Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
ИСТОРИЈА ПРОРОКА И ЦАРЕВА - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    56. поглавље—ПОУЧЕН БОЖЈЕМ ЗАКОНУ

    *****

    (Ово поглавље засновано је на тексту
    из Књиге Немијине 8.9. и 10. главе
    )
    PKSerb 449.1

    Дошло је време за Празник труба. Многи су се окупили у Јерусалиму. Призор је остављао прилично жалостан утисак. Јерусалимски зидови били су обновљени и врата постављена, али је велики део града и даље лежао у развалинама.PKSerb 449.2

    На дрвеном постољу, које је било подигнуто у једној од најширих улица и окружено са свих страна жалосним остацима некадашње Јудине славе, стајао је Јездра, сада већ старији човек. Са његове леве и десне стране били су окупљени Левити, његова браћа. Погледом који је прелазио преко мора људских глава, гледао је са постоља. Синови завета окупили су се из свих околних земаља. »И Јездра благослови Господа Бога великога, а сав народ одговори: Амин! Амин!... Па се савише и поклонише Господу лицем до земље.«PKSerb 449.3

    Међутим, чак и овде могле су се видети последице Израиљевог греха. Због бракова Израиљаца с припадницима других народа изменио се и јеврејски језик, па је говорник морао да уложи велики труд да језиком народа, тако да га сви могу разумети, објасни Закон. Неки свештеници и Левити помагали су Јездри да објасни начела Закона. »И читаху књигу, закон Божји, разговетно, и разлагаху смисао, те се разумеваше што се читаше.«PKSerb 449.4

    »И уши свему народу беху обраћене ка књизи законској.« Речи Највишега слушали су, пажљиво и побожно. Док је Закон био објашњаван, уверили су се у своју кривицу и почели да плачу због својих преступа. Али, тај дан је био празник, дан радости, свети сабор, дан за који је Господ заповедио свом народу да га светкује радосно и весело; у складу с тиме морали су да обуздају своју жалост и да се радују великој милости коју им је Бог указао. »Овај је дан свет Господу Богу вашему«, рекао је Немија, »не тужите и не плачите... Идите, једите претило и пијте слатко и шаљите делове онима који немају ништа зготовљено, јер је овај дан свет Господу Богу нашему. Зато не будите жалосни, јер је радост Господња ваша сила.« Први део дана био је посвећен верским активностима, а народ је остатак времена провео захвално се сећајући Господњих благослова и уживајући у обиљу које им је дао. Делове хране слали су сиромашнима, који нису имали ништа да припреме. Велика радост за владала је у народу зато што су слушали и разумели речи Закона.PKSerb 450.1

    Следећег дана читање и објашњавање Закона је настављено. У одређено време - десетога дана седмога месеца - биле су обављене свечане службе Дана помирења у складу с Божјом наредбом.PKSerb 450.2

    Од петнаестога до двадесет и другога дана истога месеца, народ и његове старешине још једном су светковали празник Сеница. Било је објављено »по свим градовима и у Јерусалиму говорећи: идите у гору и донесите грања маслинова, и грања од дивље маслине и грања миртова и палмова и грања од шумнатих дрвета да начините сенице, како је написано. И народ изиде и донесе и начини сенице сваки на свом крову и у свом трему и у тремовима дома Божјега... и би весеље веома велико. И читаше се књига закона Божјега сваки дан, од првога дана до последњега.«PKSerb 450.3

    Док су тако, из дана у дан, слушали речи Закона, људи су се уверили у своје преступе и грехе свога народа учињене у животу прошлих нараштаја. Видели су да је због одбацивања Бога, Његова заштитничка рука била повучена и да су синови Аврамови били расејани по страним земљама, па су одлучили да траже Његову милост и да се заветују да ће ходити по Његовим заповестима. Пре почетка ове свечане службе, која је одржана другога дана после истека празника Сеница, одвојили су се од незнабожаца који су боравили у њиховој средини.PKSerb 450.4

    Док је народ падао на лице своје пред Господом, признајући грехе и тражећи милост, старешине су храбриле људе да ће Бог, по свом обећању, услишити њихове молитве. Требало је не само да жале и плачу, већ и да верују да им је Бог опростио. Требало је да покажу своју веру сећајући се Његових благослова и хвалећи Његову доброту. Учитељи су им говорили: »Устаните и благосиљајте Господа Бога својега од века до века!«PKSerb 451.1

