Сведоци

Ми смо Христови сведоци, и не треба да допустимо световним интересима и плановима да потроше наше време и пажњу. - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 53, 54.XC 14.3

“Ви сте моји сведоци, вели Господ... Ја објавих, и спасох, и напред казах, а никоји туђ Бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог.” “Ја Господ дозвах те у правди, и држаћу те за руку, и чуваћу те, и учинићу те да будеш завет народу, видело народима; да отвориш очи слепцима, да изведеш сужње из затвора, и из тамнице који седе у тами.” - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 10.XC 14.4

Људи по свету обожавају лажне богове. Њих треба одвратити од њиховог лажног богослужења, али не осуђивањем њихових идола, већ показивањем нечега што је много боље. Божја доброта треба да буде објављена. Господ каже: “Ви сте ми сведоци, ... и ја сам Бог!” (Исаија 43,12) - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 299.XC 14.5

Сви који буду ушли у Божји град морају током свог земаљског живота да ставе Христа на прво место у својим пословима. То је оно што их чини Христовим гласницима, Његовим сведоцима. Они треба да имају јасно, одлучно сведочанство против свих злих активности, указујући грешницима на Јагње Божје, које је узело на себе грехе света. - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 23.XC 14.6

Ученици треба да крену и да као Христови сведоци, објаве свету све што су видели или чули о Њему. Њихова служба биће најважнија служба у коју су људска бића икада била позвана, само Христова служба била је важнија од ње. Требало је да постану Божји сарадници у делу спасавања људи. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 19.XC 14.7

Божански Учитељ каже: Мој Дух је надлежан да поучава и осуди грех. Људи могу да изазову само привремени утисак на умове. Ја ћу деловати истином на савест, и људи ће ми бити сведоци, по целом свету ће промовисато моје захтеве за човеково време, новац и интелект. - Сведочанства (Testimonies), том 7, стр. 159.XC 15.1

Наше признање Његове верности је изабрано небеско средство за откривање Христа свету. Ми треба да препознамо Његову милост онако како су је обзнанили свети људи из давнина; али оно што је најделотворније је сведочанство нашег личног искуства. Ми смо Божји сведоци док у себи откривамо деловање божанске силе. Сваки појединац има живот који се издваја од свих других и искуство које се битно разликује од њиховог. Бог жели да се наша хвала уздиже к Њему, обележена нашом особеношћу. Оваква драгоцена објављивања на хвалу славе Његове милости, подупрта хришћанским животом, имају неодољиву силу која делује за спасење људи. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 347.XC 15.2

Бог не може да прикаже своју вољу и чудеса Његове милости у неверујућем свету, све док Он нема сведоке по целој планети. Његов план је да они који саучествују у овом великом спасењу кроз Исуса Христа, треба да буду Његови мисионари, светлоноше у овом свету, да буду знак људима, живе посланице, које познају и читају сви људи, да њихова вера и дела сведоче о скором доласку Спаситеља, показујући да Бог им није узалуд показао своју милост. Људи морају бити упозорени да се припреме за предстојеће суђење. - Сведочанства (Testimonies), том 2, стр. 632.XC 15.3

Док су размишљали о Његовом чистом, светом животу, осећали су да никакав напор не би био превелик, ниједна жртва претешка, када би својим животом могли посведочити о благости Христовог карактера. О, када би могли још једном да проживе протекле три године, мислили су, како би се друкчије понашали! Када би само могли да још једном виде свога Учитеља, колико би се озбиљније трудили да Му покажу како Га дубоко воле, и колико им је искрено жао што су Га икада ожалостили неком речју или делом неверства! Међутим, утеху им је пружала помисао да им је све опроштено. зато су одлучили да ће, колико год им то буде могуће, надокнадити своје неверовање тиме што ће Га храбро признати пред светом. - Апостолска црква - Христовим трагом (The Acts of the Apostles), стр. 36.XC 15.4

Два човека излечена од демона били су први мисионари које је Исус послао да проповедају Јеванђеље у области Декаполиса. Ови људи имали су предност да слушају Исусово учење само неколико тренутака. До њихових ушију није никада допрла ниједна проповед са Његових усана. Нису могли да поучавају народ као што су то могли ученици који су свакодневно били са Исусом. Међутим, у својој личности носили су доказе да је Исус био Месија. Могли су да кажу оно што су знали; оно што су сами видели и чули и осетили од Христове силе. То је оно што може учинити свако чије је срце такла Божја милост. Јован, љубљени апостол, написао је: “Што беше испочетка, што чусмо, што видесмо очима својим, што размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота... што видесмо и чусмо то јављамо вама.” (1. Јованова 1,1-3) Као Христови сведоци треба да кажемо оно што знамо, оно што смо сами видели, чули и осетили. Ако смо корак за кораком следили Исуса, имаћемо нешто одређено да кажемо о начину на који нас је водио. Можемо рећи како смо проверили Његово обећање и утврдили да је истинито. Можемо да посведочимо оно што знамо о Христовој милости. То је сведочанство на које нас Господ позива, а због његовог недостатка свет гине. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 340.XC 16.1