Место где почиње сведочење, АПРИЛ 4

»Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђениу двору.« (Псалам 144,12)Мар 102.1

Наш рад за Христа треба да почне са породицом у дому. Нема ва-жнијег мисионарског поља од овога. (6Т 429)Мар 102.2

Срећни су они родитељи чији су животи истински одсјај божан-ског, тако да Божја обећања и заповести побуђују захвалност и стра-хопоштовање код деце. Родитељи који показују нежност, правичност и дуго трпљење, упућују дете на Божју љубав. Родитељи који дају де-тету такав дар обасипају га богатством које траје као и сама вечност. (МН 375,376)Мар 102.3

Бог жели да свако дете још у раном добу буде Његово дете, да буде усвојено у Његову породицу. Колико год да су млади, они могу бити чланови дома вере и стећи најдрагоценија искуства. Могу имати нежна срца која су спремна да буду под утиском који ће трајати вечно. Они могу имати срца која су пуна поверења и љубави према Исусу и живети за Исуса. Христос ће их учинити малим мисионарима. Читав правац њихових мисли може бити промењен, тако да неће уживати у греху, већ ће га се клонити и мрзети га. (СТ 169)Мар 102.4

Правилима и примером родитељи треба да уче своју децу да раде за необраћене. Деца би требало да буду тако васпитана да могу саосе-ћати са старијима и ожалошћенима и покушати да олакшају патње јаднима и напаћенима. Од њихових најранијих година самоодрицање, пожртвованост за добро других и напредак за Христа требало би да буду део њиховог васпитања тако да могу бити радници заједно са Христом.Мар 102.5

Бог уређује да породице на Земљи треба да буду симбол породице на небу. Хришћански домови, руковођени Божјим планом, међу они-ма су који представљају Његова делотворна средства за обликовање хришћанског карактера и напредак Његовог дела. (6Т 429,430)Мар 102.6