18—”Iziđi Na Puteve I Među Ograde”

Ovo se poglavlje zasniva na Jevanđelju po Luki 14, 1. 12 catdog 29.

Spasitelj je bio gost na gozbi kod jednog fariseja. On je prihvatio pozive i bogatih i siromašnih, i po svom običaju, sve što se dešavalo pred Njegovim očima vešto je pretvarao u pouke o istini. Kod Jevreja priređivane su svečane gozbe prilikom svakog verskog i nacionalnog praznika. Ove gozbe bile su za njih kao neka predslika blagodati večnog života. Velika svečana gozba na kojoj će catdog prema njihovom shvatanju catdog oni sedeti za trpezom sa Avramom, Isakom, Jakovom, dok će neznabošci ostati napolju i čežnjivo gledati unutra, bila je u takvim prilikama njihova najmilija tema. Opomenu i pouku koju je tom prilikom želeo da pruži, Hristos je ilustrovao parabolom o velikoj večeri. Blagoslove i ovog i budućeg života Jevreji su želeli da zadrže samo za sebe. Svaku pomisao da i neznabošci imaju pravo na Božju milost oni su pobijali. Međutim, ovom parabolom Hristos im je pokazao da su oni sami odbacili poziv milosti, poziv da uđu u carstvo Božje. On im je pokazao da će taj poziv koji su oni omalovažili biti upućen upravo onima koje oni preziru i od kojih su bežali kao od gubavaca.PVU 150.1

Pri izboru gostiju koje bi pozivao na svoju gozbu, farisej se rukovodio sebičnim interesom. Hristos mu je rekao: “Kad daješ objed ili večeru, ne zovi prijatelja svojih, ni braće svoje, ni rođaka svojih, ni susjeda bogatih, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti. Nego kad činiš gozbu zovi siromašne, kljaste, hrome, i slijepe, i blago će ti biti, što ti oni ne mogu vratiti, nego će ti se vratiti, o vaskrseniju pravednih”PVU 150.2

Hristos je ovde ponovio savet koji je sam On dao narodu Izrailjskom još preko Mojsija. Na svečanim gozbama, prema datom uputstvu, trebalo je da učestvuju i “došljaci, i sirote i udovice, što su u mjestu tvojem i neka jedu i nasite se, da bi te blagoslovio Gospod Bog” (V Mojs. 14, 29). Za Izrailjce su ovi skupovi predstavljali očigledne pouke. Pošto su se na taj način naučili radosti pravog gostoprimstva, oni su se u toku cele godine brinuli za siromašne i beskućnike. Ali te svečanosti su pružale još jednu dalekosežniju pouku. Duhovni blagoslovi dati Izrailju nisu bili namenjeni samo njima. Bog im je dao hleb života da bi ga lomili svetu.PVU 151.1

Ovaj zadatak oni nisu izvršili i Hristove reči predstavljale su prekor za njihovu sebičnost i zato su im one bile neprijatne pa čak i odvratne. Nadajući se da će razgovor usmeriti u drugom pravcu, jedan od njih je licemerno uzviknuo: “Blago onome koji jede hljeba u carstvu Božijem”. Ovaj čovek je govorio tako samouvereno kao da je već sasvim siguran da mu je u tom carstvu zagarantovano mesto. Njegov stav je sličan stavu onih koji se raduju što im je Hristos omogućio spasenje, ali ne ispunjavaju uslove pod kojima je to spasenje obećano. Takvi postupaju slično Valamu kad je u molitvi zatražio: “Da bih ja umro smrću pravedničkom i kraj moj da bi bio kao njihov” (IV Mojs. 23, 10), iako mu život nije bio kao ‘njihov”. Tako ni onaj farisej nije razmišljao o svojoj pripremljenosti za nebo, nego samo o onome što je želeo da uživa tamo. Svojom primedbom on je nameravao da misli pristnih gostiju ovrati od teme njihove praktične dužnosti, da ih od sadašnjeg života prenese u doba daleke budućnosti koja će nastati o vaskrseniju pravednika.PVU 151.2

” Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte bez novaca, bez plae i vina i mlijeka. Za što trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline” (Is. 55, 1. 2) .PVU 151.3

Hristos je čitao srce ovog čoveka koji se tak lukavo pretvarao, i upravši svoje oči na njega, otkrio je prisutnima karakter i vrednost njihovih sadašnjih prednosti. On im je ukazao na ono što treba da učine sada, u ovom životu, kako bi mogli učestvovati u blaženstvima budućeg catdog večnog života.PVU 152.1

