Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Еванђеоски Радници - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ХРИСТОС ЈЕ НАШ ПРИМЕР

    Наш Господ Исус Христос је дошао на овај свет да буде не уморни слуга људским потребама. Он “немоћи наше узе и болести наше понесе” (Матеј 8,17), да би могао да послужи свакој потреби људског рода. Он је дошао да уклони терет болести, јада и греха. Његова мисија је била да људима донесе потпуно обновљење; дошао је да им донесе здравље, мир и савршенство карактера.EP 27.1

    Различите су биле околности и потребе оних који су тражили Његову помоћ, и ниједан који је дошао к Њему није отишао без помоћи. Од Њега је текла река исцелитељске силе, и људи су постајали здрави у телу, уму и души.EP 27.2

    Спаситељево дело није било ограничено ни на које време нити место. Његов задатак није познавао никаква ограничења. Лепеза Његових дела исцељења и учења, била је тако широка да у Палестини није било довољно велике грађевине да прими мноштво које се окупљало око Њега. На зеленим падинама брежуљака Галилеје, на трговачким путевима, на морској обали, у синагогама, и на сваком месту на које су болесници могли да буду доведени к Њему, могла се наћи Његова болница. У сваком граду, у свакој вароши, у сваком селу кроз које би пролазио, стављао је своје руке на несрећнике и лечио их. Где год су била срца спремна да приме Његову поруку, тешио их је уверавањем у љубав њиховог небеског Оца. Целог дана је служио онима који су долазили к Њему, а увече је посвећивао пажњу ониима који су преко дана морали тешко да раде да би зарадили бедну надницу којом су издржавали своју породицу.EP 27.3

    Исус је носио тежак терет одговорности за спасење људи. Знао је да ће, уколико не дође до одлучујуће промене у начелима и намерама људског рода, све бити изгубљено. То је био терет на Његовој души и нико није могао да процени одговорност која је почивала на Њему. У току детињства, младости и мужевног доба ишао је сам. Али Небо је било у Његовој присутности. Из дана у дан суочавао се с невољама и искушењима; из дана у дан био је у сукобу са злом; био је сведок његове моћи над онима које је покушавао да благослови и да спасе. Ипак, није посустајао нити се обесхрабривао.EP 28.1

    У свему је своје жеље доводио у строгу послушност својој мисији. Прославио је свој живот чинећи све у њему подложним вољи свога Оца. Док је још био дечак, Његова мајка, нашавши га у школи рабина, узвикнула је: “Сине, шта учини нама тако?” Његов одговор је био кључ Његовог животног дела: “Зашто сте ме тражили? Зар не знате да Мени треба у ономе бити што је Оца мојега?” (Лука 2,48.49)EP 28.2

    Његов живот је био живот сталног жртвовања самог себе. Он није имао дом у овом свету, осим онога који му је љубазност пријатеља стављала на располагање као пролазнику. Он је дошао да живи за нас животом највећег сиромаха, да се креће и да ради међу беднима и напаћенима. Непрепознат и нецењен, улазио је међу људе и излазио из средине оних за које је толико много чинио.EP 28.3

    Увек је био стрпљив и ведар, а напаћени су га славили као гласника живота и мира. Запажао је потребе људи и жена, деце и младих, и свима је упућивао позив: “Ходите к Мени!”EP 28.4

    У току своје службе, Исус је посвећивао више времена лечењу болесних него проповедању. Његова чуда сведочила су о истинитости Његових речи да није дошао да уништава, него да спасава. Куда год је ишао, вести о Његовој милости су му претходиле. Тамо куда је пролазио, примаоци Његовог саучешћа су се радовали здрављу и испробавали своје новостечене снаге. Мноштво се окупљало око њих да с њихових усана чује шта је све Господ учинио. Његов глас је био први звук који су многи икада чули, Његово име прва реч коју су икада изговорили, Његово лице прво које су икада угледали. Зашто да не воле Исуса, зашто да му не певају хвалу? И док је Он пролазио кроз градове и вароши, био је сличан животодавном току који шири живот и радост...EP 28.5

    Спаситељ је свако дело исцељења претварао у прилику да усади божанска начела у ум и у душу. То је била сврха Његовог рада. Он је делио небеске благослове да би могао да наведе људска срца да приме Јеванђеље Његове благодати.EP 29.1

    Христос је могао да заузме највише место међу учитељима јеврејског народа, али је Њему било милије да еванђеље објави сиромасима. Ишао је од места до места да они на путевима и међу оградама могу да чују речи истине. Поред мора, у синагоги, чуо се Његов глас како објашњава Писма. Често је поучавао у спољним предворјима Храма да би и незнабошци могли да чују Његове речи.EP 29.2

    Христова наука се толико разликовала од тумачења које су Писму давали фарисеји и књижевници да је привлачила пажњу народа. Рабини су се бавили традицијом и људским теоријама. Често им је оно што су људи учили или писали о Писму постајало важније и од самога Писма. Тема Христовог учења је била Божја Реч. Онима који су му постављали питања, одговарао је једноставно: “Писано је!” или “Шта каже Писмо?” или “Како читаш?” Сваком приликом, када би се заинтересовао било пријатељ билио непријатељ, Он је објављивао Реч. Јасно и снажно је износио еванђеоску поруку. Његове рећи су поплавом светлости обасјавале учења патријараха и пророка, и Писмо се пред људима појављивало као неко ново откривење. Никада пре тога нису Његови слушаоци откривали у Божјој Речи такву дубину значења.EP 29.3

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents