МИ СМО ДУЖНИЦИ, 16. НОВЕМБАР

»И onpocmu нам дугове наше као u ми шmo опраштамо дужницима својим.« (Матеј 6,12)GAGS 328.1

Овде је затражен велики благослов, али под условом. Ми смо сами поста-вили тај услов. Ми смо сами затражили да се Божја милост према нама одмерава сразмерно цилости коју смо спремни да укажемо својим ближњима. Христос изјављује да ће то бити прихваћено као правило по коме ће Господ поступати према нама: »Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни отац ваш неће опростити вама греха ваших.« (Матеј 6,14.15) Неупоредиви услови! Само, како их мало разумемо или поштујемо! Један од најуобичајенијих грехова, и грех коме се приклањамо с најразорнијим последицама, представља гајење непомирљивог духа. Колики међу нама гаје непријатељство или освету и онда долазе и клањају се пред Господом, тражећи да им буде опроштено онако како они опраштају другима! Сигурна сам да уопште не схватају право значење своје молитве, јер се иначе не би усудили да је изрекну својим уснама. Ми свакога дана и свакога тренутка зависимо од Божје милости опроштења; па како онда можемо да гајимо огорченост или злу мисао према онима који су грешници као и ми? (5Т 170)GAGS 328.2

Чињеница да толико много дугујемо Христу, намеће нам најсветију обавезу према онима ради чијег је спасења умро. Према њима треба да покажемо исто саучешће, исто нежно саосећање и исту несебичну љубав коју је Он испољио према нама. (5Т 170)GAGS 328.3

Онај који није спреман да опрости затвара управо онај једини канал преко којега може да добије милост од Бога. Никако не смемо да мислимо да смо у праву да ускратимо опроштење онима који су нас повредили све док не признају своју грешку. Нема никакве сумње да је њихова дужност да понизе своје срце покајањем и признањем; међутим, ми морамо гајити дух саучешћа према онима који су се огрешили о нас, без обзира да ли су признали или не своју грешку. Колико год да су нас болно повредили, ми не смемо да тугујемо због тога, да сами себе сажаљевамо што смо повређени. He, као што се надамо да ће нам Бог опростити увреде које смо Њему нанели, и ми морамо опраштати свима који су се недолично понашали према нама...GAGS 328.4

Када излазимо пред Бога, ово је услов с којим се суочавамо на самом прагу! Примивши милост од Њега, морамо савладати себе и Његову благодат поделити с другима! (МБ, стр. 143-145)GAGS 328.5