13. Поглавље—Пустошење Земље

»Jер греси њезини допреше тја до неба и Бог се опомену неправде њезине... којом чашом захвати вама, захватајте јој по два пута онолико. Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. И заплакаће и зајаукаће за њом цареви земаљски који с њоме блуд чинише и беснише, када виде дим горења њезина... говорећи: јаох, јаох, граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!” (Откривење 18,5-10)SrPGC 166.1

»И трговци земаљски« који се »обогатише од богатства сласти њезине«, »стаће издалека од страха мучења њезина, плачући и јаучући и говорећи: јаох, јаох, граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером! Јер у један час погибе толико богатство!« (Откривење 18, 11.3.15-17)SrPGC 166.2

To су судови који падају на Вавилон на дан његовог похођења Божјим гневом. Вавилон је напунио меру свога безакоња; његово време је дошло, сазрео је за уништење.SrPGC 166.3

Када Божји глас буде ослободио Његов народ из ропства, наступиће страшно буђење оних који су у овом великом животном сукобу све изгубили. Док је трајало време милости били су заслепљени сотонским обманама, налазили су оправдање за своје грешне путеве. Богати су се поносили својом надмоћношћу над онима који су имали мање среће, иако су своје богатство стекли кршењем Божјег закона! Пропуштали су да нахране гладне, да одену голе, да поступају праведно, да воле милост. Трудили су се да уздигну себе, да задобију поштовање својих ближњих. Сада су лишени свега што их је чинило великим, остављени су немоћни и без одбране. Са ужасом посматрају уништење идола које су ценили више од свога Створитеља. Продали су своју душу за земаљска богатства и уживања, а нису ни покушали да се обогате у Богу. Тако се догодило оно што је морало да се догоди: живот им је постао промашен, њихова задовољства претворила су се у горчину, њихова блага пропала. Целокупни животни добитак нестао је у једном тренутку. Богати јадикују над својим уништеним палатама, над својим расутим златом и сребром. Али, њихово јадиковање је утихло из страха да ће пропасти заједно са својим идолима.SrPGC 167.1

Безаконици су пуни жалости, не зато што су занемарили Бora и своје ближње, већ зато што је Бог победио. Они јадикују над последицама; али не кају се због своје безбожности. Послужили 6и се сваким средством да победе, само када би могли!SrPGC 167.2

Свет посматра оне којима се ругао, које је исмејавао, које је желео да уништи, како неозлеђени пролазе кроз епидемије, олује и земљотресе. Онај исти који је за преступнике свога Закона огањ који прождире, свом народу представља сигуран заклон.SrPGC 167.3

Проповедник који је жртвовао истину да би задобио људску наклоност, сада препознаје карактер и утицај свога проповедања. Око Свезнајућега очигледно га је пратило док је стајао за проповедаоницом, док је ходао улицама, док се мешао са људима у најразличитијим животним околностима. Свако осећање његове душе, сваки написани ред, свака изговорена реч, свако дело којим је наводио људе да се ослоне на лаж, све то је послужило као посејано семе; а сада у несрећним, изгубљеним душама које су биле око њега, могао је да види жетву.SrPGC 167.4

Господ каже: »Јер лече ране кћери народа мојега овлаш, говорећи: мир, мир, а мира нема.” (Јеремија 8,11) »Јер жалостисте лажју срце праведника, којега ја не ожалостих, и креписте руке безбожника да се не врати са злога пута да се сачува у животу.” (Језекиљ 13,22)SrPGC 168.1

»Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје!... Ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших!« »Ридајте, пастири, и вичите и ваљајте се по праху, главари стада, јер се навршише ваши дани да будете поклани и да се разаспете... И неће бити уточишта пастирима, ни избављења главарима од стада.« (Јеремија 23,1.2; 25,34.35)SrPGC 168.2

Проповедници и народ увиђају да нису успели да успоставе правилан однос са Богом. Виде да су се побунили против Зачетника сваког праведног и доброг закона, да је потискивање божанских прописа проузроковало појаву хиљаде зала, неслоге, мржње, безакоња, све док Земља није постала велико поприште сукоба, бара покварености. To је слика које сада постају свесни сви они који су одбацили истину и изабрали заблуду. Ниједан језик не може изразити чежњу којом непослушни и неверни сада чезну за оним што су заувек изгубили - за вечним животом. Људи које је свет обожавао због њихових способности и њихове речитости, сада све то виде у правој светлости. Схватају шта су преступом изгубили, и зато падају пред ноге оних чију су верност презирали и исмејавали и признају да их је Бог волео.SrPGC 168.3

Народ увиђа да је био заведен. Људи оптужују једни друге да су криви за пропаст, али сви се уједињавају у упућивању најогорченијих оптужби против својих проповедника. Неверни пастири су им говорили оно што су желели да чују, наводили cу своје слушаоце да одбаце Божји закон и прогоне оне који су желели да га поштују. Сада, обузети очајањем, ови учитељи признају пред светом своје дело преваре. Мноштво, пуно гнева, узвикује: »Ми смо изгубљени, а ви сте узрок наше пропасти”, и окреће се против својих лажних пастира. Управо они који су се некада највише дивили својим учитељима, сада их обасипају најгорим клетвама. Исте руке које су их некада украшавале венцима, сада су подигнуте да их униште. Мачеви исукани да побију Божји народ, сада се окрећу против његових непријатеља. На све стране су сукоби и крвопролића.SrPGC 168.4

»Проћи ће граја до краја земље, јер распру има Господ с народима; суди се са сваким телом, безбожнике he дати под мач, говори Господ.” Оеремија 25,31) Већ шест хиљада година траје велика борба између добра и зла. Божји Син и Његови небески весници сукобљавали су се са силама злога, у жељи да опомену, просветле и спасу синове људске. Сада су сви већ опредељени, безаконици су се потпуно ујединили са Сотоном у његовом рату против Бога. Дошло је време да Бог одбрани ауторитет свога погаженог Закона. Сада се борба не води само са Сотоном, већ и са људима. »Јер распру има Господ с народима... безбожнике ће дати под мач.”SrPGC 169.1

Знак ослобођења стављен је на оне »који уздишу и ридају ради свих гадова што се чине«. Анђео смрти сада излази, анђео кога пророк Језекиљ у виђењу гледа као групу људи наоружаних смртоносним оружјем којима је издата наредба: »Старце и младиће, и девојке и децу и жене побијте да се истребе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте, а почните од моје светиње!« Пророк наглашава: »И почеше од старешина што бејаху пред домом.« (Језекиљ 9,1-6) Дело уништења почиње од оних који су себе проглашавали духовним чуварима народа. Лажни стражари први треба да падну. Нема никога да их поштеди, никога да се на њих сажали. Људи, жене, девојке и мала деца - сви ће заједно пропасти.SrPGC 169.2

»Јер, гле, Господ излази из места својега да походи становнике земаљске за безакоње њихово, и земља ће открити крви своје и неће више покривати побијених својих.” (Исаија 26,21) »А ово ће бити зло којим ће Господ ударити све народе који би војевали на Јерусалим: тело ће свакоме посахнути док још стоји на ногама; очи ће свакоме посахнути у рупама својим; и језик ће свакоме посахнути у устима. И у то ће време бити велика сметња међу њима од Господа и хватаће један друтога за руку, и рука ће се једнога подизати на руку друтоra.« (Захарија 14,12.13) У страшном судару својих жестоких страсти, усред ужасног изливања Божјег гнева непомешаног с милошћу, гину грешни становници Земље - свештеници, главари, народ, богати и сиромашни, угледни и презрени. »У онај ће дан бити од краја до краја земље побијени од Господа, неће бити оплакани, нити ће се покупити и погрепсти, биће гној по земљи.« (Јеремија 25,33)SrPGC 169.3

