Go to full page →

Онај који је био сличан синовима човечијим, 5. децембар JNNSer 354

Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа да, богат будући, вас ради осиромаши, да се ви Његовијем сиромаштвом обогатите. (2. Коринћанима 8,9) JNNSer 354.1

Исус, сјајност Очеве славе, „није се отимао да се испореди с Богом, него је понизио сам Себе узевши обличје слуге” (Филибљанима 2,6.7). Пристао је да прође кроз најтежа животна искуства, корачајући међу синовима људским не као цар који захтева почасти, већ као Онај чији је животни позив да служи другима. У Његовом понашању није било ни трага лажне ревности или хладне строгости. Природа Искупитеља света била је узвишенија од анђеоске, а ипак су у Његовом божанском величанству биле сједињене кротост и понизност, којима је све привлачио к Себи. JNNSer 354.2

Исус се одрекао Себе, и зато ниједним својим делом није истицао Себе. У свему се покоравао вољи свога Оца. Када се Његова мисија на Земљи приближила крају, могао је да каже: „Ја Тебе прославих на Земљи: посао сврших који си Ми дао да радим.” (Јован 17,4) Он нас позива: „Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрече себе” (Матеј 11,29; 16,24); зато збацимо своје себичне интересе с престола и нека они више не владају нама. JNNSer 354.3

Онај који прати Христово самоодрицање и Његову смерност у срцу, биће покренут да каже, као што је и Данило рекао, када је угледао Онога који је био сличан синовима човечијим: „И лепота ми се нагрди.” (Данило 10,8) Самопоуздање и лично истицање, којима се хвалимо, открива нам се тада у свој својој одвратности, као знак робовања сотони. Човек, у складу са својом природом, увек се труди да се истакне и увек је спреман да се бори за првенство; али онај који учи од Исуса, одрекао се себе, охолости, жеље за првенством, и у његовој души влада мир. Свети Дух управља његовом личношћу. Тада више не тежимо за највишим местом. Не гајимо славољубиву тежњу да наметљивошћу или упорним истицањем скренемо пажњу на себе, већ схватамо да је крај ногу нашег Спаситеља највише место које можемо имати. Тада гледамо у Исуса и очекујемо да нас Његова рука поведе, ослушкујемо Његов глас да нас упути. (Мисли с Горе благослова, стр. 14.15. оригинал) JNNSer 354.4

За даље размишљање: Исус није истицао Себе у својим делима. Како ја могу применити тако висока мерила несебичности у свом животу? JNNSer 354.5