Crkva naših dana

Parabola o vinogradu ne odnosi se samo na jevrejski narod. Ona sadrži pouku i za nas. Zajednici sadašnjeg pokolenja dao je Bog velike prednosti i blagoslove, i On s pravom očekuje odgovarajuće plodove.PVU 209.3

Mi smo iskupljeni veoma visokom cenom. Samo imajući u vidu veličinu ove cene možemo zamisliti kakvi treba da budu njeni rezultati. Na ovoj zemlji čije je tlo bilo zaliveno suzama i krvlju Sina Božjega, treba da budu doneseni dragoceni rajski plodovi. U životu Božje dece dragocene istine Njegove Reči treba da otkriju svoju lepotu i uzvišenost. Preko svoje zajednice Hristos treba da otkrije svoj karakter i načela svoga carstva.PVU 209.4

Sotona nastoji da osujeti delo Božje, u tom cilju on neprestano podstiče i nagovara ljude da prihvate Njegova načela. Izabrani narod Božji on prikazuje kao zaveden i obmanut narod. On je “opadač braće naše” i njegovo opadačko delo usmereno je baš protiv onih koji tvore pravdu. Gospod želi da preko svoga naroda odgovori sotoni na njegove optužbe, ukazujući na rezultate povinovanja načelima istine i pravde.PVU 210.1

Ova načela treba da se ispoljavaju u svakom pojedinom hrišćaninu, u porodici, u Zajednici, kao i svakoj instituciji osnovanoj radi unapređenja dela Božjeg. Svaki pojedinac, svaka hrišćanska porodica i institucija, i Zajednica kao celina, treba da predstavljaju simbol onoga što se može učiniti za svet, catdog uzor spasonosne sile koju jevanđeljska istina sadrži u sebi, i uspešna oruđa u ostvarivanju velike Božje namere za ljudski rod.PVU 210.2

Jevrejski poglavari su bili veoma ponosni na svoj veličanstveni hram i upečatljivi ritual svoje verske službe; ali su bili potpuno lišeni pravde, milosit i ljubavi Božje. Sjaj njihovog hrama i privlačnost bogosluženja nisu mogli da ih preporuče Bogu; jer im je nedostajalo ono što jedino ima vrednost u Njegovim očima. Nisu mu prineli žrtvu smernog i skrušenog duha. Kad se izgube iz vida bitna načela carstva Božjeg, onda se sve više gomilaju ceremonije i rasipništvo. Kad se zanemari izgradnja karaktera, kad nedostaje ukras duše, kad se izgubi iz vida jednostavnost pobožnosti, onda oholost i težnja za razmetanjem zahtevaju veličanstvene crkvene zgrade, blistavo ukrašavanje i impozantne ceremonije. Ali u svemu tome ne slavi se Bog, nego ljudi. Bog ne prihvata religiju koja se sastoji iz ceremonija, pretvaranja, pomodarstva i spoljnog sjaja. Na takvim bogosluženima ne učestvuju nebeski glasnici.PVU 210.3

Zajednica je veoma dragocena u Božjim očima. On je ceni ne po njemim spoljašnim preimućstvima, već prema iskrenoj pobožnosti kojom se ona razlikuje od sveta. On je ceni po uzrastu njenih članova u poznanju Hrista, i po njenom napredovanju u duhovnom iskustvu.PVU 210.4

Hristos od svoga vinograda očekuje plodove svetosti i nesebičnosti. On traži načela ljubavi i dobrote. Nikakva lepota umetnosti ne može se uporediti sa lepotom naravi i karatera, lepotom koja treba da se otkriva u Hristovim sledbenicima. Takva treba da bude i sama atmosfera koja okružuje dušu jednog vernika; onda Sveti Duh deluje na um i srce dotičnog čineći ga mirisom života za život, i Bog može da blagoslovi njegov trud.PVU 210.5

Jedna zajednica može biti najsiromašnija na zemlji. Po svojoj spoljašnosti ona može da bude sasvim neprivlačna; ali ako njeni članovi poseduju načela Hristovog karaktera, oni će osećati Njegovu radost u svom srcu. Njihovom bogosluženju pridružiće se anđeli. Odavanje hvale i slave Bogu uzdizaće se iz njihovih zahvalnih srca kao slatki miomiris.PVU 211.1

Bog želi da mi pominjemo Njegovu dobrotu i da govorimo o Njegovoj sili i moći. Izrazima naše zahvalnosti Njemu se odaje čast. “Onaj mene poštuje”, kaže On, “koji prinosi hvalu na žrtvu” (Ps. 50, 23). Izrailjski narod je, i dok je išao kroz pustinju, slavio Boga svetim pesmama. Zapovesti Gospodnje i Njegova obećanja bili su sročeni u pesme koje su ovi dugogodišnji putnici za sve vreme svog putovanja pevali i na taj način održavali u svom pamćenju. I kad su se kasnije u Hananu sakupljali na svojim svečanim praznicima prepričavali su čudesna Božja dela i u svojim pesmama izražavali hvalu Njegovom imenu. Bog je želeo da ceo život Njegovog naroda bude život hvale i slave. “Da bi znao na zemlji put tvoj, po svima narodima spasenje tvoje” (Ps. 67, 2).PVU 211.2

Tako treba da bude i danas. Ljudi ovoga sveta obožavaju i uždižu svoje lažne bogove. Njih treba odvratiti od lažnog obožavanja i to ne samo žigosanjem njihovih idola, nego isticanjem nečeg boljeg. Treba ih upoznati sa Božjom ljubavlju i Njegovom neuporedivom dobrotom. “Vi ste mi svjedoci, veli Gospod, i ja sam Bog” (Is. 43, 12).PVU 211.3

Gospod želi da mi imamo pravilno shvatanje o velikom planu iskupljenja, da shvatimo velike prednosti koje su nam dane kao deci Božjoj i da zahvalna srca živimo u poslušnosti. On želi da Mu svaki dan s radošću služimo u novom životu, i da nam srce bude prepuno zahvalnosti što su nam imena zapisana u životnoj knjizi Jagnjega i što sve svoje brige možemo prebaciti na Njega, jer se On brine za nas. Njegova je želja da se radujemo što smo nasledstvo Božje, što je pravda Hristova ponuđena kao besprekorno čista i bela haljina Njegovim svetima i što imamo blaženu nadu u skori dolazak našeg Spasitelja.PVU 211.4

Odavanje zahvalnosti i slave Gospodu iskrenim srcem sveta je dužnost isto tako kao i molitva.PVU 212.1

Na taj način mi treba da pokažemo i svetu i svim nebeskim bićima da cenimo čudesnu ljubav Božju prema palom ljudskom rodu i da očekujemo sve veće i veće blagoslove iz Njegovog beskrajnog obilja. Morali bismo mnogo više nego što to činimo govoriti o dragocenim poglavljima iz našeg životnog iskustva. Naša radost u Gospodu i naša delotvornost u Njegovoj službi bili bi daleko veći kad bismo, osetivši naročiti izliv i uticaj Svetog Duha, više govorili o Njegovoj dobroti i ljubavi i o Njegovim čudesnim delima učinjenim za Njegovu decu.PVU 212.2

Na taj način se suzbija i potiskuje sila sotonina. To će odagnati duh gunđanja i tužakanja, a zavodnik će izgubiti tlo pod nogama. Izrazima zahvalnosti i isticanja Božje dobrote razvijaju se i jačaju one osobine karaktera koje zemaljske stanovnike osposobljavaju za nebeske dvorove.PVU 212.3

Ovakvo svedočanstvo imaće uticaja i na druge. Nema uspešnijeg sredstva koje bi se moglo upotrebiti da se duše pridobiju za Hrista.PVU 212.4

Mi treba da slavimo i veličamo Boga na jedan stvaran i opipljiv način, čineći sve što je u našoj moći da doprinesemo slavi Njegovog imena. Bog nam daje svoje darove da bismo i mi mogli davati drugima catdog da bise svet na taj način upoznao s Njegovim karakterom. U jevrejskom uređenju je prinošenje žrtava i priloga predstavljalo najbitniji deo bogosluženja. Izrailjci su bili učeni da desetinu svakog svog prihoda posvete službi u svetinji. Osim toga, imali su da prinose žrtve za greh, dobrovoljne priloge i žrtve zahvalnosti. To su bila sredstva kojima su se u ono vreme izdržavali služitelji Jevanđelja. Bog i od nas ne očekuje ništa manje nego što je očekivao od svog naroda u staro doba. Veliko delo spasavanja duša mora napredovati. Odredbom o desetku, dobrovoljnim prilozima i žrtvama On je zakonski obezbedio sredstva za nastavljanje ovog dela. Bog želi da se na taj način pomaže širenje Jevanđelja. Na deseti deo On polaže pravo kao na svoje vlasništvo, i to uvek treba smatrati svetinjom, stavljajući ga u Njegovu riznicu u korist Njegove stvari. On od nas isto tako očekuje i dobrovoljne priloge i žrtve zahvalnosti. Sve to treba posvetiti širenju Jevanđelja do najudaljenijih krajeva zemlje.PVU 212.5

SlužbaBogu obuhvata isto tako i lično zalaganje. Svaki pojedinac ličnim naporima treba da sarađuje s Bogom u spasavanju sveta. Nalog Hristov: “Idite po svemu svijetu i propovijedajete jevanđelje svakome stvorenju” (Marko 16, 15), upućen je svakom Njegovom sledbeniku. Svima kojima je namenjem život u Hristu namenjeno je i da rade na spasavanju svojih bližnjih. Njihova srca kucaće potpuno usklađeno sa srcem Hristovim. Istu čežnju za spasavanjem duša koju je On imao ispoljavaće i oni. Svi ne mogu zauzimati isto mesto u ovom delu, ali mesta i posla ima za svakoga.PVU 213.1

U staro vreme su u Božju službu bili pozivani ne samo Avram, Isak, Jakov i Mojsije sa svojom krotošću i mudrošću, već i takvi kao što je bio Isus Navin sa svojim drugačijim sposobnostima.PVU 213.2

Muzički talenat Marije, hrabrost i pobožnost Devore, detinja ljubav i privrženost Rute, poslušnost i vernost Samuila, stroga odanost Ilijina i blagotvorni uticaj na potčinjenost spremnog Jelisija, catdog sve je to bilo potrebno u službi Božjoj. Tako i danas svi koji su sudeonici blagoslova Božjeg treba da pokažu svoju zahvalnost delotvornom službom. Svaki primljeni dar treba upotrebiti za napredak carstva Božjeg i na proslavu Njegovog imena.PVU 213.3

Svi koji prime Hrista kao svog ličnog Spasitelja moraju istinitost Jevanđelja i njegovu spasonosnu moć potvrditi sopstvenim životom. Bog ne postavlja nijedan zahtev a da ne pruži mogućnost za njegovo ispunjenje. Milošću Hristovom omogućeno nam je da izvršimo sve što Bog od nas traži. Sva blaga neba treba da budu otkrivena preko Božjeg naroda. “Tijem će se otac moj proslaviti”, rekao je Hristos, “da rod mnogi rodite i bićete moji učenici” (Jovan 15, 8).PVU 213.4

Bog celu zemlju smatra svojim vinogradom. Iako je zemlja sada u rukama otimača, onda ipak pripada Bogu. Ona je Njegova kako po stvaranju tako i po iskupljenju. Hristova žrtva je podnesena za ceo svet. “Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni” (Jovan 3, 16). U ovom jedinstvenom daru pruženi su ljudima i svi ostali darovi. Ceo svet svakodnevno prima Božje blagoslove. Svaka kap kiše, svaki zrak svetlosti koja pada na ovaj nezahvalni ljudski rod, svaki list, svaki cvet i svaki plod svedoče o Božjem dugom strpljenju i o Njegovoj velikoj ljubavi.PVU 213.5

A šta ljudi uzvraćaju svom Velikom Darodavcu? Kako oni gledaju na Njegove potpuno opravdane zahteve? Kome i čemu mase ljudskog roda posvećuju svoju službu u toku celog života? Oni služe mamoni. Bogatstvo, položaj, ovozemaljska zadovoljstva catdog to je njihov cilj. Bogatstva se stiču stalnim zakidanjem, ne samo ljudi, nego i Boga. Božje darove ljudi koriste na zadovoljavanje svoje sebičnosti. Sve što mogu da dograbe oni stavljaju u službu svojoj lakomosti i svojim sebičnim ciljevima. Greh današnjeg sveta istovetan je sa grehom koji je prouzrokovao propast Izrailja.PVU 214.1

Nezahvalnost prema Bogu, zanemarivanje svih pruženih prilika i blagoslova, sebično korišćenje Božjih darova catdog sve što je bilo obuhvaćeno grehom koji je izazvao konačno izlivanje gnjeva na Izrailj. Taj greh i danas donosi propast svetu.PVU 214.2

Suze koje su Hristu potekle iz očiju dok je sa Maslinske gore posmatrao izabrani grad, nisu prolivene samo radi Jerusalima. U sudbini Jerusalima Hristos je video propast celog sveta.PVU 214.3

“Kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan što je za mir tvoj! Ali je sad sakriveno od očiju tvojih” (Luka 19, 42).PVU 214.4

“U ovaj tvoj dan” Taj “dan” se približava svome kraju. Vreme milosti i mogućnosti spasenja skoro je na izmaku. Već se skupljaju oblaci osvete. Onima koji preziru i odbacuju Božju milost preti opasnost da budu nepovratno uvučeni u neizbežnu propast. Uprkos tome svet spava. Ljudi ne poznaju vreme svoga pohođenja.PVU 214.5

U ovoj sveopštoj krizi, gde Zajednica treba da se nađe? Da li njeni članovi odgovaraju zahtevima Božjim? Da li oni, izvršavajući Hristov nalog, prikazuju svetu Njegov karakter? Da li oni pažnju svojih bližnjih skreću na poslednju poruku milosti?PVU 214.6

Čovečanstvu preti velika opasnost. Mnoštvo ljudi propada. A kako je malo onih koji kao Hristovi sledbenici stvarno osećaju teret odgovornosti za te duše! Sudbina celog sveta je na merilima, ali to jedva da uzbuđuje one koji tvrde da veruju u najdublju i najopsežniju istinu koja je ikad bila dana smrtnicima. Njima nedostaje ona ljubav koja je Hrista naterala da napusti svoj nebeski dom i uzme ljudsku prirodu, da bi ljudskim mogao ganuti ljudsko i čoveka privući k Bogu. Božji narod je zahvatila neka obamrlost i duhovna paraliza, štoim ne onemogućuje da shvate svoju sadašnju dužnost.PVU 214.7

Kad su Izrailjci ušli u zemlju Hanansku, oni su propustili da ostvare Božju nameru osvajanjem i uzimanjem u posed cele zemlje. U samo delimično osvojenoj zemlji oni su se nastanili da uživaju plodove svoje pobede. U svom neverstvu i težnji za blagostanjem i mirnim životom, oni su se grupisali u već osvojenim delovima, umesto da nastave sa osvajanjem novih oblasti. Tako je počelo njihovo postepeno odvajanje od Boga. Svojim propustom da do kraja ostvare Njegovu nameru, onemogućili su sebi i primanje blagoslova koje im je obećao.PVU 215.1

A zar Zajednica danas ne čini to isto? Ne misleći na one delove sveta gde Jevanđelje toliko nedostaje, takozvani hrišćani se gomilaju tamo gde bezbrižno mogu da uživaju preimućstva koja Jevanđelje pruža. On ne osećaju nikakvu potrebu za osvajanjem novih područja, kako bi se poruka spasenja odnela u najudaljenije krajeve sveta. Oni odbijaju da ispune Hristov nalog: “Idite po svemu svijetu i propovijedajte Jevanđelje svakome stvorenju” (Marko 16, 15). Da li je onda njihova krivica manja od krivice jevrejskog naroda?PVU 215.2

Takozvani Hristovi sledbenici praktično polažu ispit pred čitavim svemirom; ali njihova hladnoća i nedostatak vernosti i zalaganja u delu Božjem označava ih kao nevernike. Kad bi ono što čine bilo najbolje što mogu učiniti, onda ne bi bili za osudu; ali oni bi, kad bi srcem bili u delu, mogli da učine daleko više. Oni znaju, i svet to uviđa, da su u velikoj meri izgubili duh samoodricanja i spremnost da ponesu krst. Ima mnogo onih uz čija imena u nebeskim knjigama stoji napisano: “Ne sabira, nego prosipa” Zbog mnogih koji nose Hristovo ime Njemu se ne ukazuje čast, Njegova je slava zamračena i Njegova lepota zastrta koprenom.PVU 215.3

Mnogo je i onih čija su imena zapisana u skupštinskim knjigama, ali koji lično ne stoje pod Hristovom upravom. Oni se ne pridržavaju Njegovih pouka i ne vrše Njegovu volju. Zato su pod kontrolom neprijatelja. Oni ništa ne čine pouzdano dobro, stoga nanose delu neprocenjivu štetu. Pošto njihov uticaj nije miris života za život, on je miris smrti za smrt.PVU 215.4

“Zato li neću pohoditi? veli Gospod” (Jer. 5, 9). Zbog svog propusta da izvrše Božju nameru, sinovi Izrailjevi su bili odbačeni, i Božji poziv je upućen drugim narodima. Ako se i ovi pokažu kao nevernici, neće li biti odbačeni na isti način?PVU 216.1

U paraboli o vinogradu, vinogradari su bili ti koje je Hristos proglasio krivcima. Oni su bili i ti koji su odbili da gospodaru vrate ono što je Njegovo i bilo. U Jevrejskom narodu su upravo sveštenici i veroučitelji bili ti koji su mase zavodili i Bogu zakidali ono na što je imao pravo. Upravo oni su i odvratili narod od Hrista.PVU 216.2

Zakon Božji, neopterećen ljudskim predanjima, Hristos je isticao kao veliko merilo poslušnosti. To je izazvalo neprijateljstvo od strane rabina. Oni su ljudska učenja uzdizali iznad svete Božje Reči i tako odvratili narod od Njenih propisa. Oni se nisu hteli odreći ljudskih propisa da bi se pokorili zahtevima Reči Božje. Nisu bili spremni da istine radi žrtvuju svoju oholost i pohvale od strane ljudi.PVU 216.3

Kada je Hristos došao i narodu izložio zahteve Božje, sveštenici i poglavari su Mu poricali pravo da se postavlja između njih i naroda. Odbacivši sve Njegove ukore i opomene, oni su se zauzeli da narod pobune protiv Njega i da Ga unište.PVU 216.4

Za to što je cela nacija odbacila Hrista i za sve posledice koje su proistekle iz toga odgovorni su sveštenici i poglavari. Greh čitave te nacije kao i njihova nacionalna propast mogu se pripisati njihovim verskim vođama.PVU 216.5

A zar se ne osećaju isti uticaji i u naše vreme? Zar mnogi vinogradari u vinogradu Gospodnjem ne idu i danas stopama jevrejskih poglavara? Zar mnogi veroučitelji ne odvraćaju narod od tako jasnih zahteva Reči Božje? Zar ga oni ne navode na prestup, umesto da ga upućuju na poslušnost prema zakonu Božjem? S mnogih propovedaonica u crkvama uči se narod da Božji zakon nije za njih obavezan. Ljudska predanja, crkvene uredbe i običaji uzdižu se iznad Reči Božje. Gaji se oholost i samozadovoljstvo zbog darova primljenih od Boga, dok se opravdani Božji zahtevi potpuno ignorišu.PVU 216.6

Odbacujući zakon Božji, ljudi ne znaju šta čine. Božji zakon je prepis Njegovog karaktera. On utelovljuje načela Njegovog karaktera. Ko odbija da prihvati ova načela lišava se kanala kojima Božji blagoslovi u stvari i dolaze.PVU 217.1

Veličanstvene mogućnosti pružene Izrailju, mogle su se realizovati samo pokoravanjem Božjim zapovestima. Isto takvu plemenitost karaktera, isto obilje blagoslova catdog blagoslov duše, tela i duha, blagoslov u kući i polju, blagoslov za ovaj i budući život catdog možemo imati i mi samo pod uslovom poslušnosti.PVU 217.2

U duhovnom, isto tako kao i u prirodnom svetu, donošenje i sazrevanje plodova uslovljeno je pokoravanjem Božjim zakonima. Učeći ljude da ne poštuju Božji zakon, veroučitelji ih i nesvesno sprečavaju da donose plodove na slavu bogu. Stoga na njima leži krivica što narod uskraćuje Gospodu plodove Njegovog vinograda.PVU 217.3

Vesnici Božji dolaze k nama na zapovest svoga Gospodara. Oni, kao što je to i Hristos činio, zahtevaju pokoravanje Reči Božjoj. Oni ističu Njegove sasvim opravdane zahteve na plodove vinograda, plodove ljubavi i poniznosti i samopožrtvovane službe. Nisu li zbog toga i mnogi savremeni vinogradari, poput jevrejskih poglavara u svoje vreme, puni gnjeva i ljutine? Kad se zahtevi Božjeg zakona izlože narodu, zar ti veroučitelji ne upotrebe sav svoj uticaj navodeći ljude da Božji zakon odbace? Takve učitelje Gospod naziva zlim i nevernim slugama.PVU 217.4

Reči Božje upućene starom Izrailju sadrže ozbiljnu i svečanu opomenu crkvi naših dana i njenim učiteljima. “Napisah mu velike stvari u zakonu svom”, kaže Gospod za Izrailja, “ali mu se čine kao nešto tuđe” (Osija 8, 12). A sveštenicima i učiteljima On je rekao: “Izgibe moj narod, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje i ja ću tebe odbaciti... kad si zaboravio zakon Boga svojega, i ja ću zaboraviti sinove tvoje” (Os. 4, 6).PVU 217.5

Treba li da ove Božje opomene ostanu neprihvaćene? Smeju li prilike i mogućnosti da služimo Bogu ostati neiskorišćene? Zar da poruga od strane sveta, duhovna oholost i prilagođavanje ljudskim običajima i tradicijama zadrži takozvane Hristove sledbenike da ne služe Njemu? Hoće li oni zaista odbaciti Reč Božju, kao što su jevrejski poglavari odbacili Hrista? Posledice greha jevrejske nacije pred nama su. Hoće li crkva sadašnjeg vremena primiti opomenu?PVU 217.6

“Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricjepio si se na njih, i postao si zajedničar u korjenu i u masti od masline; ne hvali se. nevjerstvom odlomiše se, a ti vjerom stojiš; ne ponosi se, nego se boj. Jer kad Bog rođenijeh grana ne poštedje, da i tebe kako ne poštedi” (Rimlj. 11, 17 catdog 21).PVU 218.1