Cа врха Маслинске горе Исус је посматрао Јерусалим. Пред Њим се-пружао призор који је одисао лепотом и миром... Зраци залазећег Сунца осветљавали су снежно беле мермерне зидове Храма и одбијали се од његових златних врата, кула и торњева. Као »савршенство лепоте«стајао је понос јеврејског народа. Који би син Израиљев могао да гледа овај призор а да не осети одушевљење, радост и дивљење! Али, Исуса су обузимале сасвим друкчије мисли. »И када се приближи, угледа град и заплака се над њиме!« (Лука 19,41) Усред свеопште радости коју је изазивао Његов тријумфални улазак, док су сви око њега махали палмовим гранама, док су узвици »осана« одјекивали са околних брежуљака, док су Га хиљаде гласова проглашавале за цара, Спаситељ света је изненада био обузет тајанственом жалошћу. Он, Божји Син, Обећани Израиљев, чија је сила надвладала смрт и позивала њене заробљенике да изађу из гробова, био је обливен сузама; не због обичне туге, већ од велике, неисказане душевне патње.GAGS 48.2

Није проливао сузе због себе... плакао је над хиљадама осуђених Јерусалимљана - због заслепљености и непокајања оних које је дошао да благослови и спасе...GAGS 48.3

Иако је добијао зло за добро, мржњу за љубав, Он је непоколебљиво настављао своју мисију милости. Никада није одбацивао оне који су тражили Његову благодат... Међутим, Израиљ се одвратио од свог најбољег Пријатеља и јединог Помоћника. Презрео је позиве Његове љубави, одбио Његове савете, исмејао Његове опомене...GAGS 48.4

Када Исус буде разапет на крсту на Голготи, истећи ће дани Израиља који је као народ уживао Божју посебну наклоност и добијао Његове благослове... Док је гледао Јерусалим, Христос је видео судбину целога града, целог народа - тог града, тог народа који је некада био Божји изабрани народ, Његово посебно благо. (ВБ, стр. 13-16)GAGS 48.5

Дуготрајно Божје стрпљење према Јерусалиму само је утврдило Је-вреје у њиховом упорном непокајању... Његова деца презрела су Хри-стову благодат. (ВБ, стр. 22)GAGS 48.6

ЦАРСКА ПОВОРКА, 8. ФЕБРУАР

ЦАР СЛАВЕ, 10. ФЕБРУАР