    А онда је из уста окупљеног мноштва, које је стајало руку испружених према небу, ођекнула песма:PKSerb 451.2

    »Да се благосиља име Твоје славно,
    И узвишено сврх свакога благослова и хвале.
    Ти си сам Господ,
    Ти си створио небо,
    Небеса над небесима,
    И сву војску њихову.
    Земљу и све што је на њој,
    Мора и све што је у њима,
    И Ти оживљаваш све то,
    И војска небеска Теби се клања!«
    PKSerb 451.3

    Песма хвале је завршена, старешине збора су испричале историју Израиља, показујући како је Божја доброта била велика према њима, а колико велика њихова незахвалност. Тада је цели збор дао завет да ће држати све Божје заповести. Они су трпели казне због својих грехова; сада су признали праведност Божјих поступака према народу и заветовали се да ће држати Његов закон. Да би то био »тврд завет« и да би се сачувао у трајном облику као подсећање на обавезу коју су преузели на себе, написали су га, а свештеници, Левити и кнезови потписали. Требало је да служи као подсетник на дужност и као брана против искушења. Народ је дао свечану заклетву да ће »ходити по закону Божјему, који је дат преко Мојсија, слуге Божјега, и да ће држати и извршавати све заповести Господа Бога својега и законе Његове и уредбе Њего- ве«. Заклетва дата у то време садржала је и обећање да се брачним везама неће везивати са народима у земљи.PKSerb 451.4

    Пре него што се завршио овај дан поста, народ је своју одлучност да се врати Господу још једном потврдио, обећавајући да ће престати да обесвећује Суботу. У то време Немија није, као што је то учинио касније, употребио своју власт да спречи незнабожачке трговце да улазе у Јерусалим, али настојећи да помогне народу да не падне у искушење, обавезао га је свечаном заклетвом да не крши Суботу купујући робу од тих продаваца, надајући се да ће тиме обесхрабрити трговце и учинити крај трговини.PKSerb 452.1

    Биле су предузете и мере да се подржи јавно богослужење. Осим десетка, збор се обавезао да ће годишње давати одређену своту новца за службе у Светилишту. Немија је записао: »И бацасмо ждреб... да доносимо првине од земље своје и првине од свакога рода од свакога дрвета од године до године у дом Господњи, и првенце од синова својих и стоке своје, како пише у закону, и првенце од говеда својих и од оваца својих.«PKSerb 452.2

    Израиљци су се вратили Богу, дубоко жалосни због свог отпада. Изговарали су своје признање тужећи и плачући. Признали су праведност Божјег поступања према свом народу и заветовали се да држе Његов закон. Сада треба да покажу и своје поверење у Његова обећања. Бог је прихватио њихово покајање; сада треба да се радују, сигурни да су им греси опроштени и да им је поново поклоњена божанска наклоност.PKSerb 452.3

    Немијини напори да обнови богослужење правоме Богу били су крунисани успехом. Све док народ буде остао веран завету који је дао, све док буде био послушан Божјој речи, и Господ ће испуњавати своје обећање и изливати на њега своје богате благослове.PKSerb 452.4

    У овом извештају за оне који су свесни својих грехова и оптерећени свешћу о својој недостојности, крију се поуке о вери и он може да им послужи као охрабрење. Библија верно објављује последице Израиљевог отпада, она описује и дубоку понизност и покајање, искрену оданост и великодушне жртве, којима је било обележено ово време враћања Господу.PKSerb 452.5

    Свако истинско обраћење Господу уноси трајну радост у живот. Када се грешник покори утицају Светога Духа, увиђа своју кривицу и прљавштину насупрот светости великог Испитивача људских срца. Увиђа да је осуђен као преступник. Међутим, због тога не сме да падне у очајање, јер му је помиловање већ осигурано. Он може да се радује што су му греси опроштени, може да ужива у љубави небеског Оца који му опрашта. Богу је на славу да грешна, али покајничка људска бића грли рукама своје љубави, да завија њихове ране, да их чисти од греха, да их одева у хаљине спасења.PKSerb 453.1

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents