Loading...
Larger font
Smaller font
Copy
Print
Contents
Хришћанска Служба - Contents
  • Results
  • Related
  • Featured
No results found for: "".
  • Weighted Relevancy
  • Content Sequence
  • Relevancy
  • Earliest First
  • Latest First
    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents

    Близак лични контакт

    Потребно је да се личним напорима приближимо људима. Када би мање времена било посвећено проповедању, а више личној служби, остварен би био већи успех. - У потрази за бољим животом (The Ministry of Healing), стр. 143.XC 121.4

    Господ жели да Његова реч благодати буде објављена свакој души. У великој мери то је могуће постићи личним радом. Тим методом се и Христос служио. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 229.XC 121.5

    Они који су били најуспешнији у задобијању душа били су људи и жене који се нису хвалисали својим способностима, већ који су понизно и у вери покушавали да помогну људима око себе. Исус се бавио управо тим послом. Он се увек приближавао онима које је желео да достигне. - Еванђеоски радници (Gospel Workers), стр. 194.XC 121.6

    С хришћанским саосећањем морамо се појединачно приближити људима и потрудити се да пробудимо њихово занимање за велике чињенице вечног живота. Њихово срце може бити тврдо као угажени пут и може нам се чинити да се узалудно трудимо да им откријемо Спаситеља, али, иако логика неће успети да их покрене, иако су докази немоћни да их осведоче, Христова љубав, која ће се показати личним приступом, моћи ће да омекша камено срце, тако да семе истине ухвати корен. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 57.XC 122.1

    Личним радом досегните оне око вас. Упознајте се са њима. Проповедање неће урадити посао који треба бити урађен. Божји анђели су присутни са вама код оних које посећујете. Овај посао не може бити урађен само опуномоћењем. Новац позајмљен или дат то неће завршити. Проповеди то неће урадити. Посетама људима, причом, молитвом саосећањем са њима, ви ћете придобијати срца. Ово је највећи мисионарски посао који можете да урадите. Да бисте га урадили, ви треба да будете одлучни, истрајни у вери, неуморни у стрпљењу, с дубоком љубави према душама. - Сведочанства (Testimonies), том 9, стр. 41.XC 122.2

    Позивањем Јована, Андрије, Симона, Филипа и Натанаила, отпочиње оснивање Хришћанске цркве. Јован је своја два ученика упутио Христу. Тада је један од њих, Андрија, нашао свога брата и позвао га Спаситељу. Тада је позван Филип и он је отишао да тражи Натанаила. Ови примери треба да нас поуче о значају личних напора, о упућивању непосредних позива нашим рођацима, пријатељима и суседима. Постоје такви који целог живота тврде да познају Христа, али ипак који нису никада учинили никакав лични напор да доведу макар и једну душу Спаситељу. Они сав посао препуштају проповеднику. Он може бити добро оспособљен за свој позив, али не може да учини оно што је Бог оставио да ураде верници Цркве.XC 122.3

    Постоје многи којима је потребна служба хришћанских срца пуних љубави. Многи су пропали, а могли су бити спасени, да су њихови суседи, обични људи и жене, уложили лични напор за њих. Многи чекају да буду лично ословљени. У свакој породици, суседству, граду, тамо где живимо, постоји посао који треба да обавимо као Христови мисионари. Ако смо хришћани, овај посао биће радост за нас. Чим се неко обрати у њему се рађа жеља да и друге упозна каквог је драгоценог пријатеља нашао у Исусу. Спасоносна и посвећуућа истина не може бити затворена у његовом срцу. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 141.XC 122.4

    Један од најефикаснијих начина на које светлост може бити пренесена је приватним личним напорима. У кругу породице, крај камина вашег суседа, на кревету болесних, ви можете тихо читати Библију и говорити речи за Исуса и истину. Тако можете посејати драгоцено семе које ће никнути и донети плод. - Сведочанства (Testimonies), том 6, стр. 428, 429.XC 123.1

    Со мора бити измешана с материјом којој је додата; она мора да продре у њу и да је прожме, да би је могла сачувати. Исто ће тако лични додир и дружење с људима учинити да спасоносна сила еванђеља допре до њих. Они се не спасавају као група, већ као појединци. У личном утицају је сила. Морамо се приближити онима којима желимо да помогнемо. - Мисли с Горе благослова (Thoughts From the Mount of Blessing), стр. 36.XC 123.2

