Време поверења и предности

Садашњост је време свечане предности и светог поверења. Ако Божје слуге буду верно сачувале поверење које им је указано, њихова награда биће велика када Учитрељ буде казао: “Дај рачун како си кућио кућу!” (Лука 16,2) Озбиљан труд, несебичан рад, стрпљиви и истрајни напори, биће обилно награђени. Исус ће казати: “Више вас не називам слугама... него вас назвах пријатељима!” (Јован 15,15) Одобравање Учитеља није изражено због величине обављеног посла, већ због верности у свему што је било учињено. Нису резултати које постижемо, већ побуде које нас покрећу, оно што вреди пред Богом. Он цени доброту и верност изнад свега осталога.EP 196.2

Позивам гласнике Христовог Јеванђеља да никада не постану обесхрабрени, да ни најотврднулијег грешника не сматрају изван домашаја Божје благодати. Онај наизглед безнадежни може да прихвати истину из љубави према њој. Онај ко окреће срца људи онако како се реке окрећу, може да доведе и најсебичнију, најотврднулију душу Христу. Да ли је Богу ишта сувише тешко да учини? Он објављује: “Тако ће бити реч Моја када изађе из Мојих уста: неће се вратити к Мени празна, него ће учинити што Ми је драго, и срећно ће извршити на што је пошљем!” (Исаија 55,11)EP 196.3

Они који се труде да покрену дело на некој новој територији често ће наћи себе у великој потеби за бољим објектима. Њихово дело изгледа да не може напредовати због недостатка тих објеката; али нека не губе веру и храброст. Често су приморани да иду до границе својих могућности. Понекад може изгледати да не могу даље. Али, ако се моле и раде с вером, Бог ће услишити њихове молбе, и послаће им средства за унапређење дела. Тешкоће ће се појавити, питаће се како да обаве оно што виде да се мора обавити. Понекад ће им будућност изгледати веома мрачна. Али, нека радници пред Бога изнесу обећања која им је дао и нека му захвале на ономе што је већ учинио. Онда ће се пред њима отворити пут и они ће бити ојачани да обаве дужност која се од њих тражи.EP 196.4

*****

Мало је оних који схватају значење речи у Јеванђељу по Луки да је Павле када је видео браћу “даде хвалу Богу и ослободи се” (Дела 28,15). Усред групе верника, који су плакали и саосећали с Павлом, хришћана који се нису стидели његових окова, апостол је гласно хвалио Бога. Облак жалости који је почивао на његовом духу се повукао. Његов хришћански живот био је низ невоља, страдања и разочарења, али у том тренутку он је осетио да је обилно плаћен за све. Чвршћим кораком и радосна срца наставио је својим путем. Није жалио због прошлости нити страховао због будућности. Ланци и мучења су га очекивали, тога је био свестан, али је знао да је добио задатак да ослободи душе из окова далеко тежих од његових и зато се радовао у својим страдањима за Христа. (АА 449)EP 197.1