“Jedan čovjek” nastavio je Hristos, “zgotovi veliku večeru i pozva mnoge. I kad bi vrijeme večeri posla slugu svojega da kaže zvanima: Hajdete, jer je već sve gotovo. I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: Kupih njivu i valja mi ići da je vidim, molim te, izgovori me. I drugi reče, kupih pet jarmova volova i idem da ih pogledam, molim te, izgovori me. I treći reče: Oženih se i zato ne mogu doći” Nijedan od ovde navedenih izgovora nije bio zasnovan na nekoj stvarnoj potrebi. Njiva zbog čije je kupovine prvi kazao “moram ići da je vidim”, već je bila kupljena. Njegova žurba da je pogleda može se pripisati samo činjenici da je sve svoje interesovanje posvetio samo sticanju bogatstva. I volovi, u slučaju drugog zvanice, takođe su bili već kupljeni. Proveravanje kupljenog blaga odgovaralo je jedino zadovoljavanju kupčevih interesa. Ni treći izgovor nije imao nekog opravdanijeg razloga.PVU 152.2

Činjenica da se pozvani oženio, nije ga sprečavala da prisustvuje gozbi, jer je mogao povesti i ženu kojoj bi takođe bila ukazana dobrodošlica. Međutim, on je imao svoje planove i činilo mu se da je uživanje u njihovom ostvarenju mnogo važnije od obećanog prisustvovanja ovoj gozbi. On je naučio da zadovoljstvo radije traži u društvu drugih nego u gostoprimstvu koje mu je ponudio ovaj domaćin. On se nije ni izvinjavao i u njegovom odbijanju nema čak ni toboožnje učtivosti. Izgovor “Ne mogu doći” bio je samo prikrivanje istine catdog “Ne marim”, ili: “Ne želim da dođem”PVU 152.3

Svi ovi izgovori pokazuju da su misli pozvanih bile prezauzete nečim drugim. Poziv na gozbu bio je za njih od sporednog značaja, i velikodušnim gostoprimac bio je uvređen njihovom ravnodušnošću.PVU 152.4

Velikom gozbom Hristos ovde prikazuje blagoslove ponuđene posredstvom Jevanđelja, a to nam obezbeđuje i preporučuje sam Hristos. On je hleb koji je sišao s neba i iz Njega su potekli izvori spasenja. Poslanici Gospodnji najavili su Jevrejima dolazak Spasitelja. Oni su ukazali na Hrista kao na “jagnje Božije, koje uze na se grijehe svijeta” (Jovan 1, 29). Na gozbi priređenoj od samog Boga ponuđen im je najveći dar koji je nebo moglo dati catdog dar koji prevazilazi svaku mogućnost procenjivanja. Ljubav Božja priredila je ovu bogatu gozbu i obezbedila za nju neiscrpne izvore. “Koji jede od ovoga hljeba”, rekao je Hristos, “življeće navijek” (Jovan 6, 51).PVU 152.5

Da bi se mogao primiti poziv na jevanđeosku gozbu, svi svetovni interesi moraju se potčiniti samo jednom cilju catdog primanju Hrista i Njegove pravednosti. Bog je za ljude dao sve i zato s pravom traži od njih da svoju službu Njemu stave iznad svih ovozemaljskih i sebičnih obzira. On ne može primiti službu podeljenog srca. Srce koje je potpuno obuzeto zemaljskim sklonostima ne može se predati Bogu.PVU 153.1

Ova pouka važi za sva vremena. Mi treba da idemo za Jagnjetom Božjim kud god ono ide. Treba se u potpunosti poveriti Njegovom vođstvu, a zajedništvo s Njim treba ceniti više od svakog zemaljskog prijateljstva. “Koji ljubi oca ili mater većma nego mene,” kaže Hristos, “nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan” (Mat. 10, 37).PVU 153.2

U Hristovo vreme mnogi su kod porodičnog stola, dok su lomili svoj svakodnevni hleb, rado ponavljali reči: “Blago onome koji jede hljeba u carstvu Božijem” Ali Hristos je pokazao koliko je teško naći goste za gozbu koja je pripremljena uz neprocenjive troškove. Oni koji su slušali Njegove reči bili su svesni da su omalovažili poziv milosti. Zemaljski posedi, bogatstva, uživanje i odavanje zadovoljstvima obuzeli su sve njihove misli i pažnju; i u iznalaženju ovog ili onog izgovora, svi su bili jednodušni.PVU 153.3

Tako je i danas. Izgovori kojima zvanice u paraboli pokušavaju opravdati svoje odbijanje poziva na gozbu predstavljaju osnovu izgovora koje ljudi uvek iznalaze da bi odbili poziv Jevanđelja. Ljudi često kažu da ne mogu poklanjanjem pažnje zahtevima Jevanđelja ugroziti svoje izglede na uspeh u ovom životu. Svoje ovozemaljske interese oni smatraju vrednijim od onoga što je neprolazno. Upravo oni blagoslovi koje su primili od Boga postaju za njih prepreka koja odvaja njihove duše od Tvorca i Spasitelja. Oni ne žele da u svojoj trci za ovozemaljskim interesima budu ometani, i zato glasniku milosti najčešće kažu kao nekada Filiks: “Idi zasad, a kad uzimam kad dozvaću te” (Djela 24, 25). Drugi opet ističu poteškoće na koje bi, ako se odazovu pozivu Božjem, naišli u svojim društvenim i rodbinskim vezama. Oni ne žele da se zameraju sa svojim srodnicima i znancima. Na taj način se potpuno poistovećuju sa zvanicama pomenutim u paraboli. Sve ove nestvarne izgovore Gospod ne može smatrati drugačije nego samo kao ispoljavanje prezira prema Njegovom pozivu.PVU 153.4

Čovek koji je rekao: “Oženih se i zato ne mogu doći”, predstavnik je velikog broja ljudi. Mnogo je supružnika koji dozvoljavaju da ih bračni drug spreči da se ne odazovu pozivu božanske milosti.PVU 154.1

Muž kaže: “Iako sam osvedočen šta bi trebalo da učinim, ne mogu da se odlučim dok se moja žena protivi tome. Njen uticaj bi to učinio potpuno neizvodljivim” Žena opet, čuje milostivi poziv: “dođite, jer je sve već spremno” Ali i ona odgovara: “Molim te, izgovori me” Moj muž odbija poziv milosti. On kaže da ga u tome sprečavaju njegovi poslovi, a ja moram ići sa svojim mužem i zato ne mogu doći”. Srca dece su sklonija primanju utisaka i ona bi mogla doći; ali deca su prirodno vezana za svoje roditelje, i kad se oni ne odazivaju pozivu jevanđelja, onda deca smatraju da se ni od njih ne može očekivati da dođu. Tako i deca ponavljaju: “Izgovori me” PVU 154.2

“Ja sam hljeb života. Ocevi vaši jedoše manu u pustinji i pomriješe. Ovo je hljeb koji silazi s neba; da koji od njega jede ne umre. Ja sam hljeb živi i koji siđe s neba” (Jovan 6, 48 catdog 51).PVU 154.3

Svi oni tako odbijaju Spasiteljev poziv strahujući da ne izazovu razdor u porodicama. Oni misle da će odbijajući poslušnost Bogu osigurati mir i sreću u svojoj porodici; ali to je velika zabluda. Oni koji seju sebičnost, sebičnost će i žnjeti. Odbacujući Hristovu ljubav, oni odbacuju i sve ono što ljudskoj ljubavi daje čistotu i postojanost. Oni će na taj način izgubiti ne samo nebo, nego će biti lišeni pravog uživanja i onoga zbog čega su se odrekli neba.PVU 154.4

Gospodar pomenut u paraboli, čuvši kako je ignorisan njegov poziv, rasrdi se veoma “i reče sluzi svome: idi brzo na raskršća i na ulice gradske, i dovedi amo siromahe i kljaste, i bogaljaste i slijepe” Gostoljubivi domaćin okrenuo se od onih koji su prezreli Njegovu dobrotu, pa je pozvao druge koji ne samo što nisu bili tako bogati nego nisu imali ni kuće ni bilo kakvog poseda. On je pozvao siromašne i gladne koji su znali da cene ponuđenu velikodušnost. “Zaista vam kažem”, naglasio je Hristos, “da će carinici i bludnice prije vas ući u carstvo Božije” (Mat. 21, 31).PVU 154.5

A oni mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti? Ocevi naši jednoše manu u pustinji, kao što je napisano: hljeb s neba dade im da jedu. Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam Otac moj daje hljeb istinit s neba; Jer je hljeb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svijetu. Tada mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hljeb. A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji mene vjeruje neće nikad ožednjeti” (Jovan 6, 30 catdog 35).PVU 155.1

Ma kako da su bili bedni ovi ljudi, prezreni i odbačeni od društva oni ipak nisu bili toliko uniženi i rđavi da im Bog ne bi ukazao svoju ljubav i brigu. Hristos je svim srcem želeo i da ta utučena, umorna i potlačena ljudska bića dođu k Njemu. Čeznuo je uvek da i njima donese svetlost, radost i mir, koje inače nigde ne bi mogli naći. Najveći grešnici bili su predmet Njegovog najusrdnijeg saosećanja, dobrote i ljubavi. U nastojanju da ih privuče k sebi, On posredstvom svog Svetog Duha budi u njima najnežnija osećanja.PVU 155.2

Sluga koji je u kuću uveo siromahe, bogaljaste i slepe obavestio je gospodara: “Učinio sam kako si zapovijedio i još mjesta ima. I reče Gospodar sluzi: “Iziđi na puteve i među ograde te najtjeraj da dođu i da mi se napuni kuća”PVU 155.3

Ovde Hristos ukazuje na delo Jevanđelja izvan granica jevrejstva catdog na putevima i stranputicama sveta.PVU 155.4

Pokoravajući se upravo ovoj zapovesti, Pavle i Varnava su rekli Jevrejima: “Vama je najprije trebalo da se govori riječ Božija; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da nijeste dostojni vječnog života, evo se obraćamo neznabošcima. Jer nam tako zapovijedi Gospod: postavih te za vidjelo neznabošcima, da budeš spasenije do samoga kraja zemlje. A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu riječ Božiju, i vjerovaše koliko ih bješe pripravljeno za život vječni” (Djela 13, 46 catdog 48).PVU 155.5

Porukom Jevanđelja objavljivanom posredstvom Hristovih učenika svet je bio obavešten o Njegovom prvom dolasku. Ona je ljudima donela radosnu novost o spasenju verom u Njega. Ona je unapred ukazala i na Njegov drugi dolazak u slavi, i ljudima dala nadu da će kroz veru i poslušnost imati udela u “nasljedstvu svetih i vidjelu” Ova poruka se još i danas upućuje svetu zajedno sa najavom da je Hristov i drugi dolazak pred vratima. Znaci koje je Hristos dao o približavanju Njegovog drugog dolaska već se skoro ispuniše, i proučavajući svete spise Reči Božje možemo doznati da je Gospod zaista pred vratima.PVU 156.1

“Gledah dokle se postaviše prijestoli, i starac sjede, na kome bješe odijelo kao snijeg, i kosa na glavi kao čista vuna, prijesto mu bijaše kao plamen ognjeni, točkovi kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, tisuća i tisuća služaše mu... sud sjede i knjige se otvoriše” (Dan. 7. 9. 10) .PVU 156.2

Jovan u Otkrivljenju predskazuje objavljivanje ove jevanđeoske poruke upravo pred sam Hristov povratak. On je video jednog “anđela gdje leti posred neba, koji imaše vječno jevanđelje da objavi onima koji žive na zemlji, i svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu. I govoraše velikijem glasom: bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova” (Otkr. 14, 6. 7).PVU 156.3

Po proročanstvu, posle ove opomene o sudu i vesti vezanih uz nju, sledi dolazak Sina Čovečjeg na oblacima nebeskim. Objavljivanje suda je ujedno i najavljivanje skorog Hristovog povratka. Ova objava naziva se večnim jevanđeljem. Tako i propovedanje Hristovog povratka i objavljivanje Njegove blizine čine bitan deo jevanđeoske poruke.PVU 156.4

Biblija kaže da će se ljudi u poslednjim danima potpuno odati trci za zaradom, zadovoljstvima, pohlepi za bogatstvom. Biće potpuno slepi za večne stvarnosti. “Jer kao što je bilo u vrijeme Nojevo”, kaže Hristos, “tako će biti i dolazak sina čovječijega. Jer kao što pred potopom jeđahu i pijahu, ženjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje uđe u kovčeg, i ne osjetiše, dok ne dođe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak sina čovječijega” (Mat. 24, 37 catdog 39).PVU 156.5

Tako je i danas. U sveopštoj trci za dobitkom i sebičnim zadovoljstvima ljudi srljaju kao da uopšte nema ni Boga ni neba, ni budućeg života. U Nojevim danima bila je data opomena o skorom potopu da bi trgla ljude iz njihove bezbožnosti i da bi ih navela na pokajanje. Tako i poruka o skorom Hristovom dolasku treba da probudi ljude iz njihove potpune obuzetosti interesima i željama ovoga sveta. Ona treba u njima da probudi svest o večnoj stvarnosti, kako bi mogli da shvate i prime poziv na gozbu Gospodnju.PVU 156.6

Jevanđeoski poziv treba da bude upućen celom svetu, catdog “svakome plemenu i jeziku i koljenu i narodu” (Otkr. 14, 6). Poslednja poruka opomene i milosti treba svojom slavom da obasja celu zemlju. Ona treba da dopre do svih društvenih slojeva catdog bogatih i siromašnih, visokih i niskih. “Iziđi na putove i među ograde”, kaže Hristos, “te natjeraj da dođu da mi se napuni kuća”PVU 157.1

Svet propada zato što ne poznaje Jevanđelje. U svetu postoji prava glad za Rečju Božjom. Malo je onih koji propovedaju Reč Božju neizmešanu s predanjima i ljudskim tradicijama. Iako ljudi imaju Bibliju u svojim rukama, oni ipak ne primaju ovaj blagoslov koji je Bog za njih u Bibliju stavio. Gospod poziva svoje sluge da narodu objave Njegovu poruku. Reč večnoga života mora se dati onima koji propadaju u svojim gresima.PVU 157.2

U nalogu: “Izidi na puteve i među ograde” Hristos je izložio zadatak svih onih koje je pozvao da rade u Njegovo ime. Za Hristove sluge ceo svet predstavlja radno polje. Cela ljudska porodica sačinjava njihovo bratstvo. Gospod želi da se poruka o Njegovoj milosti odnese svakoj duši.PVU 157.3

A to je u većini slučaj eva, mogućno postići samo ličnim naporima. To je bio i Hristov metod rada. Njegov rad se sastojao uglavnom iz Njegovih ličnih susreta i razgovora s ljudima. On se verno zalagao i onda kad je pred sobom imao samo jednu dušu. I često se dešavalo da baš preko te jedne jedine duše poruka dopre do hiljada drugih duša.PVU 157.4

Mi ne smemo čekati da duše dođu k nama, već ih moramo potražiti tamo gde se nalaze. Kad se reč objavi sa propovedaonice, rad je u stvari tek započeo. Do mnogih ljudi Jevanđelje ne bi doprlo nikad da im nije bilo lično doneseno.PVU 157.5

Poziv na gozbu bio je najpre upućen jevrejskom narodu, narodu koji je bio pozvan da bude učitelj i vođa narodima, narodu u čijim su se rukama nalazili proročki spisi sa unapred datom najavom Hristovog dolaska, i kome je bila poverena simbolična služba Božja koja je unapred ukazivala na Hristovo poslanstvo. Da su jevrejski sveštenici i narod prihvatili ovaj poziv, oni bi se ujedinili sa Hristovim poslanicima u objavljivanju jevanđeljske poruke ostalom svetu. Njima je bila poverena istina da bi je mogli predati i drugima. Kad su oni odbili ovaj poziv, on je tada bio upućen siromašnima, kljastima, bogaljima i slepima. Carinici i grešnici su prihvatili poziv. Kad je došlo vreme da se Jevanđeoski poziv uputi i neznabošcima, trebalo je postupiti po istom planu. Poruka je najpre bila upućena na “putevima”, ljudima koji su imali aktivno učešće u društvenim delatnostima, učiteljima i vođama naroda.PVU 157.6

Glasnici Gospodnji moraju to uvek imati na umu. Pastirima stada, takozvanim božanskim učiteljima, ova poruka treba da bude upućena kao glas opomene. One koji pripadaju višim društvenim slojevima treba potražiti sa nežnom ljubavlju i bratskom pažnjom. Ljudi od poverenja koji se nalaze na visokim položajima u poslovnom životu, ljudi velikih pronalazačkih sposobnosti i naučnih dostignuća, ljudi genijalnog uma, učitelji Jevanđelja čija pažnja još nije usmerena na naročite istine za ovo vremePVU 158.1

svi ti ljudi treba prvo da čuju ovaj poziv. Njima se ova poruka Jevanđelja mora uputiti da čuju ovaj poziv.PVU 158.2

Treba nešto učiniti i za imućne. U njima treba probuditi osećanje lične odgovornosti za sva dobra koja su im poverena kao darovi neba. Treba ih podsetiti da će za sve to morati da polože račun Onome koji će suditi i živima i mrtvima. Bogatom čoveku je potreban vaš trud uložen u ljubavi i strahu Božjem. On se prečesto uzda u svoje bogatstvo, i ne uviđa opasnost koja mu preti. Oči njegovog uma treba usmeriti na ono što ima neprolaznu vrednost. Njemu je potrebno da prizna autoritet istinske dobrote koja kaže: “Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vam odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako” (Mat. 11, 28 catdog 30).PVU 158.3

Premalo je ličnog misionarskog zalaganja za one koji zbog svog obrazovanja, bogatstva ili životnog poziva zauzimaju visok položaj u svetu. Mnogi od onih koji propovedaju Hristovo učenje strahuju da se približe ovim klasama. Ali ne bi trebalo tako da bude. Ako vidimo da se jedan čovek davi, nećemo stajati mirno i pustiti ga da propadne samo zato što je advokat, trgovac ili sudija. Kad bismo videli ljude kako srljaju u ponor, ne bismo ni za trenutak oklevali da ih zadržimo na bilo koji način, bez ikakvog obzira na njihov položaj i zanimanje. Isto tako ne smemo oklevati da upozorimo ljude na opasnost koja preti njihovoj duši.PVU 158.4

Nikog ne treba zanemariti samo zato što se prividno posvetio svetovnim poslovima i interesima. Mnogi koji zauzimaju visoke društvene položaje ojađeni su u srcu i smučila im se taština. Oni čeznu za mirom koji nemaju. U najvišim društvenim slojevima ima ljudi koji gladuju i žedne za spasenjem, i mnogi od njih bi prihvatili pomoć kad bi im se radnici Gospodnji približili na fini način i sa srcem punim Hristove ljubavi.PVU 159.1

Uspeh jevanđeoske poruke ne zavisi od uvežbane sposobnosti govora, rečitih izlaganja i ubedljivih dokaza. On zavisi od jednostavnosti poruke i njene prilagođenosti potrebama duša koje gladuju za hlebom života. “Šta mi treba činiti da se spasem”? catdog to je potreba duše.PVU 159.2

Na najjednostavniji i najskromniji način moglo bi se dopreti do srca hiljada ljudi. Istaknuti intelektualci za koje se misli da su najtalentovaniji ljudi i žene na svetu, bivaju često okrepljeni najjednostavnijim rečima onih koji ljube Boga i koji o toj ljubavi mogu da govore tako prirodno kao što svetovni ljudi govore o stvarima koje ih najviše interesuju.PVU 159.3

Unapred pripremane i izveštačene reči često ostavljaju slab utisak na sagovornika; dok iskreno i usrdno izražavanje jednog sina ili kćeri Božije, izgovoreno u prirodnoj jednostavnosti, ima snagu da odbravi vrata i onog srca koje je dugo bilo zatvoreno za Hrista i Njegovu ljubav.PVU 159.4

Hristov radnik treba da ima na umu da on ne radi u sopstvenoj snazi. On se u molitvi mora držati prestola Božjeg verujući da samo On raspolaže snagom koja može da ih spase. Pošto je u usrdnoj molitvi zatražio pomoć od Boga, on u radu treba da se koristi svim sposobnostima i darovima koje mu je Bog dao. Sveti Duh će njegove napore učiniti delotvornim. Anđeli će uvek biti na njegovoj strani i izgovorene istine dopiraće do srca.PVU 159.5

Da su vođe i učitelji u Jerusalimu primili istinu koju im je Hristos doneo, kakav bi misionarski centar mogao da postane ovaj njihov grad! Otpadnički Izrailj obratio bi se kao nacija. Čitava vojska obraćenih sakupila bi se za Gospoda. I kako brzo bi oni poruku Jevanđelja odneli u sve delove sveta! Tako i sada, kad bi uticajni i izuzetnim sposobnostima obdareni ljudi bili pridobijeni za Hrista, preko njih bi se moglo izvršiti veliko delo u podizanju palih, u sakupljanju odbačenih i širenju radosne vesti o spasenju nadaleko i naširoko. Poziv na jevanđeljsku gozbu brzo bio odnesen svima i gosti bi već bili okupljeni oko stola Gospodnjeg.PVU 160.1

Ipak, ne smemo misliti samo na velike i darovite ljude, a zanemariti slojeve siromašnijih. Hrists je svojim vernicima dao nalog da iziđu “na puteve i među ograde”, u susret siromašnima i neznatnima na zemlji. U dvorištima i uličicama velikih gradova, na pustim provincijskim putevima i bespućima catdog možda kao stranci u tuđoj zemlji catdog životare porodice i pojedinci koji ne pripadaju nijednoj verskoj zajednici i koji u svojoj osamljenosti misle da ih je i Bog zaboravio. Oni ne znaju šta treba da čine da bi se spasli. Mnogi od njih su duboko utonuli u greh. Mnogi su u oskudici i nevolji. Pritisnuti patnjom, nemaštinom i bedom, oni su razočarani i ne veruju ni u šta. Izloženi su svim mogućim oboljenjima i tela i duše. Oni čeznu za nekom utehom u svojoj nevolji, a sotona ih omamljuje varkom da olakšanje traže u čulnim požudama i zadovoljstvima koja vode u propast i smrt. On im nudi sodomsku jabuku koja postaje pepeo na njihovim usnama; i oni troše “novce svoje na ono što nije hrana, i trud svoj na ono što ne siti” (Is. 55, 2).PVU 160.2

U ovim patnicima mi treba da vidimo duše radi čijeg spasenja je Hristos došao na ovaj svet. On i njih poziva rečima: “Oj žedni koji ste god, hodite na vodu i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite kupujte bez novca i bez plate vina i mlijeka!. Slušajte me pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasladiti preteline. Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i živa će biti duša vaša” (Is. 55, 1 catdog 3).PVU 160.3

Bog je dao naročitu zapovest da s ljubavlju i obazrivo postupamo prema strancu, prognaniku i nesrećnim dušama koje su u moralnom pogledu veoma slabe. Mnogi koji u pogledu religije izgledaju potpuno ravnodušni i nezainteresovani, u srcu duboko čeznu za mirom i odmorom. Iako su možda duboko utonuli u ponor greha, ipak i za njih još uvek postoji mogućnost spasa i izlaza.PVU 161.1

Hristove sluge treba da slede Njegov primer. Dok je pešačio od mesta do mesta, On je tešio patnike i lečio bolesne da bi im zatim izložio velike istine o svome carstvu. To je zadatak i Hristovih sledbenika. Dok ublažujete patnje tela, naći ćete put da poslužite i potrebama duše. Pružiće vam se prilika da im ukažete na raspetog Spasitelja i da govorite o ljubavi velikog Lekara koji jedini ima moć da isceli i telo i dušu.PVU 161.2

Recite siromašnima i zalutalima da ne očajavaju. Iako su zabludeli i propustili da svoj karakter izgrade kako treba, Bog im se ipak raduje vraćajući ih k sebi i dajući im radost spasenja svojega. On rado prihvata i prividno beznadežne catdog one kroz koje je radio sotona catdog i čini ih predmetom svoje milosti. On se raduje oslobađajući ih od gnjeva koji će neizbežno stići sinove nepokornosti. Recite im da se mogućnot isceljenja i očišćenja od greha pruža svakoj duši. I za njih ima mesta za stolom Gospodnjim, i On čeka da ih pozdravi dobrodošlicom.PVU 161.3

Oni koji polaze “na puteve i među ograde” naići će na ljude najraznovrsnijih karaktera, a sve su to duše kojima je potrebna njihova pomoć. Ima ljudi koji žive u potpunom skladu sa svetlošću koja je do njih doprla, služeći Bogu onako kako najbolje znaju. Ipak oni shvataju da se za njih same kao i za njihovu okolinu mora izvršiti jedno veliko delo. Oni čeznu za potpunijim znanjem o Bogu, jer su tek nazreli prve zrake one svetlosti koja treba da “sve većma svijetli dok ne bude pravi dan” (Priče 4, 18). Oni se najusrdnije i sa suzama u očima mole da im Bog pošalje blagoslov koji, zahvaljujući svojoj veri, tek nejasno naziru. Usred bezbožnosti velikih gradova mogu se naći mnoge ovakve duše. Većina od njih živi u veoma skromnim prilikama i zato ostaju nezapaženi od sveta. Ima mnogo i onih o kojima ni propovednici ni Zajednica ne znaju ništa. Ipak oni, i pored sve skromnosti svog položaja, predstavljaju svedoke za Boga u svojoj isto tako jadnoj okolini. Oni su mogli da prime tek neki zračak svetlosit i imali neznatne prilike da postignu hrišćansko vaspitanje; ali, mada i sami u golotinji i gladi i izloženi studeni, oni se trude da služe drugima. Kao pristavi mnogostruke milosti Božje, vi treba da tražite ove duše da ih posetite u njihovim domovima i da, snagom Duha Svetog, poslužite njihovim potrebama.PVU 161.4

Proučavajte s njima Bibliju i molite se s njimau jednostavnosti inspirisanoj Duhom Svetim. Hristos će svojim slugama dati poruku koja će za dušu predstavljati pravi hleb sa neba. Dragoceni blagoslov prenosiće se sa srca na srce i sa porodice na porodicu.PVU 162.1

Nalog dat u paraboli: “Natjerajte ih da dođu” često se pogrešno shvata i tumači. Mnogi su iz toga izvukli zaključak da ljude treba prisiljavati da prime Jevanđelje. Međutim, moglo bi se reći da je ovde reč više o bitnosti samog poziva i upečatljivosti prikazanih pobuda. U nastojanju da se ljudi privedu Hristu, Jevanđelje nikad ne upotrebljava silu. Njegova je poruka: “Oj žedni koji ste god, hodite na vodu” (Is. 55, 1). ” I Duh i nevjesta govore: dođi. I ko je žedan, neka dođe i ko hoće, neka uzme vodu života za badava” (Otkr. 22, 17).PVU 162.2

Spasitelj kaže: “Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime i on sa mnom” (Otkr. 3, 20). On se ne da odbiti ni porugom, ni prezirom, ni pretnjom; već uporno traži izgubljenog govoreći: “Kako da te dam”? (Osija 11, 8). Iako tvrdo srce mnogo puta odbija Njegovu ljubav, On se ponovo vraća i još upornije moli: “Evo stojim na vratima i kucam” (Otkr. 2, 30). Privlačna sila Njegove ljubavi prosto primorava dušu da dođe k Njemu. I tada duša, srećna u Njemu, zajedno sa psalmistom kaže: “Milost Tvoja čini me velikim” (Ps. 18, 35).PVU 162.3

Hristos će u srca svojih glasnika usaditi onu istu čežnjivu ljubav koju je On sam ispoljio tražeći izgubljene. Nije dovoljno samo kazati: “Dođi”. Ima ljudi koji čuju poziv, ali je duhovno čulo njihovog sluha isuviše oslabilo da bi moglo shvatiti značenje tog poziva. Oči su im suviše slepe da bi videle ikakvog dobra u obilju koje im se pruža. Svesni svoje duboke uniženosti, mnogi su skloni da kažu: Ostavi me na miru, meni se ne može pomoći. Ali misionar ne sme zbog toga odustati. U nežnoj ljubavi, punoj saosećanja i samilosti podižite obeshrabrene i bespomoćne. Nastojte da ih ohrabrite i da nadui snagu koje vas pokreću prenesete i na njih. Nastojte da ih svojom ljubavlju i dobrotom prosto “naterate da dođu” “I tako razlikujući jedne milujte. A jedne strahom izbavljajte i iz ognja vadite; a karajte sa strahom mrzeći i na haljinu opoganjenu od tela” (Juda 22, 23).PVU 162.4

Ako sluge Gospodnje pođu naoružane verom u Njega, On će dati snagu njihovoj poruci. Oni će biti u stanju da Njegovu ljubav i opasnost odbacivanja Njegove milost prikažu na takav način da će ljudi biti prosto naterani da prihvate Jevanđelje. Hristos će učiniti “čudo dobrote”, ako ljudi izvrše kako treba svoju Bogom danu dužnost. U ljudskom srcu još i danas može da dođe do preobražaja i promene isto onako velike i potpune kakva se događala u prošlim generacijama. I Džon Bunjanin, od nekadašnjeg hulnika i razvratnika, i Džon Njuton, od nekadašnjeg trgovca robljem, bili su iskupljeni da razglašuju raspetog Spasitelja. Takvi kao što su bili Bunjanin i Njuton i danas mogu biti “iskupljeni između ljudi”. Saradnjom ljudskih oruđa sa božanskom silom mnogi prezreni i odbačeni mogu se vratiti na bolji put, koji će catdog obrativši se catdog iskreno težiti obnavljanju lika Božjeg u čoveku. Zraci svetlosti treba da ozare i one čije su mogućnosti da upoznaju istinu bile sasvim neznatne i koji idu pogrešnim putem samo zato što za bolji ne znaju. Takvima treba uputiti reči slične onima koje je Hristos uputio Zakeju: “Danas mi valja biti u tvojoj kući” (Luka 19, 5).; i srce onih koje smo možda smatrali okorelim grešnicima pokazaće nežnost deteta upravo zato što se Hristos spustio i do njih i poklonio im svoju pažnju. Mnogi će, napustivši najveće zablude i grehe, zauzeti mesta onih koji su imali daleko povoljnije mogućnosti i preimućstva, ali to nisu znali da cene. Oni će biti ubrojani među izabranike Božje, istaknuti i cenjeni; i kad Hristos dođe u carstvu svome oni će stajati blizu Njegovog prestola.PVU 163.1

“Ali gledajte da se ne odrečete Onoga koji govori” (Jov. 12, 25). “Jer vam kažem”, naglasio je Hristos, “da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi neće okusiti moje večere” Oni su odbacili poziv i nijednog od njih nije trebalo ponovo pozivati. Odbacivši Hrista, Jevreji su otvrdnuli svojim srcem i predali se sili sotoninoj do te mere da im je Njegova milost postala potpuno nedostupna. Tako je to i danas. Ako se ljubav Božja ne ceni i ako ona ne postane stalno načelo koje može da razneži i potčini dušu, onda smo zauvek izgubljeni. Bog ne može dati veći dokaz svoje ljubavi nego što je to već učinio. Ako Hristova ljubav ne pridobije i ne potčini naše srce, onda zaista nema sredstva kojim bi se moglo dopreti do nas.PVU 163.2

Svaki put kad odbijete da poslušate vest milosti, pojačavate svoje neverovanje. Svaki put kad propustite da vrata svog srca otvorite Hristu, bivate manje skloni da čujete glas Onoga koji vam govori, smanjujući time svoje mogućnosti da se odazovete poslednjem pozivu milosti. Nemojte dopustiti da se i o vama napiše isto što i o starom Izrailju: “Jefrem je prionuo za lažne bogove; ostavi ga” (Osija 4, 7). Ne dopustite da Hristos plače i nad vama kao što je plakao nad Jerusalimom, govoreći: “Jerusalime, Jerusalime, koliko puta htjeh da skupim čed`a tvoja kao što kokoš skuplja gnijezdo svoje pod krila, i ne htjeste! Eto će vam se ostaviti vaša kuća pusta” (Luka 13, 34. 35).PVU 164.1

Mi živimo u vremenu kad zemljom odzvanja poslednja poruka milosti i kad se upućuje poslednji poziv sinovima ljudskim. Nalog: “Izađi na puteve i među ograde”, dostići će uskoro svoje potpuno ispunjenje. Poziv Hristov biće upućen svakoj duši. Glasnici danas treba da naglase: “Hajdete, jer je već sve gotovo” Nebeski anđeli još uvek deluju sarađujući sa ljudskim oruđima. Duh Sveti podstiče svaku moguću pobudu u tvom srcu. Da bi te naterao da dođeš. Hristos budno osluškuje očekujući i najmanji znak koji bi nagovestio da se brava na vratima tvoga srca ipak pokreće i da ćeš Mu otvoriti svoje srce. Anđeli jedva čekaju da ponesu veselu vest prema nebu: da je pronađen još jedan grešnik. Nebeske čete čekaju i stoje spremne da dohvate svoje harfe i da odjeknu pesme radosti i sreće što je jedna duša prihvatila poziv na jevanđeljsku gozbu.PVU 164.2