Значај породичног олтара

Ви који тврдите да волите Бога, носите Исуса свуда са собом; и, као и патријарси некада, подигните олтар Господу где год подижете ваш шатор. Потребна је реформација у овоме - широка и дубока реформација. - Сведочанства (Testimonies), том 5, стр. 320, 321.XC 218.5

Сотона чини све могуће напоре да одводи људе од Бога; и он је успешан у својој намери кад брига за посао почне да гуши религиозни живот, кад човек толико мисли о свом послу да му не остаје време за читање Библије, молитву у самоћи и слављење и захваљивање пред олтаром јутарње и вечерње жртве. - Сведочанства (Testimonies), том 5, стр. 426.XC 219.1

Нека породично богослужење буде пријатно и занимљиво. - Сведочанства (Testimonies), том 5, стр. 335.XC 219.2

Она [деца] треба да буду поучена да поштују време молитве; од њих треба захтевати да се пробуде ујутру да присуствују породичном богослужењу. - Сведочанства (Testimonies), том 5, стр. 424.XC 219.3

Деци треба религију учинити привлачном а не одбојном. Време породичног богослужења треба да буде најрадоснији тренутак у дану. Нека текст из Библије који се чита буде добро изабран и једноставан; нека се деца придруже певању; и нека молитве буду кратке, са јасном поруком. - Јужњачки стражар (Southern Watchman), 13. јун 1905.XC 219.4

Око породичног олтара гости су добродошли. Време за молитву оставља свој утисак на оне који жуде за забавама, па чак и једна посета може значити спасење душе од смрти. Господ рачуна на ово и каже: “Надокнадићу вам.” - Сведочанства (Testimonies), том 6, стр. 347.XC 219.5

Децу треба поучити да поштују време молитве. Пре одласка на посао, цела породица треба да се окупи, а отац, или мајка у очевом одсуству, треба да се усрдно моли Богу да их чува током дана. Изађите пред Бога понизно, срца пуног нежности, и са свешћу да се пред вама и вашом децом налазе искушења и опасности; вером их ставите на олтара, молећи Господа да брине за њих. Анђели послати с Неба чуваће децу која су тако посвећена Богу. Дужност је хришћанских родитеља, и ујутру и увече, да озбиљном молитвом и истрајном вером, направе живу ограду око своје деце. Они треба стрпљиво да их поуче - љубазно и неуморно да их поуче како да живе тако да то буде угодно Богу. - Сведочанства (Testimonies), том 1, стр. 397-398.XC 219.6

Аврам, “пријатељ Божји”, пружа нам драгоцени пример. Његов живот је био живот молитве. Када год би подигао шатор, у његовој непосредној близини подизао би и олтар и позивао све у логору да присуствују јутарњој и вечерној жртви. Када је уклањао шатор, олтар би остављао. Касније, кад год би неки од номада Хананејаца који су слушали Аврамове речи стигао до олтара, знао је ко је на том месту био пре њега; када је подигао свој шатор, поправљао би олтар и молио се живоме Богу. - Стварање - патријарси и пророци (Patriarchs and Prophets), стр. 128.XC 219.7