Ne smemo se hvaliti sobom, 16. avgust

»Nego ko se hvali, neka se hvali time što razume i poznaje mene da sam ja Gospod.« Jeremija 9,24.SKB 233.1

Nikakvo hvaljenje svojim zaslugama nije na mestu.SKB 233.2

Zapovest ne glasi, nego ko se hvali neka se hvali sobom, već neka se hvali Bogom... Prema tome, nema nikakvog osnova da ljudi hvalu pripisuju sebi. Za svaki blagoslov koji uživaju, za svaku dobru osobinu koju imaju, mogu da zahvale Hristovoj milosti. Niko ne sme da uzdiže sebe i da sebi pripisuje mudrost ili pravednost...SKB 233.3

Oni koji su stekli najdublje iskustvo sa Bogom, najdalje su od oholosti ili samouzvišenja. Oni imaju najskromnije mišljenje o sebi, a najuzvišenija shvatanja o Hristovoj slavi i Njegovom savršenstvu... Kad su naše oči upravljene prema Nebu, kad imamo jasne poglede o Hristovom karakteru, uzdizaćemo Gospoda Boga u svojim srcima.SKB 233.4

Kada se neko upozna sa istorijom o Otkupitelju, u sebi otkriva ozbiljne nedostatke; njegova nesličnost Hristu je tako velika da uviđa potrebu za temeljitim promenama u svom životu. I dalje proučava, sa velikom željom da postane sličan svom velikom Primeru. Prihvata izgled, duh svog voljenog Učitelja. I tako gledanjem... menja se u to isto obličje.SKB 233.5

Mi ne možemo gledanjem mimo Isusa početi da imitiramo Njegov život, već razgovarajući o Njemu, baveći se Njegovim savršenstvom, trudeći se da profinimo svoj ukus i uzdignemo karakter, pokušavajući, verom i ljubavlju, ulažući iskrene, istrajne napore, da se približimo savršenom Uzoru. Upoznajući se sa Hristom — Njegovim rečima, Njegovim običajima, Njegovim poukama i savetima — mi prihvatamo osobine karaktera koji smo tako detaljno proučavali, i bivamo nadahnuti duhom kome smo se toliko divili. Isus nam postaje »Zastavnik izmedu deset tisuća« , »sav ljlibak«. (Pesma nad pesmama 5,10.16)SKB 233.6