ПРОПОВЕДНИК И ФИЗИЧКИ РАД
Иако је апостол Павле био врло пажљив када је својим обраћеницима износио јасна начела Писма о правилном потпомагању Божјег дела, иако је тврдио за себе као проповедника Јеванђеља да има право да престане да се бави (1. Коринћанима 9,6) световним запослењима као средством за задовољавање животних потреба, ипак је у неким тренуцима у току своје службе у великим цивилизацијским центрима радио својим рукама да би се издржавао...EP 171.4
Управо у Солуну први пут слушамо о Павлу како ради својим рукама да би стекао срадства за живот иако је истовремено проповедао Реч. Пишући венрицима у тој цркви, подсетио их је да им је могао “бити на досаду” (1. Солуњанима 2,6) и наставио: “Јер памтите, браћо, труд наш и посао: јер дан и ноћ радећи да не досадимо ниједноме од вас, проповедасмо вам Јеванђеље Божје!” (1. Сонуњанима 2,9) И поново, у својој другој посланици истој цркви, објављује да он и његови сарадници, док су се бавили међу њима, “забадава хлеба не једосмо ни у кога” (2. Солуњанима 3,8). Ноћ и дан смо радили, пише он, “да не будемо на досаду никоме од вас, не као да немамо власти, него да себе дамо вама на углед, да будете као и ми” (2. Солуњанима 3,8.9)...EP 172.1
Када је Павле први пут посетио Коринт, нашао се међу људима који су сумњичаво посматрали странце и њихове побуде. Грци на морској обали били су способни трговци. Толико су се увежбали у строгим пословним потезима да су почели да верују да је добитак доказ побожности и да је стицање новца, без обзира да ли поштеним или непоштеним средствима, нешто похвално. Павле је добро познавао њихове навике и зато није хтео да им пружи прилику да кажу да проповеда Јеванђеље да би се обогатио. Он је имао право да тражи подршку од своје коринтске браће, али је управо то желео да избегне, да његова корисност и успех као проповедника не би дошла у питање неправедним оптужбама да проповеда Јеванђеље због добитка. Он се заиста трудио да уклони сваку прилику за погрешно тумачење да сила његове вести не би била угрожена.EP 172.2
Ускоро после доласка у Коринт, Павле се упознао с неким Јеврејином “по имену Акила, родом из Понта, који беше скоро дошао из Италије са женом својом Прискилом” (Дела 18,2-4). Бавили су се истим занатом као и он. Прогнани декретом цара Клаудија, који је заповедио да сви Јевреји напусте Рим, Акила и Прискила су дошли у Коринт, где су започели посао као произвођачи шатора. Павле се распитао о њима, и сазнавши да се боје Бога и да се труде да избегну загађујуће утицаје којима су били окружени “дође к њима... оста код њих и рађаше... а препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке”...EP 172.3
У току дугог раздобља своје службе у Ефесу, где је три године водио успешну еванђеоску кампању на целом том подручју, Павле је поново радио свој занат. У Ефесу, као и у Коринту, апостол се радовао присуству Акиле и Прискиле, који су га пратили на његовом повратку у Азију при крају његовог другог мисионарског путовања.EP 173.1
Овде је било неких који су приговарали што Павле ради својим рукама, говорећи да је то у нескладу с радом проповедника Јеванђеља. Зашто би Павле, проповедник највишег ранга, на тај начин повезивао физички рад с проповедањем Речи? Зар није радник достојан своје плате? Зашто би у ткању шатора проводио време које би се по свим правилима могло посветити бољим пословима?EP 173.2
Међутим, Павле није сматрао да је време проведено на тај начин изгубљено. Док је радио с Акилом, остајао је у вези с Великим Учитељем, користећи све време да сведочи за Спаситеља, и помажући онима којима је била потребна помоћ. Његов ум је стално сезао за духовним знањем. Он је својим сарадницима давао духовне поуке, али је пружао и пример вредноће и темељности. Био је брз, вешт радник, вредан на послу, “огњен у духу, служећи Господу” (Римљанима 12,11). И док је радио свој занат, апостол је имао приступ врсти људи коју иначе никада не би могао досегнути. Показивао је својим друговима да је вештина бављења обичним занатом дар од Господа, који је давао не само дар, већ и вештину да се дар употреби. Говорио им је да се чак и у свакодневном раду Бог треба славити. Његове од рада отврднуле руке нису нимало умањивале снагу његових свечаних позива које је упућивао као хришћански проповедник...EP 173.3
Ако проповедници сматрају да трпе тешкоће и одрицања у Христовом делу, нека замисле радионицу у којој је Павле радио. Нека имају на уму да је овај изабрани Божји човек, док је правио простирку, зарађивао за хлеб који је већ праведно зарадио својим радом као апостол.EP 173.4
Рад је благослов, а не проклетство! Дух лењости уништава побожност и ожалошћава Божјег Духа. Устајала бара је одбојна, док чиста, текућа вода шири здравље и радост по земљи. Павле је знао да они који занемарују физички рад ускоро постају слаби. Он је желео да поучи младе проповеднике да радећи својим рукама, вежбајући своје мишиће и тетиве, постају снажни да издрже напоре и одрицања која их очекују у еванђеоском пољу. Али, и он сам је осећао да ће његовим учењима недостајати виталности и силе ако не буде правилно увежбавао све делове свога организма...EP 174.1
Не би требало, сваког ко осећа да је позван да проповеда, подстицати да одмах за себе и своју породицу тражи сталну финансијску подршку. Постоји опасност да би неки који имају само ограничено искуство могли пасти као жртве ласкања и немудрих подстицања да очекују пуну финансијску независност без икаквог избиљног напора са своје стране. Средства намењена ширењу Божјег дела не би требало да се потроше на људе који желе да проповедају само зато да би добили финансијску подршку и да би тако задовољили своју себичну жељу за лагодним животом.EP 174.2
Млади људи који желе да увежбају своје дарове у проповедничком раду наћи ће корисну поуку у Павловом примеру у Солуну, Коринту, Ефесу и другим местима. Иако је био речит говорник, иако га је Бог изабрао да обави посебно дело, никада се није уздизао изнад физичког рада, нити се икада умарао жртвујући се за дело које је волео. Писао је Коринћанима: “До овога часа и гладујемо и трпимо жеђ, и голотињу, и муке, и потуцамо се; и трудимо се радећи својим рукама. Када нас псују, благосиљамо, када нас гоне, трпимо.” (1. Коринћанима 4,11.12)EP 174.3
Један од највећих људских учитеља, Павле, радосно је обављао и најмању, као и највећу дужност. Када су у његовој служби за Учитеља околности то наизглед захтевале, драговољно је радио свој занат. Међутим, увек је био спреман да одбаци свој световни посао да би се суочио с противљењем непријатеља Јеванђеља или да би искористио неку посебну прилику да задобије душе за Исуса. Његова ревност и марљивост су укор лењости и жељи за угодношћу. (АА 346-355)EP 174.4
*****
Пропуст неких наших проповедника да пропорционално вежбају све органе свога тела чини да неки органи постају изморени, док су други слаби због неупотребе. Ако се искључиво употребљава један орган или низ мишића, онда онај највише употребљаван постаје преуморан и у великој мери ослабљен.EP 175.1
Свака способост ума и сваки мишић имају своју посебну службу и сви се морају подједнако оптерећивати да би се правилно развијали и задржали здраву живахност. Сваки орган има своју улогу у живом организму. Сваки точак у машинерији мора да буде живи, активни, радни точак. Све способности делују једна на другу и све се морају вежбати да би се правилно развијале. (3Т 310)EP 175.2