БОЖАНСКИ РЕДОСЛЕД РАСТЕЊА, 2. ОКТОБАР

»Јер земња сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.« (Марко 4,28)GAGS 283.1

Онај исти који је испричао ову поуку из живота створио је и сићушно семе, дао му животна својства и поставио законе који управљају његовим растењем. Истине које ова поука садржи постале су жива стварност у Његовом животу. И у својој телесној и у својој духовној природи следио је божански редослед растења, описан на примеру биљке, по коме жели да се сви млади управљају... У детињству је чинио дела послушног детета... Међутим, на сваком степену свога развитка био је савршен, показујући једноставну, природну лепоту безгрешног живота. (ПВХ стр. 51)GAGS 283.2

Поука о семену открива да је Бог на делу и у природи... У семену се крије живот, у земљи је сила; али ако једна бескрајна сила не буде деловала и дању и ноћу, семе неће дати никакав род... Свако семе расте, свака биљка се развија силом бескрајног Бога... GAGS 283.3

Клијање семена представља почетак духовног живота, а развијање биљке је прекрасна слика хришћанског растења. Као и у природи, тако је и код благодати: не може бити живота без растења. Биљка мора или да расте, или да умре. И као што је њено растење тихо и неприметно, али стално, тако је и у развоју хришћанског живота. На сваком степену развоја наш живот треба да буде савршен; а ипак, ако се Божја намера у нама остварује, запажаће се стално напредовање. Посвећење је дело целог живота. Како се наше могућности буду умножавале, наше искуство ће се ширити и наше знање расти. Постајаћемо довољно снажни да носимо одговорности, а наша зрелост одговараће предности коју уживамо.GAGS 283.4

Биљка расте примајући оно што је Бог припремио да би је одржао у животу. Она шаље своје корење у земљу. Упија сунчеву светлост, росу и кишу. Прима животодавне састојке из ваздуха. Тако и хришћанин треба да расте сарађујући с божанским силама... Као што биљка пушта корење у земљу, тако и ми треба да се дубоко укоренимо у Хри- сту. Као што биљка добија сунчеву светлост, росу и кишу, и ми треба да отворимо своје срце Светоме Духу... Непрестано се ослањајући на Христа као свог Спаситеља, ми ћемо расти у Њему који је наша глава у свему. (Исто, стр. 35.37)GAGS 283.5