно је зато било занемарено. Цркве су биле безобзирне, и иако је светлост Божје Речи обасјавала њихов пут, оне су занемариле своју најсветију дужност. Господ је у највећој мери незадовољан овим занемаривањем својих верних слугу. Наша Црква треба да буде исто тако спремна да помогне овим особама када се нађу у неповољним околностима као што је била спремна да прихвати њихова средства и њихову службу док су још били здрави.EP 313.4

Бог је на наша плећа положио одговорност да посебну пажњу обратимо на сиромашне у нашој средини. Међутим, ти проповедници и радници не смеју да се убрајају међу сиромашне. Они су прикупили себи благо на небесима које никада неће пропасти. Они су служили области у њеним потребама и сада област треба да служи њима.EP 314.1

Када се случајеви ове врсте појаве пред нама, ми не смемо да пређемо на другу страну пута. Ми не смемо да кажемо: “Идите с миром и грејте се и наситите се!” (Јаков 2,16) и да онда не предузмемо никакве активне мере да задовољимо њихове потребе. То се чинило у прошлости и тако су у неким случајевима адвентистички хришћани осрамотили своје исповедање вере, и дали свету прилику да укорава и критикује Божје дело.EP 314.2

Сада је дужност Божјег народа да одбаци све те приговоре осигуравајући тим Божјим слугама удобне домове, с неколико јутара земље, на којима ће моћи да гаје своје производе, и да осећају да не зависе од великодушности своје браће. С каквим задовољством и миром би ти уморни радници гледали своју тиху кућицу у којој ће њихови праведни захтеви за опоравак бити признати!...EP 314.3