ОСПОСОБЉЕНИ ЗА ЦАРСТВО, 13. ФЕБРУАР

»Заиста вам кажем, који не прими царства Божјега као дете, неће ући у њега.« (Марко 10,15)GAGS 52.1

Христос не признаје никакву касту или боју коже или чин као неопходан услов да неко постане поданик Његовог царства. Приступ у Његово царство не зависи од богатства или припадности високој наследној лози. Међутим, они који су рођени од Духа постају поданици Његовог царства. Духовни карактер је оно што ће Христос признати. Његово царство није од овога света. Његови поданици су они који имају део у Његовој божанској природи, који су утекли од покварености коју су страсти унеле у свет. Ту благодат добили су од Бога. Христос не налази своје поданике као људе већ готове за Његово царство, већ их својом божанском силом оспособљава да то постану. Они који су били мртви у преступима и гресима бивају пробуђени у духовни живот. Способности које им је Бог дао у свете сврхе бивају оплемењене, прочишћене и уздигнуте, а Он им помаже да обликују карактер по божанском узору...GAGS 52.2

Христос их привлачи себи неком невидљивом силом. Он је видело живота и Он их надахњује својим Духом. И док тако бивају обузети духовном атмосфером, увиђају да су били играчке сотониних искушења и да су били под његовом влашћу; али сада ломе јарам телесних страсти и одбијају да буду слуге греха... Сада схватају да су променили заповедника, и зато упутства примају са Исусових усана. Као што слуга гледа свога господара, као што слушкиња гледа своју господарицу, тако и те душе, привучене спонама Христове љубави, стално гледају у Њега као Зачетника и Свршитеља своје вере. Гледајући Исуса, поштујући Његове захтеве, они расту у познању Бога и Исуса Христа, којега је Он послао. И тако се мењају у Његово обличје из славе у славу, све док не постану толико различити од света да се о њима може написати: »А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи онога који вас дозва из таме к чудноме виделу своме. Који некада не бејасте народ, а сада сте народ Божји, који не бејасте помиловани, а сада сте помиловани!« (1. Петрова 2,9.10; R&H, 26. март 1895)GAGS 52.3