Poverljivost, 28. juni

»Pomnjivost će paziti na te, razum će te čuvati: « Priče 2,11.SKB 184.1

Svojim biranim rečima i doslednim načinom delovanja, svojom odgovornošću, svojom iskrenom pobožnošću, treba da jasno objavimo svoju veru, odlučni da Hristos mora da sedi na prestolu hrama naše duše; treba da položimo svoje sposobnosti pred Njegove noge da se bez ograničenja upotrebe u Njegovoj službi... Neka zakon našeg života, od kojeg nas nikakvo iskušenje ili interes neće navesti da skrenemo, postane želja da proslavimo Boga.SKB 184.2

U ovom užurbanom vremenu, punom pokvarenosti, nismo sigurni ako se ne čuvamo. Vrlina i skromnost se retko sreću. Pozivam vas, kao Hristove sledbenike, koji ste prihvatili uzvišeno zvanje, da gajite dragoceni, neprocenjivi dragulj skromnosti. To će sačuvati vrlinu.SKB 184.3

Svetost srca nikad neće navesti na nečista dela... Istina nebeskog porekla nikad ne degradira onoga koji je prima... suprotno tome, ona posvećuje vernika, profinjuje njegov ukus, uzdiže ga i oplemenjuje, dovodi ga u usku vezu sa Isusom. Navodi ga da poštuje nalog apostola Pavla da se uzdržava od svega što makar liči na zlo, da »se ne huli na vaše dobro«. (Rimljanima 14,16)SKB 184.4

To je tema o kojoj moramo da razmišljamo. Moramo se čuvati greha ovog izopačenog vremena. Moramo se držati daleko od svega što bi moglo biti protumačeno kao neprikladna familijarnost. Bog to osuđuje. To je zabranjeno tlo, i nesigurno je na njega stupiti svojom nogom. Svaka reč i svako delo treba da uzdižu, pretapaju i oplemenjuju karakter.SKB 184.5

Moje dobro ime je kapital koji mi daleko više znači od zlata i srebra. Dozvolite mi da ga sačuvam neokaljanog. Ako ljudi budu napadali to ime, neće to biti zato što sam im ja pružio priliku da to čine, već iz istog razloga iz kojeg su govorili zlo o Isusu — mrzeli su neporočnost i svetost Njegovog karaktera, jer im je predstavljao stalni ukor.SKB 184.6