УГРОЖЕНО ЦАРСТВО, 7. ФЕБРУАР

»А када разуме Исус да хоће да дођу и да га учине царем, отиде опет у гору сам.« (Јован 6, 15)GAGS 46.1

Седећи у равници обраслој травом, у сумрак пролећне вечери, људи су јели храну за коју се Исус постарао... Ниједна људска сила није у стању да од пет јечмених хлебова и две мале рибе створи довољно хране да се нахране хиљаде гладних људи. Зато су говорили једни другима: »Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет!« (Јован 6,14)... Он може да победи народе и додели Израиљу дуго жељену власт.GAGS 46.2

У свом одушевљењу народ је био спреман да Га одмах крунише за цара. Сви су видели да Он не улаже никакве напоре да привуче пажњу на себе или да себи прибави част... па су се плашили да никада неће ни покушати да оствари своје право, да постави захтев за Давидов престо. Пошто су се међусобно посаветовали, сложили су се да Га на то натерају силом и прогласе за цара над Израиљем... Исус је видео шта се догађа и схватио, што они нису могли, какве би последице имао такав покрет... Насиље и побуна пратиће напоре да Га поставе на престо, па ће дело духовног царства бити ометено. Без одлагања, тај покрет треба да буде заустављен. Позвавши своје ученике, Исус им је наредио да узму чамац и да се одмах врате у Капернаум...GAGS 46.3

Исус је затим наредио мноштву да се разиђе. Његов начин поступања био је тако одлучан да се нису усудили да My откажу послушност... Исусово царско понашање и неколико Његових спокојно изречених заповедничких речи смирили су мноштво и осујетили људске планове. У Њему су препознали силу која је изнад свих земаљских ауторитета, и покорили се без иједног питања.GAGS 46.4

Када је остао сам, Исус се »попео на гору да се моли Богу«... Молио се за силу да људима открије божански карактер своје мисије, да сотона не би могао да помрачи њихову способност разумевања и изопачи њихову моћ расуђивања... У муци и невољи своје душе, молио се за своје ученике... Њихове дуго гајене наде, засноване на популарним заблудама, доживеле су разочарање на болан и понижавајући начин. Уместо да га гледају како се уздиже до Давидовог престола, морали су да буду сведоци Његовог распећа. A то је заправо требало да буде Његово истинско крунисање. (ЧВ, стр. 319-321)GAGS 46.5