»Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?« (Матеј 27,46) GAGS 170.1
Исус је уз пољубац био предан у руке својим непријатељима и журно одведен у судницу једног земаљског суда... Анђеоске чете су с чуђењем и болом посматрале Онога који је био Величанство Неба, који је носио круну славе, како сада носи трнову круну, како као окрвављена жртва постаје плен разјарене гомиле коју је сотона у свом гневу довео до ивице лудила. Посматрајте тог стрпљивог Паћеника! На Његовој глави је трнова круна. Крв, симбол живота, тече из свих његових раздераних вена... GAGS 170.2
Посматрајте тлачитеље и Потлаченога! Бескрајна гомила окружила је Спаситеља света. Ругање и исмејавање мешали су се с грубим и бого-хулним псовкама... Христос, драгоцени Божји Син, изведен је напред и крст је био стављен на Његова плећа... Притискан непрегледном гомилом својих огорчених непријатеља и неосетљивих посматрача, поведен је према месту распећа... Прикован је на крст, и висио између неба и Земље... Славни Откупитељ палога света трпео је казну због човековог преступања Очевог закона. Управо се спремао да откупи свој народ сопственом крвљу... GAGS 170.3
О, да ли је икада било патњи и туге сличних онима које је претрпео наш Спаситељ на самрти? Управо је свест о негодовању Оца учинила Његову чашу тако горком. Телесне патње нису допринеле да се Исусов живот на крсту тако брзо заврши. Био је то страховити терет греха света, свест о Очевом гневу... Сурово кушање навело Га је на помисао да Га је Његов Отац заувек оставио и измамило онај продорни крик са крста: »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«... GAGS 170.4
У својој предсмртној агонији, док је завршавао свој драгоцени живот, морао је само вером да се ослони на Онога кога је увек радосно слушао... Лишен чак и светле наде и уверења у победу коју ће постићи у будућности, повикао је јаким гласом: »Оче, у руке твоје предајем дух свој!« (Лука 23,46) Он је добро познавао карактер свога Оца, Његову праведност, Његову милост, Његову велику љубав, и покорно се предао у Његове руке. (2Т 207-211) GAGS 170.5