Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Божjа задивљуjућа благодат - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    ОЧЕВ ОДБОЈНИ ПОГЛЕД, 10. ЈУН

    »Али је сад ваш нас и област таме.« (Лука 22,53)GAGS 169.1

    Док се Божји Син повијао на молитви у Гетсеманији, агонија Његовог духа чинила је да из Његових пора зној избија у облику крупних капи крви. Његову душу обузимао је ужас пред великом тамом. Греси целога света су Га притискали. Патио је уместо човека као преступник Очевог закона. Био је то и тренутак искушења. Светлост Божје присутности полако се губила из Његовог видокруга и Он је j прелазио у руке сила таме. У муци своје душе лежао је на хладној земљи. Био је свестан Очевог намрштеног лица и одбојног погледа. Узео је чашу патњи са усана грешног човека и одлучио да је сам попије, пружајући човеку уместо ње чашу благослова. Гнев који је требало да падне на човека падао је сада на Њега. И управо тада је таjанствена чаша задрхтала у Његовој руци.GAGS 169.2

    Исус је често, заједно са ученицима, налазио уточиште у гетсиман-ском врту, ту је размишљао и ту се молио... Никада пре тога Спаситељево срце није било испуњено таквом жалошћу. Божји Син није се плашио телесних патњи... Греси изгубљеног света били су на Њему и тешко Га притискивали. Свест о намрштеном лицу Његовог Оца при погледу на грех, раздирала је Његово срце и наносила My продорни бол, чинила је да се с Његовог чела сливају крупне капи крви...GAGS 169.3

    Ми можемо имати само магловиту представу о неизрецивој стрепњи Божјег драгог Сина у Гетсиманији у тренутку када је схватио да је одвојен од Оца зато што носи човекове грехе. Он сам постао је грехом због палог људског рода. Свест о повлачењу љубави Његовог Оца учинила је да се из Његове измучене душе отму ове тужне речи: »Жалосна је душа моја до смрти!« (Матеј 26,38)GAGS 169.4

    Божански Син небеског Оца полако је губио свест и умирао. Отац је од свога престола послао гласника да ојача божанског Паћеника и да Га охрабри да настави својим крвљу попрсканим путем. Да су смртници могли да гледају чуђење и тугу анђеоских чета, када су у тихом болу посматрале како Отац повлачи зраке своје светлости, љубави и славе са свога љубљенога Сина који је лежао на Његовим грудима, могли би много боље да схвате колико је грех страшан у Божјим очима. (2Т 203-207)GAGS 169.5

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents