СКРОМНЕ ПРИЛИКЕ, 29. ОКТОБАР

»Све што ти дође на руку да чиниш, чини no могућности својој!« (Проповедник 9,10)GAGS 310.1

Ништа неће тако распламсати самопрегорну ревност, ништа неће тако употпунити и ојачати карактер као укључивање у рад за ближње... Нико не треба да чека да буде позван у неко удаљено поље да би почео да помаже ближњима. Врата службе су свуда отворена. Свуда око нас налазе се они којима је потребна наша помоћ. Удовице, сирочад, болесници, самртници, ожалошћени, обесхрабрени, незналице, изгнаници налазе се на све стране.GAGS 310.2

Својом посебном дужношћу треба да сматрамо рад за оне који живе у нашем суседству. Размишљајмо како бисмо на најбољи начин могли да помогнемо онима који не показују никакво интересовање за религију. Док разговарамо са својим пријатељима или суседима, заинтересујмо се за њихово духовно, као и телесно добро. Говоримо им о Христу као о Спаситељу који опрашта грехе. Позовимо своје суседе у свој дом, читајмо с њима текстове из наше драге Библије или из књига које објашњавају њене истине. Позовимо их да нам се придруже у песми и молитви. На тим малим окупљањима и сам Христос биће присутан, баш као што је обећао, и срца ће бити дирнута Његовом благодаћу...GAGS 310.3

Многи се жале да им је живот сиромашан садржајем. Међутим, они могу допринети да њихов живот постане богатији и утицајнији, само ако то желе! Они који љубе Исуса свим срцем, умом и душом, и ближњега као себе, имају пред собом широко поље да искористе своје способности и свој утицај. Нико не сме да занемари мале прилике зато што очекује веће послове. Ви ћете, можда, успешно обављати мали посао, али жалосно промашити покушавајући да обавите неко веће дело, и тако се обесхрабрити. Само ако се свом снагом заложите да обавите оно што треба да обавите, ви ћете се оспособити за веће дело. Али, пропуштајући свакодневне прилике, занемарујући мале послове који су им били на домаку, многи су остали без рода и пропали...GAGS 310.4

У пољима у којима су околности биле тако тешке и обесхрабрујуће да су многи одбијали да раде у њима, дошло је до значајних промена трудом самопрегорних радника. Они су радили стрпљиво и истрајно, не ослањајући се на своју снагу, већ на Бога, и Његова благодат им је помогла. Величина добра које је на тај начин било учињено можда неће бити схваћена у овом свету, али ће благословени резултати бити препознати у вечности. (БЖ, стр. 82.83)GAGS 310.5