    У свакој души Исус је видео онога коме мора да се упути позив за Његово царство. Допирао је до људских срца, крећући се међу њима као Онај који им је желео добро. Он их је тражио на градским улицама, у приватним кућама, у чамцима, у синагоги, на обалама језера и на свадбеној свечаности. Сретао их је на њиховим свакодневним пословима и показивао занимање за њихове световне делатности. Уносио је своја упутства у домове, доводећи породице у њиховим властитим кућама под утицај свога божанског присуства. Његово снажно лично саосећање помогло Му је да задобије срца. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 151.XC 123.3

    Само Христов метод донеће прави успех у приближавању људима. Спаситељ се придружио људима као Онај који им жели добро. Он је показао своје саосећање према људима, служио у њиховим потребама и придобио њихово поверење. Тада их је позвао: “Хајдете за мном.” - У потрази за бољим животом (The Ministry of Healing), стр. 143.XC 123.4

    О Христу треба да говоримо онима који Га не познају. Треба да чинимо оно што је Христос чинио. Где год се налазио, у синагоги, крај пута, у барки нешто мало отиснутој од обале, на фарисејевој гозби или за цариниковим столом, Он је људима говорио о ономе што се уклапа у узвишенији живот. Догађаје у природи и свакидашњем животу повезивао је речима истине. Срца Његових слушалаца била су привучена к Њему, јер је лечио њихове болеснике, тешио њихове ожалошћене, узимао на руке њихову децу и благосиљао их. Када је покретао своје усне да им проговори, привлачио је њихову пажњу и свака Његова реч била је некој души као мирис живота на живот.XC 124.1

    Tако треба да буде и са нама. Где год да се нађемо, морамо тражити прилику да другима говоримо о Спаситељу. Ако будемо следили Христов пример у чињењу добра, и нама ће се отварати срца као што су се Њему отварала. Не околишући, али не и нагло, већ са разумевањем које свој извор има у божанској љубави, можемо им говорити о Ономе који је “заставник међу десет тисућа” и “сав је љубак”. (Песма над песмама 5,10.16) То је уједно најузвишеније дело у коме можемо употребити своју способност говора. Она нам је дата да бисмо Христа могли представити као Спаситеља који опрашта грехе. - Поуке великог Учитеља (Christ’s Object Lessons), стр. 338, 339.XC 124.2

    Његово присуство уносило је чистију атмосферу у дом, а Његов живот био је као квасац који делује у елементима друштва. Безазлен и невин ходао је међу непажљивим, грубим, нељубазним, међу неправедним цариницима, лакомисленим расипницима, неправедним Самарјанима, незнабожачким војницима, грубим сељацима и шароликим мноштвом. Он је изговарао реч саучешћа овде и реч онде кад је видео људе уморне али приморане да носе тешке терете. Делио је њихов терет и понављао им поуке које је учио из природе, поуке о љубави, милости и Божјој доброти.XC 124.3

    Он је учио све да себе сматрају обдареним драгоценим талентима, који им могу обезбедити вечна блага само ако се правилно употребе. Искорењивао је сваку таштину из живота, и својим личним примером учио да сваки тренутак времена има вечне резултате; да треба да се опходе са њима као са благом и да га искористе за свете циљеве. Ниједно људско биће није сматрао безвредним, већ је свакој души пружио спасоносни лек. У било каквом друштву да се нашао износио је поуку која је била погодна за то време и околности. Тежио је да надахњује надом најсуровије, који ништа не обећавају, износећи пред њих уверавање да могу постати беспрекорни и безазлени. Често је сретао оне који су се препустили сотониној власти и који нису имали снаге да се отргну из његове замке. Таквом обесхрабреном, болесном, заведеном и палом човеку, Исус би упућивао речи најнежнијег сажаљења, речи које су биле потребне и које су се могле разумети. Сретао је и друге који су водили непосредну борбу са непријатељем душа. Ове је храбрио да истрају, уверавајући их да ће победити; јер су Божји анђели били на њиховој страни и даће им победу. - Чежња векова (The Desire of Ages), стр. 91.XC 124.4

    Larger font
    Smaller font
    Copy
    Print
    Contents