Небески списак

Свету су потребни мисионари, посвећени мисионари по кућама, и нико неће бити у списку небеских књига као хришћанин који нема мисионарски дух. - Преглед и гласник (Review and Herald), 23. август 1892.XC 90.2

Ако чланови цркве не учествују лично у овом послу, онда они показују да немају живу везу с Богом. Њихова имена су на списку лењих слугу. - Сведочанства (Testimonies), том 5, стр. 462, 463.XC 90.3

У сваком религијском покрету има и оних који се, иако знају да се ради о Божјем делу, ипак држе по страни, одбијајући да уложе и најмањи напор да помогну. За такве би било добро да се сете извештаја који се чувају на Небу - Књиге у којој ништа није изостављено нити погрешно записано, и из које ће им се судити! У њој је записана свака занемарена прилика за обављање неке службе за Бога, али у њој је сачувана и вечна успомена на свако дело вере и љубави. - Историја пророка и царева (Prophets and Kings), стр. 639.XC 90.4

23. октобра 1879. године, око 2 сата ујутру, Дух Господњи је сишао на мене и видела сам сцене предстојећег суђења. ... Десет хиљада пута десет хиљада било је окупљено пред великим престолом, на коме је седела особа величанственог изгледа. Неколико књига било је испред Њега, а на корицама сваке била су исписана златна слова, која су изгледала као горућа ватра. “Небеска књига.” Једна од тих књига која садржала је имена оних који су тврдили да верују у истину, тада је отворена. Моментално сам изгубила прегледност безбројних милиона око престола, а само они који су заиста били деца светлости и истине привукли су моју пажњу. ...XC 90.5

Још једна књига је отворена, у којој су били забележени греси оних који верују у истину. Сваки грех је био под општим заглављем себичности. ... Једна група је била означена као сметње. док је оштро око судије посматрало ову групу, њихови греси занемаривања су јасно откривени. Бледим, дрхтавим уснама они су признали да су издали свето поверење. Имали су упозорења и привилегије али нису се обазирали на њих. Они нису могли да виде да су се превише ослонили на Божју милост. Истина, они нису имали признања каква су имали подли и корумпирани људи; али, као и смоквино дрво, они су били проклети јер нису дали плода, јер нису употребили таленте који су им поверени. Ова група је ставила себе на прво место, радећи само за своје себичне интересе. Они нису били дарежљиви према Богу, нити су одговорили на Његове тврдње за њих. Иако су тврдили да су Христове слуге, они Му нису довели ниједну душу. Да је Божје дело зависило од њихових напора, оно би усахнуло; јер, они не само да су задржали средства која им је Бог поверио, већ су задржали и себе. ... Они су допустили другима да раде посао у Господаревом винограду, и да имају највеће одговорности, док су они себично служили својим личним световним интересима. ...XC 91.1

Судија је рекао: “Сви ће се оправдати својом вером а биће им суђено према њиховим делима.” Како се живописно тада појавило њихово занемаривање, и како је мудро било Божје деловање кад је сваком човеку дао посао да ради да би унапредио дело и спасио људе. Свако је требао да покаже живу веру у својој породици и окружењу, показујући љубазност сиромашнима, саосећајући са онима који пате, ангажујући се у мисионарском раду, и доприносећи Божјем делу својим средствима. Али, као и Мироз, Божје проклетство је било над његовим људима због онога што они нису учинили. Они су волели тај посао који им је доносио највећи профит у њиховом животу; и насупрот њихових имена у небеској књизи, на месту посвећеном њиховим добрим делима била је жалосна празнина. - Сведочанства (Testimonies), том 4, стр. 384-386.XC 91.2