Petar je došao Hristu s pitanjem: “Koliko puta ako mi sagriješi brat, da mu oprostim? Do sedam puta?” Rabini su davanje oproštaja, kad je u pitanju uvreda, ograničili na samo tri puta. Petar je, misleći da sledi Hristovo učenje, hteo da taj broj poveća na sedam catdog broj koji je označavao savršenstvo. Međutim, Hristos je učio da nama nikad ne sme dosaditi da opraštamo. “Ne velim ti do sedam puta,” naglasio je On, “nego do sedam puta sedamdeset.”PVU 165.1

Zatim je opet jednom parabolom pokazao pravi razlog za davanje oproštaja i ukazao na to koliko je opasno gajiti duh nepomirljiv i nesklon praštanju. U ovoj paraboli On je govorio o postupku jednog cara prema službenicima koji su vodili poslove njegovog carstva. Pojedini od njih primili su ogromne sume novca koji je pripadao državi. Kada je car ispitao kako oni posluju sa onim što im je bilo povereno, pred njega je bio izveden i jedan čiji je izveštaj pokazivao da on duguje svom gospodaru grdnu sumu od deset hiljada talanta. On nije posedovao ništa čime bi to mogao da plati, a prema postojećem običaju, car je mogao da proda i njea i sve što je imao, i da naplati dug. Ali preplašeni čovek pada na kolena pred carem i preklinje ga: “Pričekaj me i sve ću ti platiti.”PVU 165.2

“I gospodar se sažali za tijem slugom, pusti ga, i dug oprosti mu.” “A kad iziđe sluga taj, nađe jednog od svojih drugara koji mu je dužan sto groša, i uhvativši ga davljaše ga govoreći: daj mi što si dužan. Pade drugar njegov pred noge njegove i moljaše ga govoreći: Pričekaj me i sve ću ti platiti. A on ne htjede, nego ga odvede i baci u tamnicu dok ne plati dug. Vidjevši pak drugari njegovi taj događaj žao im bi vrlo, i otišavši kazaše gospodaru svojemu sav događaj. Tada ga dozva gospodar i reče mu: “Zli slugo! Sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio.PVU 166.1

Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga drugara, kao i ja što se na te smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati svoj dug”PVU 166.2

U ovoj paraboli su prikazani detalji koji su neophodni za upotpunjavanje date slike ali koji u prenosnom smislu nemaju svoje duhovno značenje. Zato na same detalje ne treba obraćati pažnju. Parabola nesumnjivo ilustruje velike istine na koje treba da usmerimo svoje misli.PVU 166.3

Carevo velikodušno praštanje duga predstavlja Božje praštanje svakog greha. U paraboli prikazani car koji, ganut milosrđem, oprašta dug svome sluzi predstavlja Hrista. Čovek je zbog svog prestupa bio pod osudom prekršenog zakona. On sam nikako nije mogao da se spase; i zbog toga je Hristos došao na ovaj svet zaodenuo svoje božanstvo ljudskom prirodom i dao svoj život catdog Pravednik za nepravednike. On je dao sebe za naše grehe i sada svakoj duši besplatno nudi oproštaj koji je platio krvlju svojom. “U Gospoda je milost i velik je u njega otkup” (Ps. 130, 7).PVU 166.4

Ovde je dat osnovni razlog zašto moramo imati sažaljenja prema našim bližnjima koji su grešnici kao i mi. “Kad je Bog pokazao ljubav k nama i mi smo dužni ljubiti jedan drugoga” (Jovan 4, 11). “Zabadava ste dobili”, kaže Hristos, “zabadava i dajite” (Mat. 10, 8).PVU 166.5

Kad je dužnik u paraboli molio da mu se plaćanje duga odloži, govoreći: “Pričekaj me i sve ću ti platiti”, presuda je bila opozvana. Sav dug mu je bio oprošten. Uskoro iza toga, ovaj dužnik je imao priliku da sledi primer svoga gospodara koji mu je sve oprostio. Kad je izašao, sreo je jednog od svojih drugova koji mu je dugovao sasvim neznatan iznos. Njemu je bilo oprošeno deset hiljada talanata, a drug njegov dugovao mu je samo stotinu groša. Ali čovek koji je i sam bio veliki dužnik i kome je bilo ukazano toliko milosrđe, postupio je sa svojim dužnikom na sasvim drugačiji način. Drug ga je preklinjao isto tako usrdno kao što je i on sam malo pre molio cara, ali je ishod bio sasvim drugačiji. Onaj kome je čas pre toliko oprošteno, nije imao ni milosti ni sažaljenja. Milosrđe koje je njemu ukazano nije pokazao prema svome drugu. I kad ga je ovaj molio da malo pričeka, nije hteo ni da čuje. Ovaj nezahvalni sluga nije mislio ni na šta drugo nego samo na onaj mali iznos koji mu je dao na zajam. On je tražio odmah sve što je smatrao da njemu pripada, i svome drugu neopozivo izrekao presudu sličnu onoj koja je njemu tako milostivo bila opozvana.PVU 166.6

Koliko ih ima koji danas ispoljavaju isti duh. Kad je ovaj nezahvalni dužnik molio gospodara za milost, on uopšte nije imao pravu predstavu o veličini svoga duga. On nije bio svestan svoje bespomoćnosti, i nadao se da će sam uspeti da se nekako spase i oslobodi. “Pričekaj me”, rekao je on, “i sve ću ti platiti”. Tako se i danas mnogi nadaju da će sopstvenim delima zaslužiti Božju milost. Oni ne uviđaju koliko su bespomoćni. Božju milost oni ne prihvataju kao nezasluženi dar, nego smaraju da su je zaslužili sopstvenom pravdom. Njihova srca nisu slomljena i skrušena spoznajom greha. Oni su strogi i nepomirljivi prema drugima. Njihovi gresi prema Bogu, upoređeni sa gresima njihove braće prema njima, izgledaju kao deset hiljada talanata prema sto groša, catdog skoro milion prema jedan; a ipak se oni usuđuju da nepopustljivo ostanu neskloni praštanju.PVU 167.1

U paraboli gospodar je nemilosrdnog dužnika pozvao preda se i rekao mu: “Zli slugo, sav dug onaj oprostih tebi, jer si me molio. Nije li trebao da se i ti smiluješ na svoga drugara, kao i ja na te što se smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima dok ne plati sav dug svoj. Tako će catdog naglasio je Hristos catdog i Otac moj učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih” Svako ko odbija da oprosti, odbacuje time svaku nadu i svaku mogućnost da i njemu bude oprošteno.PVU 167.2

Međutim, pouku istaknutu u ovoj paraboli ne treba zloupotrebiti. Božja spremnost da nam oprosti ne umanjuje ni na koji način našu dužnost da Mu budemo poslušni. Duh praštanja ispoljen prema našim bližnjima ne umanjuje zahteve koji proističu iz opravdanih obaveza. U molitvi koju je Hristos preporučio svojim učenicima On kaže: “Oprosti nam dugove naše, kao i mi što opraštamo dužnicima svojim” (Mat. 6, 12). On time nipošto nije hteo reći da mi catdog samo zato da bi nam se oprostili gresi catdog ne smemo od svojih dužnika tražiti ono što nam po pravu pripaa. Ako oni ne mogu da plate, pa čak i ako je to posledica njihovog nemudrog ekonomisanja oni ne smeju zbog toga biti bačeni u tamnicu, tlačeni ni zlostavljani; ali parabola nas ne uči da podstičemo lenjost. Reč Božja kaže “da ako ko neće da radi da i ne jede” (II Sol. 3, 10). Gospod ne traži od ljudi koji naporno rade da pomažu druge u njihovoj lenjosti. Mnogi zapadaju u siromaštvo i oskudicu samo zato što neće da rade i uzalud propuštaju svoje vreme. Ako se oni ne oslobode popuštanja ovoj svojoj ozbiljnoj mani onda sve što se za njih može učiniti predstavlja samo stavljanje blaga “u prodrt tobolac” Međutim, ima siromaštva koje se nikako ne da izbeći i prema onima koji su na taj način unesrećeni treba da ispoljavamo ljubav, nežnost i saosećanje. Mi moramo s drugima postupati onako kako bismo mi želeli da se s nama postupi u sličnim okolnostima.PVU 168.1

Duh Sveti nam preko apostola Pavla preporučuje: “Ako ima dakle koje poučenje u Hristu, ili koja utjeha ljubavi, ako ima koja zajednica Duha, ako ima koje srce žalostivo i milost, ispunite moju radost da jedno mislite, jednu ljubav imate, jednodušni i jednomisleni; ništa ne činite usprkos ni za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe. Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugijeh. Jer ovo da se misli među vama što je u Hristu Isusu” (Filib. 2, 1 catdog 5).PVU 168.2

Međutim, greh se ipak ne sme olako uzimati. Gospod je naredio da ne trpimo greha ni bezakonja na svom bratu. “Ako ti sagriješi brat tvoj”, kaže On, “pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu” (Luka 17, 3). Greh se mora nazvati njegovim pravim imenom, i to treba jasno predočiti onome koji je postupio pogrešno.PVU 168.3

U svojoj preporuci Timotiju, Pavle catdog pišući pod nadahnućem Svetoga Duha catdog kaže: “Propovijedaj Riječ, nastoj u dobro vrijeme i u nevrijeme, pokaraj, zaprijeti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem” (II Tim. 4, 2). A u svojoj poslanici Titu, on piše: “Jer ima mnogo neposlušnih, praznogovorljivih i umom prevarenih... Zaradi tog uzroka karaj ih bez šteđenja, da budu zdravi u vjeri” (Titu 1, 10 catdog 13).PVU 169.1

“Ako ti sagriješi brat tvoj”, kaže Hristos, “idi i pokaraj ga među sobom i njim samim. Ako li posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu da sve riječi ostanu na ustima dva ili tri svjedoka. Ako li ni njih ne posluša, kaži crkvi; a ako ne posluša ni crkve, da ti bude kao neznabožac i carinik” (Mat. 18, 15 catdog 17).PVU 169.2

Na ovaj način naš Gospod nas uči da svaku teškoću ili nerazumevanje između hrišćana kao pojedinaca treba raspraviti u samoj Zajednici. To nipošto ne treba iznositi pred one koji se ne boje Boga. Ako bi hrišćanin bio i oštećen ili obeščašćen od strane nekog brata, on ne treba za pravdu da se obraća sudu nevernika. On treba da se pridržava uputstava koje nam je Hristos ostavio. Bog će štititi interese onih koji Ga ljube i koji Ga se boje i mi s potpunim pouzdanjem možemo svoj slučaj svaki put poveriti Onome koji pravedno sudi.PVU 169.3

Veoma često se događa da catdog kad se nepravedni postupci ili uvrede stalno ponavljaju i kad krivac prizna svoju grešku catdog uvređenom dosadi praštanje i prosto se umori od toga. Ali Spasitelj nam jasno pokazuje kako nam valja postupati sa zabludelima. “Ako ti sagriješi brat tvoj, pokaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu” (Luka 17, 3). Nemoj ga prezrivo odgurnuti od sebe, smatrajući ga nedostojnim tvoga poverenja. “Čuvaj se da i ti ne budeš iskušam” (Gal. 6, 1).PVU 169.4

Ako su tvoja braća grešila, oprosti im. Kad dođu k tebi i priznaju, ne treba više da govoriš: Ja ne verujem da su se oni dovoljno ponizili. Ne verujem da je to priznanje bilo iskreno. S kakvim pravom ti izričeš sud o njima, kao da imaš moć da im čitaš srca? Reč Božja kaže: “Ako se pokaje oprosti mu i ako ti sedam puta na dan sagriješi i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se oprosti mu” (Luka 17, 3. 4). I ne samo sedam puta nego sedamdeset puta po sedam, catdog upravo tako često kao što tebi Bog oprašta.PVU 169.5

Mi i sami sve dugujemo za milost koju nam Bog neograničeno daje. Milost u zavetu Božjem čini nas decom Božjom. Milošću našeg Spasitelja omogućeno je naše izbavljenje, naš duhovni preporod i naše duhovno uzdizanje do te mere da postanemo sunaslednici slave Njegove. Otkrivajmo silu ove milosti i drugima.PVU 170.1

Ne dajte zabludelom nikakvog povoda za obeshrabrenost. Ne ispoljavajte farisejsku neosetljivost i ne vređajte svoga brata. Pazite da vam se u srcu pri tom ne pojavi podsmevačka zajedljivost. Ne dozvolite da vam se u glasu pojavi i najmanji trag poruge. Ako ste svojim stavom ili samo jednom rečju pokazali i najmanji trag ravnodušnosti, nepoverenja ili sumnje to može značiti propast jedne duše. Zabludelom je potreban brat saosećajna srca koji će svojom ljubavlju, poput našeg Starijeg Brata, moći da gane njegova ljudska osećanja. Neka on oseti čvrst stisak prijateljske ruke i čuje naše molitve za njega. Bog će dati bogata iskustva i njemu i vama. Molitva nas vezuje međusobno i sa Bogom. Molitva dovodi Isusa na našu stranu i iznemogloj dušI koja se našla pod bremenom zbunjenosti i teškoća daje novu snagu da pobedi svet, telo i đavola. Molitva odbija napade sotonine.PVU 170.2

Kad se okrenemo od ljudske nesavršenosti i gledamo u Isusa, u karakteru dolazi do božanskog preobražaja. Duh Hristov, delujući na srce, obnavlja u čoveku božanski lik. Zato neka vam je cilj samo da uzdižete Isusa i da pogled svih upravljate na “Jagnje Božje, koje uze na se grijehe svijeta” (Jovan 1, 29). I kad to činite, znajte “da će onaj koji obrati griješnika s krivoga puta njegova spasiti dušu od smrti, i pokriti mnoštvo grijeha” (Jakov 5, 20).PVU 170.3

“Ako li ne opraštate ljudima grijeha njihovijeh, ni otac vaš neće oprostiti vama grijeha vaših” (Mat. 6, 15). Duh nesklon praštanju ne može se ničim opravdati. Oni koji su nemilosrdni prema drugima pokazuju da i sami nisu učesnici milosti Božje koja donosi oproštaj. Srce Beskonačne ljubavi privlači srce zabludelog upravo zahvaljujućI praštanju. Božanska samilost poput nabujale reke uliva se u dušu grešnika a iz nje u dušu drugih. Ljubav i milosrđe koje je Isus pokazao u svom plemenitom životu, videće se i u onima koji su postali učesnici Njegove milosti. “A ako ko nema duha Hristova on nije njegov” (Rimlj. 8, 9). On je odvojen od Boga, zaslužan da i ostane odvojen od Njega zauvek.PVU 170.4

Istina, i takav je možda nekad primio oproštaj, ali njegov nepomirljivi i praštanju toliko nesklon duh samo pokazuje da je odbacio Božju ljubav koja prašta. On se odvojio od Boga i došao u isto stanje u kojem je bio pre no što mu je oprošteno. Porekao je svoje kajanje i njegovi gresi ostaju na njemu kao da se nije ni pokajao.PVU 171.1

Velika pouka sadržana u ovoj paraboli nalazi se upravo u suprotnosti između Božjeg sažaljenja i ljudske nemilosrdnosti; u činjenici da Božja praštajuća milost treba da za nas predstavlja meru praštanja. “Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga drugara, kao i ja na te što se smilovah?”PVU 171.2

Nama se ne prašta zato što mi praštamo, već će nama biti oprošteno onako kao i mi što praštamo. Temelj svakog oproštaja nalazi se u nezasluženoj ljubavi Božjoj; međutim, svojim stavom prema drugima mi pokazujemo da li se ta ljubav uselila u nas. Zato Hristos kaže: “Kakovijem sudom sudite, onakovijem će vas suditi; i kakovom mjerom mjerite onakvom će vam se mjeriti” (Mat. 7, 2).PVU 171.3

18—”Iziđi Na Puteve I Među Ograde”

20—Dobitak Koji Je Gubitak