НАРЕЂЕЊЕ ЗА ПОКРЕТ, 30. ЈАНУАР

»Кажи синовима Израиљевим нека иду!« (2. Мојсијева 14,15)GAGS 38.1

Историја синова Израиљевих написана је за поуку и опомену свим хришћанима. Када су се Израиљци нашли окружени опасностима и тешкоћама, и када им је изгледало да су се нашли у безизлазном положају, вера би их напуштала, а они гунђали против старешине кога им је Бог поставио... Божанска заповест је гласила: »Нека иду!« Није требало да чекају, док им пут не буде поравњен тако да могу разумети целокупни план свога избављења. Божји циљ је - само напред и Он ће отворити пролаз своме народу...GAGS 38.2

Има тренутака када је хришћански живот наоко угрожен опасностима и када изгледа да се дужност тешко може извршити. Машта слика претећу пропаст која се налази испред нас, а окови или смрт иза нас. Ипак, Божји глас одјекује јасно изнад свих обесхрабрења: »Нека иду!« Ми треба да послушамо то наређење без обзира на последице, чак и кад наше очи нису у стању да продру кроз таму, кад осећамо хладне таласе испод својих ногу...GAGS 38.3

Они који мисле да се никако не могу покорити Божјој вољи нити поверовати Његовим обећањима, док им све не буде јасно и откривено, никада се неће ни покорити. Вера није неко сигурно знање; то је »тврдо чекање онога чему се надамо и доказивање онога што не видимо«. (Јеврејима 11,1) Послушати Божје наређење једини је начин да стекнемо Његову наклоност. »Нека иду«, треба да буде хришћанинова лозинка. (ТМ 296)GAGS 38.4

Стално напредовање у знању и врлинама - то је Божја намера у од-носу на нас. Његов закон је одјек Његовог гласа који свима упућује позив: »Крените навише, будите све светији!« Свакога дана треба да напредујемо у савршенству хришћанског карактера. (4Т 25-28)GAGS 38.5

С дубоким поверењем у Бога треба истрајно да идемо напред, не-себично обављајући Његово дело, понизно се ослањајући на Њега, предајући Његовом провиђењу и себе и све што је повезано с нашом садашношћу и будућношћу; све до краја чврсто се држимо почетка своје вере, имајући на уму да смо примили небеске благослове не зато што смо их били достојни, већ зато што их је Христос достојан и зато што смо вером у Христа прихватили божанску обилну благодат. (7Т 108)GAGS 38.6