Hvalimo se Hristovim vaskrsenjem, 18. avgust

»Ja sam vaskrsenje i život; koji veruje mene ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje mene neće umreti zauvek.« Jovan 11,25.26.SKB 235.1

Posle Hristovog raspeća, sveštenici i upravitelji se nisu osećali onako pobedonosno kao što su očekivali. Nisu se radovali svom uspehu da utišaju glas Velikog učitelja. Bili su uplašeni. Njegova je smrt već privlačila pažnju na Njegov život i karakter. Sveštenici su bili ubeđeni da je propao njihov pokušaj da se osvete; i užasavali su se mrtvog Hrista više, daleko više, nego što su Ga se ikada bojali živog...SKB 235.2

Svetlost sa Neba je okružavala grob, i celo nebo je bilo osvetljeno slavom anđela. Anđeo se približio grobu, i, kotr-ljajući ustranu kamen kao da je oblutak, seo je na njega. I tada se čuo njegov glas: Sine Božji, izađi; tvoj Otac te poziva! I Isus je izašao iz groba korakom moćnog osvajača. Začuo se pobednički poklik, jer je nebeska porodica čekala da Ga primi; i moćni anđeo, za kojim su se povele sve nebeske vojske, poklonio se sa poštovanjem pred Njime dok je On, Vladar Neba, objavio nad iznajmljenim Josifovim grobom: »Ja sam vaskrsenje i život!« (Jovan 11,25)SKB 235.3

Sva stvorena bića žive voljom i snagom Božjom. Ona su primaoci života Sina Božjeg. Bez obzira koliko su sposobni i talentovani, bez obzira kolike su njihove mogućnosti, oni neprestano dobijaju život od Izvora sveg života. On je izvor, studenac života... Život koji je položio kao čovek, ponovo je uzeo i dao ljudima. On kaže: »Ja dođoh da imaju život i izobilje!« (Jovan 10,10)SKB 235.4

Hristos se sjedinio sa ljudskim rodom, da bi ljudski rod mogao postati jedno s Njime u Duhu i životu. Zaslugom ovog sjedinjenja u poslušnosti Božjoj Reči, Njegov život postaje njihov život. On kaže pokajniku: »Ja sam vaskrsenje i život.« SKB 235.5