Приликом Христовог доласка безаконици ће бити избрисани са лица целе Земље - побијени духом уста Његових и уништени сјајем славе Његове. Христос ће повести свој народ у Божји град, а Земља ће остати пуста, без становника. »Гле, Господ ће испразнити земљу, и опустиће је, преврнуће је и расејати становнике њезине.” »Сасвим ће се испразнити земља, и сасвим ће се опленити. Јер Господ рече ову реч.« »Јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше завет вечни. Зато ће проклетство прождрети земљу, и затрће се становници њезини; зато ће изгорети становници земаљски.” (Исаија 24,1.3.5.6) Цела Земља изгледаће као ненастањена пустиња. Развалине градова и села, уништених земљотресом, изваљено дрвеће, стене избачене из мора или из саме Земље, расејане су по њеној површини, док огромне раселине обележавају места са којих су планине биле померене из својих темеља.SrPGC 170.1

Тада ће се догодити оно што је симболички било приказано последњом свечаном службом на Дан помирења: Када је служба у светињи над светињама била завршена, када су греси Израиља били уклоњени из Светилишта крвљу жртве за грех, јарац за Азазела био је жив доведен пред Господа, а онда је у присуству целог збора поглавар свештенички изговорио над њим »сва безакоња синова Израиљевих и све преступе њихове у свим гресима њиховим, метнувши их на главу јарцу”. (3. Мојсијева 16,21) На сличан начин, када дело помирења у небеском Светилишту буде довршено, онда ће у присутности Бога, небеских анђела и мноштва откупљених, греси Божјег народа бити пренесени на Сотону; који ће бити проглашен кривим за сва зла на која га је наговорио. Као што је јарац за Азазела био прогнан у ненастањену земљу, тако ће и Сотона бити прогнан на опустошену Земљу, у ненастањену и голу пустињу.SrPGC 170.2

Писац Откривења наговештава сотонино прогонство и стање хаоса и пустоши у које ће Земља бити доведена, и објављује да ће то стање потрајати хиљаду година. Пошто је описао призор Господњег другог доласка и уништења безаконика, писац наставља своје прорицање: »И видех анђела где силази с неба, који имаше кључ од бездана и вериге велике у својој руци, и ухвати аждаху, стару змију, која је ђаво и Сотона, и свеза је на хиљаду година, и у бездан баци је, и затвори је, и запечати над њом, да више не прелашћује народа, док се не наврши хиљада година; и потом ваља да буде одрешена на мало времена.« (Откривење 20,1-3)SrPGC 171.1

Из других библијских текстова видљиво је да израз »бездан” представља Земљу у стању хаоса и таме. Када говори о стању Земље »у почетку«, библијски извештај каже: »А Земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом.” (1. Мојсијева 1,2. овде је употребљена јеврејска реч која је у Септуагинти, грчком преводу Старога завета, преведена истом речју која се појављује у Откривењу 20,1-3) Пророчанство наговештава да ће Земља, макар делимично бити враћена у то исто стање. Гледајући унапред велики дан Господњи, пророк Јеремија изјављује: »Погледах на земљу, а гле, без обличја и пуста; и на небо, светлости његове нема. Погледах на гope, а гле, тресу се и сви хумови дрмају се. Погледах, а гле, нема човека, и све птице небеске одлетеле. Погледах, а гле, Кармил је пустиња и сви градови његови оборени од Господа, од жестокога гнева његова.” (Јеремија 4,23-26)SrPGC 171.2

И ту треба да буде стан Сотони и његовим злим анђелима у раздобљу од хиљаду година. Ограничен на Земљу, неће више имати могућности да одлази на друге светове и узнемирава оне који никада нису згрешили. У том смислу је окован; више нема никога над којим би могао да показује своју владарску моћ. Биће му потпуно онемогућено да настави своје дело обмане и разарања, које је током толиких столећа представљало једини извор његове радости.SrPGC 171.3

Пророк Исаија, гледајући унапред на време сотониног заточења, узвикује: »Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? А говорио си у срцу свом: изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној, на страни северној... изједначићу се с Вишњим. А ти се у пакао врже, у дубину гробну! Који те виде погледаће на те, и гледаће те, говорећи: то ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, који је васиону обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? Робље своје није отпуштао кућама!” (Исаија 14,12-17)SrPGC 172.1

Сотонино дело побуне у раздобљу од шест хиљада година учинило је »да Земља дрхти«. Он је заиста претварао Земљу »у пустињу” и »градове њезине раскопавао”! И није »отпуштао робље своје кућама”! У његовој тамници шест хиљада година робовали су припадници Божјег народа и он 6и их заувек држао као своје заробљенике, да Христос није разломио њихове окове и ослободио затворенике.SrPGC 172.2

Чак су се и грешници сада нашли изван његове власти, и он заједно са својим злим анђелима остаје да размишља о последицама проклетства које је донео грех. »Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући (гробу), али ти се избаци из гроба својега, као гадна грана... нећеш се удружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио.” (Исаија 14, 18-20)SrPGC 172.3

Сотона ће хиљаду година бесциљно лутати опустошеном Земљом да посматра последице своје побуне против Божјег закона. Биће то за њега време велике патње. Његов живот, од тренутка његовог пада испуњен непрестаном активношћу, ускраћивао му је прилику да размишља, али сада лишен своје снаге, препуштен је размишљању о улози коју је преузео од првог дана своје побуне против Божје владавине на Небу и да ужаснут, дршћући гледа у страшну будућност у којој ће морати да страда због свих зала која је учинио, и да прими казну због свих греха на које је друге навео.SrPGC 172.4

Божји народ примиће вест о затварању Сотоне са радошћу и весељем. Пророк каже: »И када те смири Господ од труда твојега и од муке и од љутога ропства у којем си робовао, тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском (који представља Сотону), и рећи ћеш: како неста настојника?... Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима, која је љуто била народе без престанка и гневно владала над народима, и гонила немилице.” (Исаија 14, 3-6)SrPGC 173.1

У раздобљу од хиљаду година између првог и другог васкрсења, одржава се суд над безаконицима. Апостол Павле говори о суду као о догађају који се одиграва после Другог Христовог доласка. »Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне.« (1. Коринћанима 4,5) Данило објављује да се у тренутку када се Старац појављује одржава »суд свецима Вишњега”. (Данило 7,22) Међутим, сада праведни већ владају као цареви и свештеници Богу својему. У Откривењу Јован каже: »И видех престоле и сеђаху на њима, и даде им се суд.« »Hero ће бити свештеници Богу и Јагњету и цароваће с њим хиљаду година.” (Откривење 20,4.6) Управо у то време, као што Павле прориче, »свети ће судити свету”. (1. Коринћанима 6,2) Заједно са Христом, судиће безаконицима, упоређујући њихова дела са Књигом закона, Библијом, и одлучивати о сваком случају на основу дела учињених у телу. Тако ће казна коју ће безаконици морати да претрпе бити одмерена према њиховим делима; и биће забележена поред њиховог имена у Књизи смрти.SrPGC 173.2

Сотони и његовим анђелима судиће Христос са својим народом. Павле каже: »Не знате ли да ћемо анђелима судити?” (1. Коринћанима 6,3) А Јуда изјављује да се »анђели, који не одржаше свога старешинства, него оставише свој стан, чувају у вечним оковима под мраком за суд великога дана”. (Jуда 6)SrPGC 173.3

На крају хиљаду година догодиће се друго васкрсење. Тада ће безаконици бити подигнути из својих гробова и појавити се пред Богом да приме казну која им је одређена. Јован, писац Откривења, пошто је описао васкрсење праведника, наставља: »А остали мртваци не оживеше докле се не сврши хиљада година.” (Откривење 20,5) Исаија каже, говорећи о безаконицима: »Скупиће се као што се скупљају сужњи у јаму, и биће затворени у тамницу, и после много времена биће похођени.” (Исаија 24,22) SrPGC 174.1