Али сваки у свом реду: Новина Христос; а потом они који вјероваше Христу о Његову доласку. (1. Коринћанима 15,23) JNNSer 233.1
У лето 1844. године, негде половином раздобља између пролећа 1844. године, када је први пут очекиван крај раздобља од 2300 дана и ноћи, и јесени исте године када је ово раздобље, према каснијим истраживањима, заиста прошло, вест је објављивана дословним речима Писма: „Ето Женика где иде!” JNNSer 233.2
Појаву овог новог покрета условило је откриће да је Артаксерксов декрет о обнављању Јерусалима, који је служио као почетна тачка за израчунавање трајања раздобља од 2300 дана и ноћи, ступио на снагу тек у јесен 457. године пре Христа, а не почетком исте године, као што је у првим покушајима тумачења веровано. Рачунајући од јесени 457. године, 2300 година завршава се у јесен 1844. године... JNNSer 233.3
Приношење пасхалног јагњета представљало је Христову смрт. Павле каже: „Јер и Пасха наша закла се за нас, Христос.” (1. Коринћанима 5,7) Сноп првина, који је у време Пасхе подизан и обртан пред Господом, представљао је Христово васкрсење. Павле каже, говорећи о Господњем васкрсењу и о васкрсењу целог Његовог народа: „Но сваки по своме реду: првенац Христос, потом о Његову доласку, они који су Христови.” (1. Коринћанима 15,23; по преводу Синода СПЦ) Као сноп који је подизан и обртан пред Господом и који је представљао прву зрелу пшеницу прикупљену пре жетве, Христос је првина оне бесмртне жетве откупљених, која ће приликом будућег васкрсења бити свезана у Божју житницу. JNNSer 233.4
Ови симболи су се испунили, не само као догађаји, већ и у право време. Четрнаестога дана првог јеврејског месеца, управо на дан и месец када је у раздобљу дугом петнаест столећа приношено пасхално јагње, Христос је, пошто је заједно са својим ученицима прославио Пасху, установио свечаност која ће подсећати на Његову смрт коју је доживео као „Јагње Божје које узе на се грехе света”. Те исте ноћи злочиначке руке су Га ухватиле и одвеле да буде разапет и убијен. Наш Господ је, као остварење подизаног и обртаног снопа, био подигнут из смрти трећега дана, као „првенац од оних који су умрли”. (Велика борба, стр. 398.399. оригинал) JNNSer 233.5
За даље размишљање: Када проучавам пророчанство, како могу да избегнем да „у својој искрености не погрешим”, као што су то учинили авдентистички пионири који су погрешно веровали да ће се Исус вратити 22. октобра 1844? JNNSer 233.6