Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Божjа задивљуjућа благодат - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ОДБАЧЕН ОД ОЦА, 11. ЈУН

    »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?« (Матеј 27,46)GAGS 170.1

    Исус је уз пољубац био предан у руке својим непријатељима и журно одведен у судницу једног земаљског суда... Анђеоске чете су с чуђењем и болом посматрале Онога који је био Величанство Неба, који је носио круну славе, како сада носи трнову круну, како као окрвављена жртва постаје плен разјарене гомиле коју је сотона у свом гневу довео до ивице лудила. Посматрајте тог стрпљивог Паћеника! На Његовој глави је трнова круна. Крв, симбол живота, тече из свих његових раздераних вена...GAGS 170.2

    Посматрајте тлачитеље и Потлаченога! Бескрајна гомила окружила је Спаситеља света. Ругање и исмејавање мешали су се с грубим и бого-хулним псовкама... Христос, драгоцени Божји Син, изведен је напред и крст је био стављен на Његова плећа... Притискан непрегледном гомилом својих огорчених непријатеља и неосетљивих посматрача, поведен је према месту распећа... Прикован је на крст, и висио између неба и Земље... Славни Откупитељ палога света трпео је казну због човековог преступања Очевог закона. Управо се спремао да откупи свој народ сопственом крвљу...GAGS 170.3

    О, да ли је икада било патњи и туге сличних онима које је претрпео наш Спаситељ на самрти? Управо је свест о негодовању Оца учинила Његову чашу тако горком. Телесне патње нису допринеле да се Исусов живот на крсту тако брзо заврши. Био је то страховити терет греха света, свест о Очевом гневу... Сурово кушање навело Га је на помисао да Га је Његов Отац заувек оставио и измамило онај продорни крик са крста: »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?«...GAGS 170.4

    У својој предсмртној агонији, док је завршавао свој драгоцени живот, морао је само вером да се ослони на Онога кога је увек радосно слушао... Лишен чак и светле наде и уверења у победу коју ће постићи у будућности, повикао је јаким гласом: »Оче, у руке твоје предајем дух свој!« (Лука 23,46) Он је добро познавао карактер свога Оца, Његову праведност, Његову милост, Његову велику љубав, и покорно се предао у Његове руке. (2Т 207-211)GAGS 170.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents