Seme donosi odgovarajuću žetvu

Po zakonima koje je sam Bog postavio u prirodi, uloženi trud neizbežno daje rezultate. Žetva pokazuje kakva je bila setva. Lenjivca osuđuje delo njegovo. Žetva svedoči protiv njega. Tako je i u duhovom pogledu. Vernost svakog radnika meri se rezultatima njegovog rada. Karakter njegovog životnog dela, bio on vredan ili lenj, pokazaće konačno žetva; na taj način će se odlučiti i njegova sudbina za večnost.PVU 50.5

Svako posejano seme donosi odgovarajuću žetvu. Tako je i u ljudskom životu. Svi mi treba da sejemo seme milosrđa, dubokog saosećanja i ljubavi, jer ćemo požnjeti ono što smo posejali. Svako delo sebičnosti, samoljublja, precenjivanja samog sebe i ugađanja sopstvenim sklonostima doneće neizbežno i odgovarajuću žetvu. Onaj ko živi samo za sebe, seje u telo i od tela će požnjeti izopačenost.PVU 51.1

Bog ne uništava nikoga. Svaki onaj koji propadne sam je uništio sebe. Svako ko guši u sebi glas savesti, seje seme neverstva, a to će doneti neizbežnu žetvu. Faraon je u svoje vreme, odbacivši prvu opomenu upućenu na Boga, posejao seme tvrdoglave upornosti, i to je i požnjeo. Bog ga nije primorao na neverovanje. Seme neverovanja koje je sam posejao, donelo je i odgovarajuću žetvu. U svom tvrdoglavom i nerazumnom opiranju on je ostao uporan sve dok na svojoj opustošenoj zemlji nije ugledao hladno i mrtvo telo svog prvenca i svih prvorođenih u svojoj kući kao i u svim porodicama svoga carstva; sve dok se preteći talasi razdvojenog Crvenog mora nisu sklopili nad svekolikim mnoštvom njegovih konja, kola i ratnika. Njegova istorija na stravičan način ilustruje istinitost reči: “Šta čovek posije, ono će i požnjeti” (Gal. 6, 7). Kad bi ljudi ovo u potpunosti shvatili mnogo bi bolje pazili kakvo seme seju.PVU 51.2

Pošto posejano seme donosi žetvu, da bi se na taj način dobijeno žito ponovo sejalo, žetva se stalno umnožava. Ovaj zakon dolazi do izražaja isto tako i u našem odnosu prema drugima. Svaki postupak i svaka reč predstavljaju seme koje neizbežno donosi svoj plod. Svaki postupak obazrivosti, dobrote, poslušnosti ili samoodricanja rađa u drugima sklonost da postupe slično, a preko njih se to isto prenosi dalje. Na isti način i svako delo koje proističe iz zavisti, zlobe, ili svađe, predstavlja seme koje izrasta u “korijen gorčine” (Jev. 12, 15) kojom se mnogi opogane. A ovi “mnogi” opet će otrovati još mnogo veći broj drugih. Na taj način seje se seme dobra ili zla za sada i za večnost.PVU 51.3