БОЖЈИ ЗАКОН И БОЖЈИ ПРЕСТО, 13. МАРТ

»Отвори они моје да бих видео чудеса закона твојега!« (Псалам 119,18)GAGS 80.1

Бог је човеку дао свој свети Закон као мерило карактера. Уз помоћ тог Закона можете увидети и надвладати сваки недостатак свог карактера; можете се одвојити од сваког идола, и повезати се с Божјим престолом златним ланцем благодати и истине. (2 SM 318)GAGS 80.2

Морални закон никада није представљао сенку или симбол. Он је постојао још пре стварања човека, и постојаће све док буде постојао Божји престо. Бог није могао да промени или преиначи ниједно правило свога Закона да би спасао човека, зато што је Божји закон темељ Његове владавине. Он је непроменљив, неопозив, вечан и неограничен. Да би се човек могао спасти и да би се истовремено Божји закон могао одржати, било је неопходно да Божји Син понуди себе као жртву за грех. Онај који није познавао грех учинио је себе грехом нас ради: Он је умро уместо нас на Голготи. Његова смрт показује узвишену Божју љубав према човеку, али и непроменљивост Његовог закона...GAGS 80.3

Христова слава открила се у Закону, који је препис Његовог карактера, и Његова моћ преображавања делује на душу све док се човек не промени и не постане сличан Њему. Људи постају учесници у божанској природи и бивају све сличнији своме Спаситељу, напредујући корак по корак у покоравању Божјој вољи, све док не достигну савршенство. (1 SM 239.240)GAGS 80.4

Божји закон није био дат само Јеврејима. Његова обавезност је трајна и свеопшта... Његових десет правила су као десет карика у ланцу. Ако се једна прекине, цели ланац постаје бескористан. Ни један једини пропис није се могао повући или променити да би преступник био спасен. (SDA ВС 2,1014)GAGS 80.5

Христос је одредио да се небески ред, небески план управљања, небески божански склад огледа у Његовој Цркви на Земљи, и да Он на тај начин буде прослављен преко свога народа. Преко њих, Сунце праведности треба да засија пуним сјајем и обасја свет... Црква, обдарена Христовом праведношћу, представља Његову ризницу у којој богатства Његове милости, Његове благодати и Његове љубави треба да се појаве у свом пуном и коначном сјају. У непорочности и савршенству свога народа, Христос гледа награду за своје понижење и додатак својој слави - Христос, велико Средиште, из којега зрачи сва слава. (ЧВ, стр. 591)GAGS 80.6