И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија он погледа у змију од мједи, и оздрави. (4. Мојсијева 21,9) JNNSer 353.1
Бог је наложио Мојсију да начини змију од бронзе, по угледу на живу, и да је подигне усред народа. Било му је речено да сви које су отровнице ујеле и који само погледају према овој змији могу се избавити од смрти. Он је то и учинио. По целом логору проширила се радосна вест да болесници које су змије ујеле могу погледати према бронзаној змији и оздравиће. До тада су многи већ помрли. Кад је Мојсије коначно подигао змију и причврстио је на дрвени стуб, неки нису могли да поверују да им само поглед на тај метални лик може донети здравље. Такви су и помрли у свом неверовању. Ипак, било је много оних који су имали веру у средство које им је Бог понудио. Очеви, мајке, браћа и сестре топло су се заузели да својим напаћеним пријатељима на самрти омогуће да усмере свој замућени поглед према змији. И када су такви, иако слаби и на прагу смрти, само једном погледали, били су потпуно излечени. JNNSer 353.2
Народ је добро знао да бронзана змија нема никакву снагу да изазове такву промену у онима који су је погледали. Моћ исцељења припадала је једино Богу. Он је у својој мудрости изабрао овај начин да покаже своју моћ. Овим једноставним средством постигао је да народ схвати да је због својих грехова упао у ову невољу и да се увери да они који слушају Бога немају разлога да се плаше, јер их Он штити. JNNSer 353.3
Подизање бронзане змије требало је да пренесе Израиљцима важну поуку. Они сами нису били способни да спасу себе од смртоносног деловања отрова у својим ранама. Само је Бог могао да их излечи. Од њих је тражено да једино покажу веру у средство које им је дао. Требало је да погледају да би живели. Богу се може угодити само вером, а они су гледајући у змију показивали своју веру. Знали су да змија нема никаквих заслуга за њихово оздрављење, већ да представља симбол Исуса Христа, па им је тако била објашњена неопходност веровања у Његове заслуге. До тада су многи приносили жртве Богу и сматрали да су на тај начин довољно окајали своје грехе. Нису се ослањали на Откупитеља који ће доћи и кога су те жртве представљале као симбол. Господ их је учио да њихове жртве, саме по себи, немају ни снаге ни заслуга ништа више од бронзане змије, већ да, као и она, њихове мисли треба да усмери на Христа, велику Жртву за грех. (Стварање, патријарси и пророци, стр. 430. оригинал) JNNSer 353.4
За даље размишљање: Да ли је Бог икада сакрио од мене благослов наизглед необичном заповешћу? JNNSer 353.5