Није спреман ниједан од двадесет

Дала сам свечану изјаву цркви да ниједан од двадесет, чија су имена уписана у црквене књиге, није спреман за крај овоземаљске историје, и да ће заиста бити без Бога и без наде у свету као обични грешник. Они тврде да служе Богу, али још више служе богатству. Овај посао на две столице је стално порицање Христа, уместо правог исповедања вере у Њега. Многи су у цркву увели свој лични непокорени дух, непромењен; њихов духовни укус је изопачен њиховим личним неморалним, маловредном поквареношћу, симболизујући свет у духу, у срцу, у намери, потврђујући се у пожудним активностима, и пуни су превара у целом свом хришћанском животу. Живећи као грешници, тврдећи да су хришћани! Они који тврде да су хришћани и који признају Христа треба да их напусте и одвоје се...XC 41.2

Спуштам своје перо и уздижем своју душу у молитви, да Господ удахне у свој грешни народ, који је као суве кости, да би могли да живе. Крај је близу, крадући од нас тако потајно, тако неприметно, тако нечујно, као пригушени ход лопова у ноћи, да изненади спаваче на стражи и нађе их неспремне. Нека Господ да свог Светог Духа срцима која су сад спокојна, да не спавају више као неки, већ да страже и буду трезвени. - Билтен Генералне конференције (General Conference Bulletin), 1893, стр. 132, 133.XC 41.3